PUTIN SPREČAVA SUKOB NEZAMISLIVIH RAZMERA Tramp ruskom lideru ponudio novu ulogu na svetskoj sceni

Prema informacijama iz diplomatskih izvora, Moskva bi bila zadužena da čuva iranske zalihe uranijuma u trećoj zemlji, a u slučaju spora između Teherana i Vašingtona, upravo bi Rusija imala poslednju reč kao garant sprovođenja sporazuma.

Novi format bez UN i Evrope

Za razliku od sporazuma iz 2015. godine, koji su predvodile evropske sile i Ujedinjene nacije, nova verzija se formira bez uključivanja „evropske trojke“ (Nemačke, Francuske i Velike Britanije) i bez nadzora UN. Umesto toga, pregovori se vode direktno između SAD i Irana, uz posredovanje Omana.

Četvoročasovni sastanak američkih i iranskih zvaničnika održan u Rimu uz podršku Omana ocenjen je kao „značajan korak napred“. Sledeći tehnički sastanci zakazani su u Ženevi, a nova diplomatska runda u Omanu planirana je za naredni vikend.

U središtu pregovora nalazi se specijalni izaslanik predsednika Donalda Trampa, Stiv Vitkof. Njegov mandat ograničen je na 60 dana, u okviru kojih bi trebalo da dođe do konkretnog dogovora. Pregovarač s iranske strane je ministar spoljnih poslova Abas Arakči.

Zalihe uranijuma i garancije – ključni sporovi

Glavna tačka neslaganja ostaje pitanje zaliha visokoobogaćenog uranijuma. Iran insistira da materijal ostane unutar zemlje, dok SAD traže njegovo uništavanje ili premeštanje van Irana. Predlog SAD podrazumeva da se uranijum prebaci u Rusiju, pod njenim nadzorom, a u slučaju američkog povlačenja iz sporazuma – da se zalihe automatski vrate Teheranu.

Teheran, s druge strane, traži garancije da se neće ponoviti scenario iz 2018. godine, kada je Trampova administracija jednostrano napustila prethodni sporazum. Idealna opcija za Iran bila bi ratifikacija u američkom Kongresu, ali se to smatra nerealnim zbog jakog proizraelskog lobija.

Kao alternativu, Iran zahteva finansijsku kompenzaciju ako dođe do novog američkog povlačenja. Međutim, bez formalnog mehanizma sprovođenja, ove garancije za sada ostaju samo na papiru.

Rijad se distancira, Rim u pozadini

Poziciju Irana dodatno je ojačala poseta ministra odbrane Saudijske Arabije Teheranu i njegov susret sa ajatolahom Alijem Hameneijem. Rijad je time poslao jasan signal da ne želi da učestvuje u bilo kakvim vojnim akcijama protiv iranskih nuklearnih postrojenja.

Istovremeno, Rim je iznenada postao važna tačka diplomatske aktivnosti. Premijerka Italije Đorđa Meloni, bliska Trampovoj administraciji, nije učestvovala direktno, ali je prisustvo republikanskog senatora Džej Di Vensa u blizini pregovora otvorilo prostor za spekulacije o mogućem italijanskom posredovanju.

Nova pravila – nova podela moći

Iako o tome niko zvanično ne govori, jasno je da bi dodeljivanje ovakve uloge Rusiji predstavljalo prekretnicu u međunarodnim odnosima. Uloga SAD kao jedinog arbitra se potresa, a tradicionalni poredak u kojem Vašington i Brisel pišu pravila, vidno slabi.

Pitanje koje se sada postavlja jeste: da li su svi akteri – uključujući i same SAD – spremni da prihvate novu realnost u kojoj više ne odlučuju sami? Jer ako Moskva postane garant nuklearnog sporazuma sa Iranom, onda je stara paradigma – i de facto okončana.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI