Sitan lopov je lopov, a krupan je biznismen!

Kaže da je dovoljno materijalnog stekao u životu i da sada može da radi iz ljubavi. Ističe da bez ljubavi nema smisla ni živeti ni raditi.

Skoro dve decenije proveli ste u Hagu, kakvi su vam utisci?

- Jedini sam advokat pravosnažno opomenut za uvredu haškog suda jer sam rekao da je to sud koji doprinosi satanizaciji Srba. I na to sam ponosan što niko ne može da mi kaže da sam radio za Tribunal. Nisam ga voleo i koliko sam ga mrzeo, pokazuje činjenica da sam živeo u hotelu, a zarađen novac sam trošio na hotelsku sobu i hranu. Svi su odlazili u Hag da zarade, a ja sam dobro zarađivao ovde, a tamo trošio.

Kako ocenjujete sadašnju političku situaciju oko Kosova?

- Boraveći u Hagu, imao sam uvid u dokumenta koja, nažalost, daju osnova za ovaj zaključak. Oni se neće smiriti dok ne pronađu nekog političara koji će ispuniti sledeće zahteve: da prizna nezavisnost Kosova, da uvede sankcije Ruskoj Federaciji i tako ih potpuno eliminiše iz političkog i ekonomskog života Srbije, da prihvati neki model autonomije Sandžaka, da pristane na jačanje autonomije Vojvodine do federalizacije, da disciplinuju Republiku Srpsku, ali ne i da je ukinu, i u finalu da pristane na prisustvo NATO u Beogradu.

Šta mislite o premijeru Aleksandru Vučiću?

- U slučaju da se raspišu izbori, on će ih dobiti - u to nema sumnje. Ne sviđa mi se što sve radi sam. Nema dobar tim ljudi oko sebe, a ako je to već tako, treba da ih menja i da svako radi ono za šta je postavljen.

Branili ste bivšeg predsednika države. Kako je to izgledalo?

- Miloševića sam branio ovde. U Hagu nisam hteo, hteo je da se brani sam. Ja sam Toma Fila, ja ne branim iz hodnika. Imao sam razgovor

sa Zoranom Đinđićem. Zoran mi je rekao: „Ja sam za to da ga ne damo, da mu se sudi ovde u Srbiji.“ Rekao sam mu: „Ako ga ja branim u Srbiji, nikada neće biti osuđen.“ Đinđić nije hteo da isporuči Miloševića, u to sam siguran. Mislio je da ga prvo osude ovde, pa posle da mu sude u Hagu. Ali to je bilo nemoguće. Pritisak Amerike je bio suviše jak. Sećam se da me je Milošević u noći hapšenja pitao: „Koliko vredi ta garancija koju je potpisao Čeda Jovanović da neću biti poslat u Hag.“ Rekao sam mu: „Predsedniče, ovo vam vredi za noćas.“ Tako je i bilo.

Kako biste u jednoj rečenici opisali Slobodana Miloševića?

- Nije bio lopov. Inače, Miloševića jesam branio, ali nikad nisam glasao za njega. Nije mi se sviđala njegova politika. Uvek sam glasao za Koštunicu.

A Čedomira Jovanovića?

- Jedino Čeda je imao hrabrosti da te noći uđe u Miloševićevu kuću. Nije smeo ni tužilac ni načelnik policije. Siguran sam i da Čeda nije bio taj koji je uzeo šest miliona dolara, koliko su Amerikanci nekome platili za hapšenje Miloševića.

Koga radije branite, političare ili ubice?

- Ubice jer s njima znaš na čemu si. Političari prelaze iz jedne stranke u drugu i tako dokle ima novca. Došlo je vreme da niko ne poštuje glas birača.

Sitni ili krupni kriminalci?

- Često se našalim, sitan lopov je lopov, a krupni lopov je biznismen.

Da li ste nekad odbili nekoga da branite?

- Za sve ove godine, odbio sam samo dva slučaja. Prvi je bio kada je čovek silovao devojčicu od šest godina, ubio i zapalio. Tada mi je majka rekla: „Ako prihvatiš taj predmet, ja ću te se odreći kao sina.“ Drugi slučaj vezan je za muškarca koji je silovao svoju majku, a zatim joj polomio ruke i noge. Nisam se ni razmišljao. Odbio sam.

Da li ste nekada sanjali vaše slučajeve?

- Mnoga rešenja sam našao u snu. Godinama sam pored kreveta držao papir i olovku da mogu čim se probudim da zapišem ideju koja mi je sinula.

Šta je recept za uspešan brak?

- Što manje vremena provoditi sa ženom.

Godinama ste bili bliski s pokojnim patrijarhom Pavlom. Šta vas je savetovao?

- Da je ljubav pokretač svega.

Kancelarija vam je puna starog oružja, ali i šahovskih garnitura?

- Skupljam sablje i pištolje, a na poklon sam dobio nekoliko garnitura šaha, a nikada nisam zaigrao nijedan jer ne znam.

Odakle ideja da objavite autobiografsku knjigu “Završna reč”?

- Naterala me supruga. Nisam želeo da je odbijem jer je svih ovih godina bila moj oslonac. Često se našalim u društvu što bih voleo da kada umrem moja žena o meni lepo priča kao Jovanka o Brozu. Nemam nameru da od knjige nešto zaradim jer sam radom postao imućan.

Zastupali ste i Darka Ašanina?

- Tačno je. On je bio sportista koji je ogrezao u drogu. Sećam se, jednom sam tražio uslugu od sudije kome niko nije smeo prići. Jednostavno sam mu pred punom kancelarijom rekao: „Molim vas da pustite Ašanina na uslovnu slobodu ima meč u inostranstvu.“ Ovaj mu je dopustio. Međutim, Ašanin je već u prvom minutu bio na zemlji. Tada mi je rekao: „Bolje da mi više ne tražite otpust.“