TRAMP POGAZIO PREDIZBORNA OBEĆANJA! Sada OPASNO ucenjuje NATO saveznike, nastaviće sa pružanjem vojne pomoći Ukrajini, ali pod jednim uslovom!

Tim Donalda Trampa rekao je evropskim zvaničnicima da će novi američki predsednik zahtevati od država članica NATO-a da povećaju potrošnju za odbranu na 5 odsto BDP-a, ali i to kako planira da nastavi da pruža vojnu pomoć Ukrajini.

Najbliži spoljnopolitički saradnici novoizabranog predsednika SAD saopštili su njegove namere u razgovorima sa visokim evropskim zvaničnicima tokom meseca, dok on učvršćuje svoju politiku prema Evropi i ratu u Ukrajini.

Tokom svoje kampanje za Belu kuću, Tramp je obećao da će prekinuti sa pružanjem vojne pomoći Ukrajini, da će naterati Kijev na hitne mirovne pregovore i ostaviti NATO saveznike nebranjenim ukoliko ne izdvoje dovoljno sredstava na odbranu, što je uplašilo mnoge evropske NATO saveznike.

Kao podsticaj za saveznike koji su duboko zabrinuti zbog sopstvene (ne)sposobnosti da podrže i zaštite Ukrajinu bez podrške Vašingtona, Tramp sada namerava da nastavi američku vojnu pomoć Kijevu posle inauguracije, saopštila su tri izvora upućena u razgovore sa zapadnim zvaničnicima.

Tramp zahteva od NATO članica da izdvajaju više od 2 odsto, tačnije više nego duplo od tog iznosa, što trenutno ispunjavaju samo 23 od 32 članice alijanse. To bi bilo oko 5 odsto BDP po državi, rekle su za "Fajnenšel tajms" dve osobe upućene u razgovore.

Jedna osoba je rekla da razume da će se Tramp zadovoljiti sa 3,5 odsto i da planira da eksplicitno poveže veće izdatke za odbranu i ponudu povoljnijih uslova trgovine sa SAD.

- Jasno je da govorimo o 3 procenta ili više - rekao je drugi evropski zvaničnik.

NATO saveznici su već razgovarali o povećanju izdvajanja na 3 odsto na sastanku lidera NATO u junu, ali su mnoge članice zabrinute zbog teških fiskalnih odluka koje bi bile potrebne za sprovođenje te odluke.

Prema kancelariji za upravljanje i budžet Bele kuće, SAD će potrošiti oko 3,1 odsto BDP-a na odbranu do kraja 2024. godine.

Tokom poslednje godine Trampovog prvog mandata 2020. godine, potrošnja Pentagona je dostigla 3,4 odsto.

Ključni evropski saveznici u NATO-u, uključujući Francusku, Nemačku, Veliku Britaniju, Italiju i Poljsku sastali su se u sredu uveče u Briselu sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim kako bi razgovarali o tome kako će kontinent prilagoditi odbrambenu politiku kao odgovor na Trampov povratak na vlast u SAD.

Nemački kancelar Olaf Šolc odvojeno je razgovarao sa Trampom u četvrtak tokom samita lidera EU.

Šolc je kasnije rekao novinarima da je "prilično uveren da će SAD i Evropa nastaviti da podržavaju Ukrajinu".

Visoki britanski bezbednosni zvaničnici otputovali su u Vašington ranije ovog meseca da procene planove novoizabranog predsednika.

Iako Tramp i dalje veruje da Ukrajinu nikada ne treba primiti u NATO i da želi hitan kraj sukoba, on takođe veruje da bi isporuka oružja Kijevu posle prekida vatre obezbedila "mir kroz pokazivanje snage", dodaju oni, preneo je list "Fajnenšel tajms".

Posle 24 sata sastanaka sa liderima NATO-a i EU u Briselu ove nedelje, Zelenski je u četvrtak rekao da evropska obećanja da će braniti Ukrajinu "neće biti dovoljna bez učešća SAD".

Pogledajte koliko su evropske članice NATO-a tokom ove godine izdvajale za odbranu:

Poljska - nešto više od 4 odsto BDP-a; Estonija - 3,5 odsto; SAD - 3,4 odsto; Letonija - 3,2 odsto; Grčka - 3,1 odsto; Litvanija - 2,8 odsto; između 2-2,5 odsto izdvajale su: Finska, Danska, Velika Britanija, Rumunija, Severna Makedonija, Norveška, Bugarska, Švedska, Nemačka, Mađarska, Češka, Turska, Francuska, Holandija, Albanija, Crna Gora i Slovačka; više od 1,5 odsto izdvojila je Hrvatska, dok su najmanje izdvajali, od 1-1,5 odsto: Portugal, Italija, Kanada, Belgija, Luksemburg, Slovenija, a najmanje je to činila Španija sa nekih 1,3 odsto.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI