200.000 tona snega i kamenja za par sekundi poravnalo je italijanski vojni kamp! Počelo je tutnjavom koja je postajala sve jača

 

Vojnici u ratovima ginu, masovno, ali ne samo od oružja - tokom istorije često su stradali i od bolesti koja se pojavljivala na frontu, ali i od prirodnih katastrofa. Jedna od najvećih prirodnih katastrofa koja je "pokosila" vojsku, dogodila se na 13. decembra 1916., u podnožju italijanske planine Marmolada na severoistoku zemlje. Govorimo o periodu Prvog svetskog rata, a na spomenutom prostoru žestoko su  se sukobljavale vojske Italije i Austro-Ugarske.

Podsetimo, dva velika bloka u Prvom svetskom ratu bila su Centralne sile i Antanta. Glavne snage Antante bile su Francuska, Britanija i Rusija, kasnije 1915. na njihovu stranu staje i Italija (još kasnije, 1917. i SAD). S druge strane imamo Centralne sile - Nemačku, Austro-Ugarsku i Osmansko carstvo.

Najteži sukobi između italijanske i austrijske vojske vodili su se upravo na prostoru Alpa, a kada je stigla zima situacija je postalo još kudikamo teža. "Ove planine zimi su daleko opasnije od italijanske vojske", rekao je jedan austrijski oficir - bio je itekako u pravu.

Naime, tog 13. decembra 1916. s planine Marmolada obrušila se ogromna lavina koja je bila početak niza lavina koje su trajale još nekoliko dana. Procenjuje se kako je nestalo oko 10,000 vojnika (!). Mnogi od njih pronađeni su tek narednog proleća kada se otopio sneg...
Dan je prozvan "beli petak" (bio je petak). Smatra se kako je to najveći broj mrtvih u lavini ikad zabeležen u istoriji.

Prema nekim istraživanjima broj mrtvih mogao bi biti i veći, naročito ako se uračunaju i druge lavine koje su krenule s planina tih dana. Poznati austrijski vojniistoričar Heinz von Lichem objavio je knjigu u tri toma pod nazivom "Gebirgskrieg 1915-1918" u kojoj argumentovano tvrdi kako je u lavinama za 3 godine rata u Alpama stradalo najmanje 60,000 vojnika i ističe kako je to "konzervativna procena"!

Što se tiče one najveće lavine, 13. decembra 1916., postojale su spekulacije da je ista namerno pokrenuta "kao oružje", ali nema konkretnih dokaza koji bi to potvrdili (a u ovom slučaju stradali su i talijanski i austrijski vojnici). Ipak, postoje navodi o nekim drugim slučajevima tokom rata kada se lavine navodno jesu koristile kao oružje (no stručnjaci najčešće odbacuju ove navode).

Austrijanci su imali vojnu bazu smeštenu pored mesta Gran Poz na planini Marmolada. Lokacija baze bila je dobra, iz perspektive odbrane protiv italijanskog napada, u isto vreme bila je smeštena na najgorem mogućem mestu u slučaju lavine. Lavina koja se obrušila pravo na bazu 13. decembra bila je ogromna - oko 200,000 tona snega, kamenja i leda palo je pravo na njih.

Tokom istog dana i narednih dana usledile su nove lavine na obližnjim lokacijama. Čitavi vojni pukovi nestajali su u trenutku pod lavinama.
Iako se lavine mogu stvoriti na raznim prostorima, naročito padinama od 30 do 60 stepeni, najopasnije su svakako na prostoru visokih planina gdje generalno ima manje drveća koje bi usporilo lavinu. Lavina postaje ubojita zahvaljujući svojoj masi, ali i brzini koju razvija kada se strmoglavi niz planinu - brzine mogu biti i do 200 km/h. Sam udar vetra od lavine, ispred i sa strane, može biti toliko snažan da ruši drveće i manje objekte.

"Bela smrt" najčešće ubija odmah, od snage direktnog udarca. Oni koji prežive prvi udarac najvjerojatnije će umreti od gušenja ili drugih posljedica u roku od sat vremena.

Problem je što zatrpani pod lavinom ne mogu dozvati pomoć jer naslage snega guše sav zvuk. U jednom incidentu za vreme Prvog svetskog rata skupina vojnika ostala je zatrpana pod lavinom, pucali su iz oružja ne bi li ih druge skupine spasile. Spaseni jesu, ali samo zbog činjenice da su ovi spolja videli točnu lokaciju gde ih je lavina prekrila - iako su stajali poviše, nikakve pucnjeve od ispod nizu čuli.
Ratovanje u zimskim uslovima u planinama između Austrije i Italije bilo je neopisivo teško. Opstati u tim uslovima i bez rata bio je velik izazov, kamoli u vreme aktivnog sukoba. Ti ogromni izazovi, uz prijetnju pogubnih lavina, uticali su i na vojnike do jedne fascinantne razine - naime, u više slučajeva zabelženo je da su u slučaju lavina talijanski i austrijski vojnici zajedno učestvovali u operacijama spasavanja zatrpanih.