Željko se posvađao sa bratom, pa izgubio spor na sudu, onda su DOŠLI IZVRŠITELJI, sada mu dodaju hranu i vodu preko konopca!

Ostao je zazidan u vlastitoj kući, jer su sudski izvršitelji u četvrtak oko 10 sati došli i sproveli pravosnažnu sudsku odluku u imovinskom sporu koji već godinama teško narušava odnose unutar porodice Perković.

Sudski izvršitelji skinuli su ulazna vrata s kuće koja je Željko Perković navodno otvorio bespravno pa ga zatvorili blokovima i cementom. Pre početka radova Željko je odbio da izađe iz kuće, pa je tako ostao zarobljen u njoj, zajedno sa psom, a izvan kuće ostali su mu supruga Duška i sin Mario.

- Večeras ne znamo gde ćemo spavati. Ovo je naš jedini dom, a u njega ne možemo više da uđemo. Kroz glavni ulaz nam je zabranjeno, jer taj deo kuće i ulaz pripadaju našem stricu. On nas je i tužio, odnosno njegove sestre koje imaju njegovu punomoć kao starateljke. Tako je moj muž ostao u kući, a mi na ulici - priča gospođa Duška koja je u dvorištu na plastičnom stolu prepunom dokumenata "otvorila kancelariju". Prima novinare i svima potanko objašnjava istoriju sukoba između braće i sestara Perković koji se pogoršao nakon smrti njihove majke, pre osam godina.

Perkovići su, prema priči Duške i Željka, došli u Biograd 1992. godine, zamenom kuće iz Vojvodine, odnosno Sremske Mitrovice. Kuću u Biogradu nakon smrti majke nasledila su dvojca braće tako što je svako dobio po polovinu. Prizemlje i prvi sprat pripali su Željkovom bratu blizancu, a njemu drugi sprat i potkrovlje. Odnosi između braće nikad nisu bili posebno dobri, a dodatno su se pogoršali nakon majčine smrti. Naime, brat mu, kaže Željko, nije dozvolio da prolazi preko njegovog dela kako bi ušao u kuću, iako je to bio jedini ulaz, jer kuća nije bila građena kao dvojna građevina s dva posebna ulaza. Štaviše, dok su živeli u Kninu, Željkov deo kuće brat je iznajmljivao turistima, a njemu branio ulaz u kuću.

Tako je bilo sve do 2013. kada Željko otvara vrata s istočne strane kuće. Probija zid u prizemlju koje pripada bratu i pravi ulaz, tačno na mestu unutrašnjeg stepeništa. Brat nakon toga pokreće sudski spor za ometanje poseda i uzurpaciju polovine kuće, iako spor oko vlasništva kuće, pokrenut nakon majčine smrti, još nije bio završen, a u njega su se preko brata umešale i sestre.

- Tako smo ulazili godinama u kuću i sve je bilo u redu do nedavno. Pre tri-četiri godine došli smo ovde živeti, a ja sam povremeno radio u Nemačkoj. Dok sam bio u Nemačkoj nisam primao sudske pozive, pa je ispalo da sam se oglušio. Tako je došlo do ovoga da sam ostao zarobljen u vlastitoj kući - tvrdi Željko kojem porodica preko konopca dostavlja hranu i piće.

- Za danas i sutra ima dovoljno hrane, ali videćemo kako će biti idućih dana. Stvarno ne znamo šta ćemo napraviti, u komšiluku nemamo prijatelje, jer su svi na strani njegovih sestara, a jedna živi u Puli, a druga u Ljubljani - priča Željkov sin Mario.

- Napravio sam vrata jer imam pravo ući u svoju kuću. Ako je sud i doneo odluku da ova vrata zazida, treba da mi osiguraju drugi pristup i nesmetani prolaz do mog dela, ali to nisu napravili. A arhitekti kažu da se spoljašnje stepenice, koje vode na drugi sprat, ne smeju napraviti. Preko bratovog dela, kroz glavni ulaz, ne smem ući. Pa kako da ja dođem do svoje kuće?! - pita se Željko Perković sa šest metara visokog balkona.

- Ja nisam želeo da do ovoga dođe. Od prvog dana sam pokušavao dogovorom rešiti spor, ali moj brat i sestre nisu za to hteli ni čuti. Nedavno se na sudu u Biogradu nisu pojavili, kada se još moglo ovo sprečiti. Njih samo interesuje parničenje, hoće me finansijski uništiti, a naše pravosuđe im u tome samo pomaže. Ma sve je to mafija, samo, kako ću ja to dokazati... - kaže nemoćni Željko Perković, dobrovoljno zatvoren unutar zazidane vlastite kuće.