Malinari zaradili milione
Cena malina od 240 dinara, koliko trenutno hladnjačari plaćaju kilogram “crvenog zlata” malinarima bruske i aleksandrovačke opštine, znatno su popravile njihove kućne budžete. Od milionskih zarada, sada bolje žive, a iz godine u godinu površiruju svoje zasade pod malinama.
G. Zdravić
Prema rečima Vojkana Nikolića iz potkopaoničkog sela Livađe, maline su ove godine ponele nešto slabiji rod nego lane, ali je trenutna otkupna cena od 240 dinara “više nego zadovoljavajuća”.
- Sa 60 ari pod malinama ubraću pet do šest tona i ostvariti zaradu od oko 1,3 miliona dinara. Dobra cena “crvenog zlata” motivisala me je
Cena ne prati kvalitet
Bruski i aleksandrovački hladnjačari, koji nisu želeli da im objavimo imena, saglasni su da je trenutna otkupna cena malina od 240 dinara “naduvana i da ne odgovara ovogodišnjem kvalitetu tog voća”.
da, po ugledu na moje komšije, podignem još 50 ari novog zasada, tako da ću naredne godine imati na punom rodu 1,1 hektar– kaže Nikolić i dodaje, da su maline “preporodile potkopaoničke zemljoradnike, koji sada bolje žive, više troše i mogu da planiraju ulaganja u razvoj poljoprivrede”.
Sličnog mišljenja je zemljoradnik Mikica Prišić iz Krive Reke, koji je prošle godine na malinama zaradio 2.000.000, a ove očekuje zaradu od oko 3.000.000 dinara.
- Na početku berbe nismo bili zadovoljni otkupnom cenom od 170 dinara, ali sada sa cenom od 240 dinara, možemo da pokrijemo troškove proizvodnje i ostvarimo solidnu zaradu. Dobit od malina uložiću u nabavku nove poljoprivredne mehanizacije, a proširiću svoje zasade malina za još jedan hektar - zadovoljno će Pršić.
Dragan Totorović, gastarbajter iz bruskog sela Šošići objašnjava da je zbog dobre zarade na malinama napustio Makedoniju, gde je dugo godina radio u građevinarstvu.
– U rodnim Šočićima podigao sam 1,2 hektara malina, koje su ove godine stigle na rod. Cena malina je odlična, a bogami i zarada. Planiram da zasadim još jedan hektar i da izgradim savremene sisteme za navodnjavanje malina. Na taj način dobiću mnogo veće prinose – kaže Todorović uz opasku, da “u Šošićima radi 10 puta manje, a zarađuje 10 puta više nego u Makedoniji”.
Aleksandrovački malinari Radivoje Sebić iz Velike Vrbnice, Svetomir Komatović iz Panjevca i Dragan Knežević iz Latkovca, zadovoljno trljaju ruke ističući, da su mnogi župski malinari uzeli u zakup državnu zemlju na Željinu, Goču i Kopaoniku, te na njoj podigli na desetine hetara malina. To im je kažu, uz veliki rad i trud donelo dobru zaradu i bolji život.
Inače, prema proceni poljoprivrednih stručnjaka, zasadi malina u bruskoj opštini prostiru se na oko 6.000, a u opštini Aleksandrovac na oko 4.000 hektara, sa tendencijom daljeg povećanja, “zbog stabilnih otkupnih cena u proteklih pet godina”.