Ovo je izjavio za Sputnjik nezavisni nemački energetski ekspert Ralf Dikel, specijalizovan za međunarodnu trgovinu energentima.

Početkom maja, mediji su preneli da je novoimenovani generalni sekretar NATO-a Mark Rute predložio da članice Alijanse povećaju izdvajanja za odbranu na 3,5% BDP-a, uz dodatnih 1,5% za specijalne vojne potrebe, kako bi se ispunio zahtev američkog predsednika Donalda Trampa da ukupna vojna potrošnja dostigne 5% BDP-a. 

Očekuje se da će minimum finansijskih obaveza biti usaglašen na predstojećem samitu NATO-a u Hagu, 24. i 25. juna.

On smatra da pravo pitanje odbrane ne bi trebalo da se meri procentima BDP-a, već analizom stvarnih bezbednosnih rizika.

- Naravno da je fer da možete da se branite. Ali to se obično ne vezuje za procenat BDP-a, već za analizu – koliki je obim mogućih vojnih akcija protiv vaše zemlje i da li ste u stanju da na njih odgovorite. A istovremeno, trebalo bi da ponudite i prostor za pregovore. Da zajedno gradimo novu bezbednosnu arhitekturu - istakao je Dikel.

Dikel je zaključio da održiva bezbednost ne može biti postignuta samo vojnim sredstvima, već mora uključivati i dijalog i međunarodnu saradnju.

BONUS VIDEO