Ko izvrće patrijarhove reči iz Moskve i kakvu zasedu spremaju Dodiku?

Govoreći o dešavanjima u Pentagonu, Vrzić ističe da je u toku puzajući vojni puč protiv Trampovog šefa Pentagona Pita Hegseta. U prilog tome, kako navodi, ide to što su u samo nekoliko dana razrešeni dužnosti Hegsetov šef kabineta i njegov zamenik, što je potkopalo Hegsetovu poziciju, a ojačalo poziciju onih koji mu rade o glavi.

„Uz sve to predvidivo i javno učestvovanje javnih medijskih servisa duboke države sa naslovima: ‘Haos preovladava u Pentagonu pod Hegsetom’, javlja ‘Njujork tajms’. Rojters sa razumevanjem koje liči na odobravanje dodaje da je ‘Hegset sam kriv jer je sam stvorio remetilački faktor koji se sad okreće protiv njega’, portal ‘Aksios’ sve pripisuje Hegsetovoj paranoji. Da se razumemo oko značenja reči haos. U ovom slučaju to ne predstavlja dozu neuređenosti sistema nego količinu remećenja dosadašnjeg reda. U tom sistemu dosadašnjih ratova, uključujući i tekući rat protiv Rusije putem Ukrajine, haos je kad nećete da ratujete protiv Rusije. Red nalaže da ratujete. Bajden je znao za red. Trampa putem Hegseta i pretnjama haosom na berzi, sada ponovo podučavaju tom redu“, ukazuje Vrzić.

Podseća i da sastanak u Londonu o Ukrajini nije održan u formatu u kojem je bio predviđen, jer su Amerikanci od toga odustali.

„Ostali njihovi dosadašnji saborci – od Londona do Kijeva – nesu hteli da pristanu na Trampov predlog: od priznanja ruskog Krima do Ukrajine van NATO-a, što bi trebalo da predstavlja početnu poziciju Amerike i saveznika, ako ih još ima. Jer veći ustupci Rusiji tek treba da uslede kad pregovori krenu, jer ih je Rusija pobedila i vojno, i ekonomski, i diplomatski. Pojedini već pokazuju simptome onoga što im se dogodilo“, naglašava Vrzić.

Osvrćući se na slučaj osnivača Svetskog ekonomskog foruma u Davosu Klausa Švaba, koji je pod istragom organizacije koju je sam osnovao, nakon novog pisma uzbunjivača u kojem se navodi da su dugogodišnji lider i njegova supruga umešani u finansijske mahinacije i kršenje etike, Vrzić ističe da se nameće pitanje – ko mu je ovako iznenada to priredio.

„Koliko je moćan bio Klaus Švab, pa je širom sveta proizvodio mlade lidere – tu su Toni Bler, Angela Merkel, Džastin Trudo, Analena Berbok, Emanuel Makron. Toliko nemoćni postaju i on i ovi lideri koje je stvorio, da svet odvedu do ivice trećeg svetskog rata. Oni su u tom procesu pretrpeli poraz od Rusije, koju su hteli da poraze, što sad prepoznaje Tramp“, navodi Vrzić.

Govoreći o pitanju Dodika, Vrzić ističe da je pokušaj hapšenja bio neuverljiv jer niko nije poverovao da će uspeti da ga uhapse na onakav način.

„Ima logike da je to bio samo test, odnosno izviđanje da se na licu mesta u realnoj situaciji proceni kako će Dodikovo obezbeđenje reagovati u slučaju potrebe. Znači obaveštajna, a ne pravosudna operacija. Utoliko zlokobnije – kako je Dodik otkrio – u BiH je stigla jedinica od četrdesetak britanskih vojnika, da ga ubiju pod izgovorom da je pružio otpor hapšenju“, ukazuje Vrzić.

Komentarišući posetu srpskog patrijarha Porfirija Moskvi i reakcije koje je izazvala u domaćoj javnosti, Vrzić ističe da je razgovor srpskog poglavara s ruskim predsednikom objavio upravo Putin, jer je želeo da se čuje ono što je tamo izgovoreno.

„A to je – da naš mali čamac treba da vežemo za veliki ruski brod i da, kao što je prietio patrijarh Porfirije, Srbi više nade polažu u Rusiju i rusku politiku, i da pravoslavni narodi širom sveta imaju jedan adut – a to je Vladimir Putin. Da kada bude nove geopolitičke podele sveta, Srbi treba da zauzmu mesto uz Ruse, kao i da Srbi nikad nisu izdali Ruse. Pa je u tom kontekstu pomenuta i obojena revolucija, da neki centri na Zapadu ne žele ovakav razvoj srpskog identiteta. Tako da namerno lažu svi koji tvrde da je patrijarh optužio srpske studente za obojenu revoluciju“, objašnjava Vrzić.

Ukazuje i na to da je medijski prošlo neopaženo to što se nekoliko studenata pre izvesnog vremena zaputilo peške ka Hilandaru da se pomole za nastradale u padu nadstrešnice u Novom Sadu i zatraže pomoć za svoj studentski protest.

„Hodaju u tišini onih medija koji su gromoglasno, iz kilometra u kilometar, pratili one studente što su biciklima išli u Strazbur. Zašto jedni u tišini, a drugi pod svetlima reflektora?“, pita se Vrzić.

Kako komentariše, nije obojena revolucija sve što je protiv vlasti, već samo ono što je organizovano i medijski podržano iz inostranstva.

„Autentični problemi ovde postoje. Da ne postoje i da nezadovoljstvo nije autentično, sve ovo ne bi ni trajalo šest meseci. Ali to ne znači da neko ne pokušava to da iskoristi za svoje ciljeve koji sa našim nemaju ništa zajedničko“, zaključuje Vrzić.

Bonus video: 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI