POKUŠAJ SEPARATIZAMA U EVROPI I DVA NEUSPELA DRŽAVNA UDARA: Obračunavanje sa pučistima, jedno im je zajedničko

Pokušaj puča u Turskoj

- Savez između Gulena i Erdogana bio je kao brak iz koristi među islamistima dok je trajao, sve dok se dve strane nisu sukobile u borbi koja je oblikovala savremenu Tursku, rekla je prošle godine turska novinarka Ejčin Pojrazlar.

- Rastuće tenzije između propovednika i predsednika dodatno su se pooštrile i kulminirale krvavim pokušajem državnog udara 2016. godine, sa tenkovima na ulicama turskih gradova, navodi turska novinarka.

Podsetimo, pokušaj državnog udara u Turskoj desio se 15. i 16. jula 2016. godine. 

Ovja državni udar je pokušao da izvede pobunjeni deo turske vojske koji je bio protiv režima turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Prema pojedinim podacima koji su preneli mediji u krvavim sukobima između pučista i snaga lojalnih Erdoganu poginulo je oko 290 ljudi. A kakko se navodi 1.400 je ranjeno.

Puč se završio neuspešno, uhapšeno je oko 6.000 osoba.

Bez milosti za pučiste

Erdon nije oklevao, poleteli su turski borbeni avioni F-16 i oborili helikopter u kojem su se nalazile vođe vojnog udara.

Kako su turski mediji prenosili, te krvave noći policija je odmah krenula da hapsi vojnike koji su učestvovali u pokušaju vojnog udara. 

Premijer Binali Jildirim, je obavestio da će „sve letelice koje lete iznad Ankare biti oborene”.

Lideri vojnog udara koji su zauzeli zgradu Turska radio-televizija TRT bili su pohapšeni

„Organizatori (puča) će platiti visoku cenu”, rekao je tada Erdogan, optužujući Gulena da stoji iza pobune i stavljajući svima do znanja da neće imati mislosti prena pučistima.

Erdogan je najavio „čistku” u vojsci, dok su vojni avioni bili upućeni da unište helikoptere koji su dejstvovali u Ankari i Istanbulu.

Turski zvaničnici su saopštili da je najmanje 60 ljudi poginulo tokom pokušaja vojnog udara. Prema podacima turske vlade, uhapšene su ukupno 754 osobe zbog vojnog udara. 

Separatizam u Španiji

Španija se izborila protiv separatista.

Katalonija na čelu sa Karlesom Puždemonom  pokušala je da se odvoji od Španije referendumom održanim 1. oktobra 2017. godine.

Podestimo, Katalonija je potom bila pod prinudnom upravom španskih vlasti, referendum je poništen, a organizatori su optuženi. 

Sančes je u decembru 2023. poručio predsedniku regiona Katalonije Pereu  Aragonesu da referendum o samoopredeljenju Katalonije ''ne dolazi u obzir'', čak i nakon što je Sančesova Socijalistička radnička partija formirala koaliciju sa katalonskim separatističkim partijama u parlamentu.

Prema mišljenu Sančesa, takav referendum bi kršio Ustav iz 1978. godine.

Rezultati ankete sprovedene prošle godine za katalonsku regionalnu vladu pokazali su da bi 51 odsto Katalonaca odbacilo na referendumu nezavisnost regiona od ostatka Španije, dok bi 42 odsto to podržalo, navodi El Pais.

Prošle godine Salvador Ila izabran je u katalonskom parlamentu u Barceloni za predsednika Katalonije, čime je postao prvi lider nakon 14 godina koji ne zagovara odcepljenje od Španije, prenoselli su mediji.

Pokušaj puča u Rusiji - grupa Vagner

U Rusiji je 24.06.2023. došlo do oružane pobune, po mnogima, pokušaj puča, kada su borci paravojne grupe „Vagner” zauzeli Rostov na Donu i preko Voronježa u konvojima vozila krenuli auto-putem prema Moskvi.

Na čelu pobune je Jevgenij Prigožin, šef moćne vojne kompanije, čiji su plaćenici nedavno zauzeli Bahmut u Ukrajini, a u manjem obimu su aktivni širom Afrike, a koji akciju koju je pokrenuo naziva „maršem slobode”.

Noć pre upada „muzikanata”, kako nazivaju „vagnerovce”, u Rostov na Donu, objavljeno je da se Prigožin našao pod istragom Federalne službe bezbednosti (FSB) zbog sumnje da priprema oružanu pobunu. Naime, on je tvrdio da su njegove trupe napadnute od strane ruske armije. Moskva je pokušala da uspostavi jasan pravni okvir angažovanja dobrovoljaca i plaćenika, ali Prigožin, za razliku od drugih naoružanih formacija, nije želeo da potpiše takav ugovor.

U ruskom glavnom gradu je uveden je tada režim protivterorističke operacije,.

Na oko 100 kilometara od predgrađa Moskve most je blokiran kamionima, objavljeno je na video-snimku čiju je autentičnost potvrdio Bi-Bi-Si.

Vlasti oblasti Kaluga, južno od Moskve, uvele su ograničeno kretanje stanovništva. Glavni grad te oblasti nalazi se oko 180 kilometara od Moskve.

Povlačenje Vagnera

Prigožin je odluku o povlačenju doneo nakon celodnevnih pregovora sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom.

Kako je saopšteno iz administracije beloruskog predsednika, sa Prigožinom je tada postignut nacrt prihvatiljvog dogovora koji bi razrešio celokupnu situaciju sa Vagnerom i koji bi pružio borcima garancuje bezbednosti.

Iz Minska takođe su naveli da je Lukašenko razgovarao sa Prigožinom nakon što se o tome dogvorio sa ruskim liderom Vladimirom Putinom. Administracija beloruskog lidera je dodala potom da je Putin zahvalio Lukašenku zbog doprinosa u pregovorima.

Jevgenij Prigožin kasnije se pravdao da njegove snage nisu imale u planu da sruše rusku vladu, već su ka Moskvi krenule „u znak protesta”.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI