moskva
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Obeležavanje Badnjeg dana u Rusiji ima svoje specifičnosti koje se razlikuju od običaja u Srbiji i drugim delovima sveta.

Glavna razlika u obeležavanju ovog dana jeste upotreba jelke kao centralnog motiva, za razliku od tradicionalnog badnjaka koji je karakterističan za srpsku tradiciju.

Jelka u ruskoj kulturi predstavlja simbol plodnosti i večnog hrišćanskog života, zbog čega je centralni deo božićnih proslava.


Tokom božićnih praznika sve crkve u Rusiji su svečano ukrašene kako spolja, tako i iznutra. Jelke su okićene ispred hramova, dok se unutar crkava postavljaju jaslice sa skulpturama Marije, Josifa i Isusa, pred kojima se vernici poklanjaju. Ovaj običaj potiče iz perioda kada se koristilo lutkarsko pozorište kako bi se deci prikazala istorija rođenja Hrista.

Najvažniji događaj na Badnji dan u Rusiji je božićna liturgija koja počinje u 18 sati. Nakon završetka liturgije, porodica se okuplja za bogato postavljenim stolom, a Badnje veče se provodi u najužem krugu porodice. Oni koji ne mogu da prisustvuju liturgiji u crkvi prate televizijski prenos, posebno iz Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi, gde se okupljaju državnici i crkveni poglavari.

Trpeza za Badnje veče u Rusiji je bogata, ali bez mesa. Glavno jelo je kutja, sočivo sa sokom od maka i medom, dok se posna večera najvećim delom sastoji od žitarica koje simbolizuju nadu, dok su med i mak simboli sreće i mira. Ovakva trpeza se smatra svetom večerom i servira se na belom stolnjaku koji predstavlja platno u koje je Isus bio uvijen na rođenju.

Nakon večere, ostaci se ne sklanjaju sa stola, a kuća se ne čisti do narednog dana. U selima se ono što se počisti na Božić spaljuje u dvorištu, čime se simbolično obeležava završetak prazničnih obreda.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading