Milan s gajdama obišao pola zemaljske kugle
Milan svira sedam tipova gajdi i pet žičanih instrumenata
Privatna arhiva
Milan Vašalić iz Banatskog Velikog Sela s pravom nosi titulu čuvara tradicionalne muzike i etno-baštine. Svira na sedam tipova gajdi i pet žičanih instrumenata, a potvrde njegovog rada stižu iz svih svetskih metropola. Nova predavanja i nastupi očekuju ga u junu u Stokholmu, a nakon toga u Nju Delhiju.
Virtuoz na gajdama, Milan Vašalić (37) iz Banatskog Velikog Sela, kraj Kikinde, pravi je primer da se veliki uspesi postižu srcem i iskrenom emocijom. Vaspitač po struci, zaposlen u predškolskoj ustanovi, postao je vrhunski umetnik zahvaljujući raskošnom talentu, istančanom sluhu i neumornom vežbanju. Entuzijasta i ostrašćeni zaljubljenik u tradicionalno folklorno stvaralaštvo njegovih predaka, kolonista iz Bosanske Krajine, pobedom u emisiji „Šljivik“ RTS-a poneo je titulu čuvara srpske nematerijalne kulturne baštine.
Ćerku uspavljuje sviranjem
Prinova u kući Vašalića, u kojoj se stalno igra, peva i svira, stigla je pre godinu dana. Ćerka Mirjana uz zvuke gajdi, frule i usne harmonike uveliko cupka i uspavljuje se. Osmogodišnji sin Vid usvojio je takav način života dok je još bio uzrasta u kojem je njegova mlađa sestra, uz očevu ogromnu radost i zaključak da je zbog toga srećan čovek.
O tome da ništa u životu nije slučajno svedoči i podatak da je Milanov deda svirao na diplama, instrumentu sličnom gajdama, koje je kao kolonista doneo u Banat nakon Drugog svetskog rata.
- Prepoznavši moju želju da sviram, deda mi je rekao da uzmem njegove diple. Imao sam i mali kasetofon, kojim sam snimao ljude po selu kako pevaju, beležio veliki broj igara, pesama i običaja. Moglo bi se reći da sam bio potpuno opsednut tradicionalnom muzikom i instrumentima - priseća se Milan vremena kada je kao 10-godišnjak obema rukama stiskao mehu od kozje kože i uz smeh dodaje:
- Dok su moji vršnjaci igrali fudbal i video-igrice, ja sam pravio instrument od jastuka i varjača, vezivao ih kanapom, i duvao u to. Moj otac je mislio da je to samo prolazni hir, kao i kod mnogih dečaka.
Sa 12 godina napravio je prvi instrument prema svom nahođenju, od polomljenih delova gajdi i probušene kože koju su nagrizli moljci. Želja da ima svoje prve profesionalne gajde bila je jača od svega i zapečatila je njegovo životno opredeljenje.
- Zvao sam naše ministarstvo za kulturu, pokrajinsku vladu. Ma ko će slušati tamo nekog klinca. Nije bilo razumevanja. U tom trenutku očaja nazvao sam bugarsku ambasadu u Beogradu, jer su gajde muzički simbol Bugara. Pričao sam sa Ivajlom Kirovim, atašeom za kulturu Ambasade Bugarske. Kažem da mi trebaju gajde i u tom trenutku navale emocija počnem da plačem. „Dobro, jesi li sad završio?“, pitao me je. Ostavio sam svoju adresu, misleći da me je samo kurtoazno saslušao. Posle nekoliko dana stigla mi je pozivnica da budem gost na
Danima bugarske kulturne baštine u Beogradu. Pred kraj programa voditelj me prozove da dođem na binu. Noge su mi se odsekle. Gospodin Kirov mi, uz objašnjenje ko sam, pokloni nove novcate gajde sa posvetom: „Za Milana od bugarskog naroda.“ Odmah sam zasvirao na njima i rasplakao sve prisutne.
Nakon prvog osvojenog priznanja - za najboljeg instrumentalistu na festivalu „Zlatni opanak“ u Valjevu, nizali su se uspesi i nagrade. Vremenom je Milan ovladao i sviranjem na sedam vrsta gajdi, ali i na još pet žičanih i duvačkih instrumenata. Na prestižnim festivalima tradicionalnog narodnog stvaralaštva osvojio je brojne nagrade. Kao gostujući predavač i jedin predstavnik iz Srbije stigao je do San Franciska 2014, na najveći svetski festival gajdaša - „Magic of Bagpipes and Drones“. Na poziv Kraljevske akademije, u Amsterdamu je pre dve godine održao predavanja o srpskom nematerijalnom kulturnom nasleđu kroz tradicionalne igre i instrumente sa prostora Srbije i obredne ritualne povorke i maske.
- Na poziv Mihaela Bareta, kustosa Etnografskog muzeja u Stokholmu, u junu ove godine održaću predavanje i koncert. A u novembru me već očekuje Indija, Nju Delhi i veliki Festival narodne tradicije - sa žarom i nesvakidašnjim entuzijazmom priča Vašalić.