Ona prezire Putina, a sada mu je došla na noge zbog tajne misije koja će promeniti sve!
Oštri kritičar Rusije, savetnica američkog predsednika Fiona Hil posetila je Moskvu
Tanjug/Pavel Golovkin
Aleksandar Kubiškin, šef Katedre za američke studije na Sanktpeterburškom državnom univerzitetu, podseća da je reč o, kako kaže, poluzvaničnoj poseti, kao i da je Fiona Hil već nekoliko puta bila u Moskvi u sličnim posetama o kojima se nije mnogo govorilo u javnosti.
Oštri kritičar Rusije, savetnica američkog predsednika Fiona Hil posetila je Moskvu. Javnost je za to saznala tek pošto je delegacija s Hilovom na čelu napustila rusku prestonicu. Sama činjenica da se poseta dogodila, smatraju analitičari, pozitivan je znak, ali zasad ne treba očekivati neki prodor u već godinama lošim rusko-američkim odnosima.
Pročitajte još:
Delegacija Bele kuće boravila je u Moskvi 16. i 17. aprila, a kako je potvrdio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, Hilova se sastala sa predstavnicima Saveta bezbednosti Rusije i Ministarstva inostranih poslova, kao i sa pomoćnikom predsednika Rusije Jurijem Ušakovom, sa kojim je takođe razgovarala o bilateralnim odnosima.
Peskov je napomenuo da nije bilo reči o mogućem sastanku Vladimira Putina i Donalda Trampa.
- Činjenica da se Hilova sada sastaje sa Ušakovom, pomoćnikom predsednika za međunarodne odnose, znači da su na dnevnom redu određene teme vezane za strateška pitanja, najverovatnije sporazum START 3 i mogućnost njegovog produženja. Podsećam da Rusija sada ima u rukama faktor za koji smo saznali pre tri dana iz jednog Putinovog intervjua, a to je nova raketa "Sarmat", koja Amerikance obuzdava do te mere da sada ne mogu sebi da dozvole napuštanje tog sporazuma - kaše Kubiškin.
Preporučujemo još:
Prema navodima nekih medija koji se pozivaju na neimenovani izvor iz Ministarstva inostranih poslova Rusije, Fiona Hil je razgovarala i sa pomoćnikom šefa ruske diplomatije Sergejom Rjabkovom, a teme su, kako se navodi bile Sirija, ali i Venecuela o kojoj Moskva i Vašington imaju potpuno drukčije stavove. Kubiškin dodaje da nije isključeno da je spisak tema bio mnogo širi.
- Sasvim je moguće da su razmatrane i teme poput opšte ocene strateških odnosa između dveju zemalja posle istupanja Sjedinjenih Država iz Sporazuma o raketama srednjeg i kraćeg dometa. Takođe, verovatno je bilo reči i o korejskom pitanju, zato što predstoji susret Putina sa Kim Džong Unom, kao i treći samit Donalda Trampa sa severnokorejskim liderom - smatra ruski ekspert.
Trump’ın danışmanı Fiona Hill Moskova’da temaslarda bulundu https://t.co/AvkCIJIoqD pic.twitter.com/MNSorlMxJB
Politikolog Ivan Konovalov ocenjuje da je to što su ova poseta i kontakti Fione Hil u Moskvi obelodanjeni samo po sebi značajno, iz prostog razloga što ljudi sada stiču utisak da je odnose između Rusije i Sjedinjenih Država nemoguće popraviti i da je dogovor u principu nemoguć.
- A onda se pojavi informacija o ovakvom susretu i to daje materijala za insinuacije i analitička razmišljanja i u ruskim, i u zapadnim medijima. A to u celini ima pozitivan efekat - konstatuje Konovalov.
Aleksandar Kubiškin napominje da ipak ne očekuje ništa pozitivno od susreta koje je Hilova imala u Moskvi, osim, kako kaže, same činjenice da se razgovaralo:
- Zato što Fiona Hil uvek vrlo oštro kritikuje spoljnu politiku Rusije, ona se lično veoma negativno odnosi prema predsedniku Putinu, a napisala je i knjigu o njemu pod nazivom "Šest maski Vladimira Putina". Uopšte uzev, ona je pristalica čvrste ruke, čovek u duhu nove američke diplomatije, čije su oličenje Bolton i Pompeo. Ipak, sama činjenica da se kontakti nastavljaju, neosporno je pozitivna. Bolje je kako tako razgovarati, nego ne razgovarati uopšte - ističe Kubiškin.
Do ulaska u administraciju američkog predsednika Fiona Hil je bila naučni saradnik Vašingtonskog instituta "Brukings", a važi za priznatog američkog eksperta za Rusiju. Magistrirala je na temu Rusije na Sent Endru univerzitetu, a stažirala je na Univerzitetu Lomonosov u Moskvi. Doktorirala je na Harvardu na temu istorijskih korena savremene ruske društveno-političke misli, s tezom pod naslovom "U traganju velike Rusije: elite, ideje, vlast, država i predrevolucionarna prošlost u Novoj Rusiji 1991-1996."