GRCI PROŠLI KROZ PAKAO, GAĐAO IH CUNAMI OD 30 METARA! Razoran zemljotres već pogađao Santorini (FOTO)

Priča o katastrofalnom zemljotresu koji je 9. jula 1956. godine pogodio Santorini, izazvavši razaranja i cunami talase, našla se na naslovnim stranama svetskih medija. Naslovi poput „Snažan zemljotres pretvorio je Santorini u ruševine“ i „Najveći talas, koji se spiralno kreće, pogodio je Saronikos, Krit i Dodekaneze“ odražavali su razmere tragedije.

Danas znamo da je zemljotres magnitude 7,8 Rihtera, s epicentrom u morskom području kod Amorgosa, bio treći najsnažniji u Evropi od početka 20. veka. Razorni potres odneo je 53 života, povredio desetine ljudi i izazvao veliku materijalnu štetu, prenosi grčki list „Proto Thema“.

Svedočanstva iz tog vremena beleže da su stanovnici Atine i šireg područja Grčke u panici istrčali na ulice usled snažnih seizmičkih udara. Prvi potres dogodio se u 5:12 ujutru, a samo tri minuta kasnije usledio je još jači, donoseći smrt i pustoš na Santoriniju i okolnim ostrvima. Astronomska opservatorija u Atini zabeležila je da su potresi izazvali formiranje ogromnih talasa koji su pogodili obale Ikarije, Samosa, Parosa, Amorgosa, Astipalije, Milosa, Kalimnosa, Kosa i severnog Krita.

Najveći cunami u Mediteranu 20. veka

Prema istraživanju objavljenom u „Geophysical Journal International“ 2009. godine, zemljotres je pogodio područje od 75x40 kilometara, a cunami koji je usledio bio je najveći ikada zabeležen u Mediteranu tokom 20. veka. Talasi su dostigli visinu od 30 metara na obali Amorgosa, 20 metara na Astipaliji i 10 metara na Folegandrosu.

Iako su tadašnji izveštaji tvrdili da je zemljotres posledica vulkanske erupcije, savremena istraživanja pokazuju da je uzrok bio tektonski – podvodni pomeraj geoloških ploča. Ovo shvatanje proizilazi iz činjenice da, iako je Santorini vulkanski aktivno područje, njegova poslednja erupcija dogodila se 1950. godine.

Santorini – ostrvo oblikovano vulkanskim erupcijama

Zemljotresi i vulkanska aktivnost na Santoriniju neraskidivo su povezani. Ostrvo je nastalo od vulkanske lave, a današnji Santorini predstavlja ostatke nekadašnjeg savršenog kruga antičkog ostrva, čiji se centar urušio nakon ogromne vulkanske eksplozije. Kaldera Santorinija, prostrana šupljina koja je nastala urušavanjem vulkanskog konusa, danas je najveća na svetu, sa površinom od 32 km².

Najmoćnija erupcija Santorinija, poznata kao „Veliki prasak“, dogodila se oko 1613. godine pre nove ere i smatra se jednom od najjačih vulkanskih eksplozija u istoriji. Naučnici procenjuju da je njena snaga bila ekvivalentna detonaciji više nuklearnih bombi istovremeno. U prva 24 sata nakon erupcije, život je u prečniku od 100 kilometara praktično nestao, a cunami talasi su se proširili Mediteranom.

U narednim vekovima vulkanska aktivnost se nastavila – formirana su ostrva Palja Kameni, Mikri Kameni i Nea Kameni, dok je podvodni vulkan Kolumbo eruptirao 1650. godine, izazvavši cunami i smrtonosne gasove koji su odneli 50 života.

Kolumbo – podvodni vulkan i „mašinerija zemljotresa“

Na šest i po kilometara severoistočno od Santorinija leži podvodni vulkan Kolumbo, koji i danas pokazuje aktivnost. Oslobađanje gasova i pomeranje morskog dna izazivaju stalne mikro potrese, od kojih neki dostižu i 4 stepena Rihterove skale. Ispod vulkana se nalazi magmatska komora prečnika do pet kilometara, čija aktivnost može uticati na seizmička kretanja u regionu.

Kolumbo je u prošlosti izazivao serije erupcija, uključujući razorni događaj 1650. godine, kada su snažni potresi, cunami talasi i otrovni gasovi odneli desetine života. Naučnici pažljivo prate ovaj vulkan, jer njegova aktivnost može uticati na seizmičku stabilnost celog egejskog regiona.

(Euronews)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI