TRGOVCI U HRVATSKOJ ĆE TUŽITI DRŽAVU AKO ZABRANI RAD NEDELJOM Evo šta o tome misli Srbija

 

Ukoliko bude zabranjen rad prodavnica nedeljom i praznicima, uz mogućnost rada samo 16 nedelja u godini, kako je to prezentovao hrvatski premijer, deo branše već najavljuje da će podneti ustavnu tužbu.

Potvrdili su to Jutarnjem listu i predsednik Uprave Emmezete Slobodan Školnik i direktor FO Grupe koja upravlja trgovačkim centrom Westgate Denis Čupić. Do sada su takve tužbe u Hrvatskoj dva puta dovele do ukidanja zabrana rada trgovina nedeljom, 2004. i 2009. godine. Osnovni razlog je bio, podsećaju iz Hrvatske privredne komore, da su spornim odredbama Zakona o trgovini bile narušene preduzetničke slobode garantovane Ustavom.

Ukazuju na to da, ako je namera Vlade da zaštiti radnike, onda ona treba da menja Zakon o radu, što znači da bi se odredbe odnosile na sve delatnosti, a ne samo na trgovinu.

Kako piše u prezentaciji Ministarstva privrede o izmenama i dopunama Zakona o trgovini, namera im je urediti "pravo na nedeljni odmor kao i pitanje ravnoteže privatnog i poslovnog života građana", a pozivaju se pritom i na ispitivanje javnog mnjenja koje je pokazalo da je to građanima bitno.

Neprehrambena trgovina najavljenim bi ograničenjima rada mogla biti snažno pogođena.

- Nedeljom ostvarujemo oko 20 odsto prihoda - kaže Školnik.

Ocenjuje da bi ukupno trgovina u Hrvatskoj mogla zabeležiti pad prihoda od tri odsto, a to će se osetiti i na padu BDP-a. U pomenutoj prezentaciji takvih podataka ni analize nema, samo se navode iznosi ostvarenih prometa u 2017, 2018, 2019. i 2020. godini, izvučeni iz fiskalizacije Poreske uprave, kojima se pokazuje da su najprometniji fiskalni dani u celokupnoj trgovini petak i subota, a najmanje nedelja.

Što se tiče trgovinskih centara, nešto više od 15 posto prihoda dolazi od nedelje, a gotovo 20 posto od subote. Ministarstvo je iskoristilo podatke iz prošle godine, kada su kao deo korona mera trgovački centri morali da zatvore vrata, kako bi ilustrovalo da se promet znatno pojačao u ostalim danima.

Trgovci su na pitanju rada nedeljom podeljeni, pri čemu su oni iz prehrambene trgovine daleko manje uznemireni jer očekuju i daleko manji udarac. Njihov nedeljni promet, očekuju, prebaciće se na druge dane "jer ljudi moraju da jedu", uglavnom na subotu i ponedeljak, a nedeljni promet trgovačkih centara i neprehrambene trgovine nije baš tako jednostavno nadomestiti. Kako upozorava Čupić, deo će se preseliti i online, pa na kraju i u inostranstvo, jer se većina robe u online trgovini naručuje izvan. On iznosi i podatak da 80 posto radnika u trgovini radi 25 nedelja u godini.

U Hrvatskom udruženju poslodavaca sada su se našli u nezgodnoj situaciji i priznaju da trgovci nemaju ujedinjeni stav, ali ipak napominju da je "svima zajednički stav da vreme pandemije nije nikako dobar trenutak za zabrane rada u bilo kojem smislu s obzirom na to da se trgovina još nije oporavila od posledica zatvaranja i pada prodaje uzrokovanih restrikcijama koje je propisivao Centar civilne zaštite".

Spominju takođe da, s obzirom na udeo trgovine i turizma u BDP-u, nije pametno ograničavati rad tim sektorima u krizi.

Šta je sa Srbijom?

Da li treba ukinuti rad nedeljom u Srbiji i kako uskladiti, sa jedne strane, bojazni poslodavaca i države da bi to dovelo do manjih prihoda, i sa druge strane, potrebe radnika, pitanje je koje se potezalo i u našoj zemlji.

Kako je ranije potvrđeno za Telegraf Biznis, Srbija još ne razmišlja o ovoj opciji i zasad je odluka na pojedinicima. 

Zagovornici ove ideje tvrde da je korona pokazala da marketi i trgovine mogu da "odmaraju" nedeljom. Međutim, takva praksa pokazala se kao loša u nekim zemljama, a kod nas, poslodavci svakako imaju izbor, rekao je za Telegraf Biznis  tadašnji ministar rada.

I predsednik je sam više puta isticao da je ta odluka štetna i da će biti odložena. S druge strane, deo sindikata je najavio da će se boriti da se zabrani rad nedeljom. 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupan broj zaposlenih u sektoru trgovine iznosio je gotovo 210.000 ljudi. Ne postoji jasna statistika koliko njih radi u sektoru maloprodaje robe široke potrošnje (radnje i dućani), a koliko u prodaji specijalizovane robe (farbare, građevinski materijal, odeća itd).

Efekti po kompanije koje se bave maloprodajom (njihove prihode, rashode, ali i broj radnih mesta) zavisili bi od toga kako bi tačno izgledala zabrana rada nedeljom, tačnije koliki bi bio njen obuhvat – da li bi se odnosila samo na velike trgovinske lance, samo prodavnice hrane, ili celokupnu maloprodaju.

Jedan od argumenata za uvođenje neradne nedelje jeste taj što se sada ne sprovode postojeći zakonski propisi o smenskom radu i naknadi za rad (koji podrazumevaju višu dnevnicu za rad vikendom ili praznikom) ili o dužini radnog radnog vremena.

Pojedine kompanije su samostalno donele odluku da ne rade  nedeljom, a Slobodan iz Trstenika je prvi zabranio rad nedeljom u svojoj knjižari. U intervjuu je otkrio koliko mu je to uticalo na posao i zašto je doneo takvu odluku. 

- Nedelja nam je do sada uvek bila radni dan. Radnici odovaraju uvek na zadatke i poštuju mene kao poslodavca, pa sam rešio da im vratim na ovaj način, da im omogućim slobodnu nedelju - objašnjava on.

Na pitanje kakava mu je bila računica i da li je svestan potencijalnog minusa kaže:

- To je 52 dana, nije to malo novca. Ali sam razmišljao o tome da će ova praksa podići produktivnost time što će radnici biti zadovoljniji, imaće motiv da se trude više u toku nedelje. Gubim trenutno, i verujem kratkoročno. Ako računamo da je u 52 dana promet oko 20.000 dnevno, to je milion dinara gubitka godišnje. A kako imam dve radnje, dakle, dva miliona dinara manje. Ozbiljna cifra. Svejedno, mislim da ću da je kompenzujhem jer će radnici dolaziti vedri, nasmejani, odmorni, zainteresovaniji da naprave rezultat i da se potrude oko svakog kupca - rekao je naš sagovornik.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI