Smrt dobrog čoveka: Toliko ljubavi bilo je u njegovu srcu da ono to više nije moglo da izdrži!

 - Srcem ide ljubav, a u Albinovu srcu bilo je toliko ljubavi da ono to više nije moglo izdržati - govori kroz suze Marija Domitrović, rođakinja 57-godišnjeg Albina Canjara iz sela Mali Jadrč kraj Severina na Kupi koji je umro pomažući svojim rođacima u popravku kuće u Petrinji nakon potresa.

Tragedija se dogodila u nedelju ujutro oko deset sati. Albin je, kako je ispričala Marija, bio na lestvama i radio je na opravki krova.

- Dimnjak na kući bio je oštećen i postojala je opasnost da padne. Uklonili su ga HGSS-ovci, a na krovu je ostala rupa. Albin ju je želžo zatvoriti - govori.

Prema njezinim rečima, Albin se nije okliznuo i pao, kako su pisali mediji odmah nakon nesreće.

- Nešto mu se dogodilo. Je li bio srčani ili moždani udar, ne znam. Nije to bila tako velika visina. Bio je još živ, pokušali smo mu pomoći, ali umro mi je na rukama. Hitna ga je oživljavala sat vremena, ali, nažalost, bez uspeha - priča nam Albinova rođaka, koja je udata za njegova bratića.

- Bili smo jako povezani, još od rata, čuli smo se stalno, posećivao nas je, a nakon potresa čuli smo se nekoliko puta na dan - govori.

- Ne mogu da verujem da ga više nema. Bio mi je veliki prijatelj, bio je duša od čoveka, dobričina, stalno smo bili zajedno. Svi su ga obožavali, svima je pomagao, što god je trebalo. Nesebičan, uvek na raspolaganju zajednici. Vredan, smiren, ljubazan, čovek velikoga srca - priča Tomislav Vrbanac, predsednik DVD-a Veliki Jadrč.

- A nedavno smo se zafrkavali, pričali koliko je on stariji od mene... Ovo mi je strašan šok, ne samo meni, celom ovom kraju. Ne znam hoće li to biti moguće, zbog epidemioloških mera, ali voleli bismo da mu možemo prirediti vatrogasni sprovod, kakav zaslužuje - kaže Vrbovac.

Predsednik Lovačkog društva Jelenski jarak Igor Baraba takođe kaže da mu je Albin, kojega su u tom kraju zvali Abo, bio prijatelj.

- Ovo je za nas ogroman šok. Albin je bio naš najaktivniji član, svi lovci koji su dolazili ovamo, a bilo ih je i iz Splita i drugih krajeva, uvek su navraćali kod njega, vodio ih je po šumi. Obožavao je šumu, brinuo se o životinjama, hranio ih. Sam odstrel njemu nije bio toliko bitan, bitno mu je bilo da bude u šumi, da životinje imaju hrane. Krasan čovek, jedan od onih kakve ne upoznajete često - priča Igor Baraba.

Njegovi prijatelji govore nam da se nikad nije ženio niti imao decu, a sve je svoje vreme poklanjao zajednici. Teško im je, kažu, pojmiti da ga više nema.

Nikoga od prijatelja ne čudi što je Albin krenuo pomagati stradalima u Petrinji. Išao je na vlastitu inicijativu, kao volonter, ne kao član vatrogasne organizacije, a svojim je rođacima u potresom pogođen kraj odvezao kamp-kućicu.

- Budući da ima firmu koja se bavi autoprevozom, obajvio je na fejsbuku da vozi za Petrinju šta god treba, da stoji na raspolaganju.olaganju, kaže Damir Fabac, autoprevoznik iz Severina na Kupi, koji je vozio Canjarovu kamp-kućicu za Petrinju.

U svojem rodnom selu, odmah pored porodične kuće, Albin je, kako pričaju njegovi prijatelji, sam podigao novu kuću, u kojoj je živeo. Majka mu je, kažu, umrla pre nekoliko godina, a od rodbine imao je sestru u Vrbovskom te još nekoliko rođaka, kojima je uvek bio na raspolaganju. Bio je vezan sa svojom porodicom u Petrinji, kojima je išao da pomaže.

 .