ISPOD TURSKE SE FORMIRA PUKOTINA! Morsko dno nastavlja da TONE, naučnici došli do šokantnog otkrića: Širiće se još dalje...

Od istočne Turske do Persijskog zaliva proteže se nevidljiva granica – šav između arapske i evroazijske tektonske ploče.

Pre 60 miliona godina, ove ploče su bile razdvojene vodama prvobitnog okeana. Međutim, usled tektonskih kretanja, okeanska ploča je potonula ispod Evroazije i potpuno nestala u Zemljinom omotaču pre oko 25 miliona godina. Sudar arapske i evroazijske ploče doveo je do savijanja Zemljine kore i formiranja planinskog lanca. Geolozi sa Univerziteta u Getingenu sada su detaljno proučili šta se danas dešava u ovom regionu.

Njihovo istraživanje otkriva da ostaci okeanske ploče, zbog svoje velike mase, povlače Zemljinu koru nadole milionima godina. Međutim, pojavila se pukotina – prema Turskoj tlo ponovo počinje da se uzdiže, a depresija se postepeno izravnava.

„To ukazuje da se okeanska ploča već odlomila u ovom području i da je njena vučna sila oslabljena“, objašnjava glavni autor studije, dr Renas Košnau.

Ipak, nešto dalje, ispod planinskog venca Zagros u severozapadnom Iraku, ploča i dalje povlači podnožje planine nadole. Na tom mestu formirala se duboka depresija, između tri i četiri kilometra, ispunjena sedimentima – u znatno većoj meri nego što se ranije pretpostavljalo.

Ovo ukazuje da je sleganje Zemljine kore intenzivnije nego što se ranije mislilo, što sugeriše da je deo okeanske ploče i dalje povezan s arapskim kontinentom.

„Ona nastavlja da vuče čitav region, stvarajući prostor za nove naslage sedimenta. Čini se da se pukotina sada širi ka Iraku, poput stranice koja se cepa iz kalendara“, kaže Košnau.

Ovi nalazi potvrđuju da unutrašnji procesi Zemlje imaju značajan uticaj na površinski pejzaž.

„Ovaj fenomen ne predstavlja pretnju. Na mestima gde se ploča već odvojila, kao što je severozapadni Irak, seizmička aktivnost je čak niža nego u oblastima gde je još uvek pričvršćena. Uz to, ceo proces je toliko spor da ostaje gotovo neprimetan u ljudskim vremenskim okvirima“, objašnjava prof. dr Jonas Klaj za Bild.

Prema stručnjacima, ovakva istraživanja imaju praktičnu primenu – od potrage za rudnim ležištima i geotermalnim izvorima do boljeg razumevanja seizmičkih rizika.

(Scinexx, Tanjug)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI