Šta je zapravo Hamas?

 

Hamas i Izrael ponovo su u oružanom sukobu koji preti da preraste u rat, četvrti otkako je organizacija preuzela vlast u palestinskom pojasu Gaze i kada je Izrael okončao okupaciju - ali ne i blokadu - dela zemlje duž Sredozemnog mora godine. koji 365 kvadratnih kilometara živi oko dva miliona Palestinaca.

Ali šta je zapravo Hamas?

Oni se izjašnjavaju kao islamski pokret otpora (Hamas je samo akronim za to ime) sa otporom, naravno, misleći na otpor izraelskoj okupaciji palestinske teritorije koji traje od 1967. godine do danas. Kao i mnoge druge militantne organizacije, Hamas je istovremeno i stranka - koja vlada Gazom od 2007. godine - kao i paravojna ili teroristička grupa.

Sjedinjene Države, Izrael, EU i Japan proglasili su je u celini terorističkom organizacijom

Dok su Izrael, Sjedinjene Države, Evropska unija i Japan proglasili Hamas u celini terorističkom organizacijom, Britanija, Australija, Novi Zeland i Paragvaj su samo označili njegovo vojno krilo kao terorističku organizaciju. Generalna skupština Ujedinjenih nacija imala je priliku u rezoluciji koju su Sjedinjene Države predložile 2018. godine da i Hamas proglasi terorističkom grupom, ali je predlog odbijen glasanjem. U svakom slučaju, ova militantna palestinska islamistička grupa osnovana je 1987. godine nakon početka prve palestinske intifade, ili pobune protiv izraelske okupacije Zapadne obale i pojasa Gaze, kao suparnik sekularnoj Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji (PLO), njenom vodeća frakcija Fatah. predvođen Jaserom Arafatom.

Uništenje Izraela kao zvanični cilj u Hamasovoj povelji

Hamas je u svojoj prvobitnoj povelji odmah razjasnio svoj krajnji cilj - uništenje Izraela kao države na koju negira pravo na postojanje i smatra ga okupacionim „cionističkim entitetom“ u celini. Hamas je prvobitno imao dvostruku svrhu vođenja oružane borbe protiv Izraela - koju je vodilo njegovo vojno krilo, brigade Izedinal-Kasam - i pružanja programa socijalne zaštite. Ali od 2005. godine, kada je Izrael povukao svoje trupe i imigrante iz Gaze, Hamas se takođe uključio u palestinski politički proces. Pobedio je na parlamentarnim izborima 2006. godine, pre nego što je sledeće godine ojačao svoju moć u Gazi svrgavanjem suparničkog pokreta Fatah, Mahmuda Abasa. Od tada su militanti u Gazi vodili tri rata i nekoliko manjih oružanih sukoba s Izraelom, koji je zajedno s Egiptom održavao blokadu na obe strane Gaze da izoluje Hamas i izvrši pritisak na njega da zaustavi napade, piše BBC. U tim sukobima poginule su hiljade Palestinaca, a zahvaljujući izraelskoj vojnoj superiornosti i relativnoj slabosti Hamasovog arsenala do danas, mnogo manje Izraelaca.

Napadi samoubice kao veto na mirovni proces

Nakon prve intifade, Hamas se pojavio kao glavna palestinska grupa koja se protivi mirovnom sporazumu iz Osla potpisanom 1992. godine između Izraela i PLO, tela koje predstavlja većinu Palestinaca. Uprkos brojnim izraelskim operacijama protiv njega i pokušajima Palestinske uprave (glavnog autonomnog upravnog tela Palestinaca), Hamas je brzo utvrdio da je imao svojevrsni krvavi veto na mirovni proces pokretanjem samoubilačkih terorističkih napada. U februaru i martu 1996. Hamas je izveo nekoliko samoubilačkih bombaških napada, usmrtivši skoro 60 Izraelaca, kao odmazdu za atentat na svog proizvođača bombi Iahia Aiashu u decembru 1995. godine. Veruje se da su ovi bombaški napadi odvratili Izraelce od mirovnog procesa i pomogli dolasku na vlast Benjamina Netaniahua - čvrstog protivnika sporazuma iz Osla.

EPA/RONEN ZVULUN

Netaniahu ostaje izraelski premijer, iako trenutno ne uspeva da formira većinu ni nakon četiri kruga izbora. A nakon što se ambiciozni palestinsko-izraelski samit koji je pokrenuo američki predsednik Bill Clinton u Camp Davidu 2000. godine završio bez dogovora i nakon druge intifade koja je usledila ubrzo nakon toga, Hamas je stekao sve veću moć i uticaj među Palestincima. Tada se Izrael okrenuo protiv Palestinske uprave, koju je optužio za sponzorisanje smrtonosnih napada tokom druge intifade, koja je trajala od 2000. do 2008. godine. Gradili su škole i klinike, a istovremeno su vršili terorističke napade Hamas je organizovao klinike i škole i tako pridobio simpatije Palestinaca koji su se osećali izdatim od korumpirane i neefikasne palestinske vlasti kojom dominira frakcija Fatah.

Mnogi Palestinci otvoreno su se radovali talasu samoubilačkih napada Hamasa u ranim godinama druge intifade. Operacije samoubistva „mučeništva“ videli su kao osvetu za sopstvene gubitke i izraelsku izgradnju naselja na Zapadnoj obali, teritoriji koja će biti dodeljena budućoj palestinskoj državi, prema rezolucijama UN-a. Izrael je pokušao da obezglavi Hamas raketnim napadom u martu i aprilu 2004. godine, u kojem su ubijeni duhovni vođa Hamasa šeik Ahmed Iassin i njegov naslednik Abdul Aziz al-Rantisi. Smrću Arafatovog lidera u novembru 2004. godine, na čelu Palestinske uprave bio je Mahmud Abas, koji se protivio bombaškim napadima Hamasa i raketnim napadima na Izraelce. A onda je 2006. Hamas pobedio na prvim i poslednjim palestinskim parlamentarnim izborima. S Fatahom je usledila ogorčena borba za vlast. Hamas uporno odbija da potpiše prethodne palestinske sporazume sa Izraelom, prizna legitimitet Države Izrael i odrekne se nasilja.

Nova, opuštena povelja 2017. godine kojom se prihvata „privremena“ palestinska država na Zapadnoj obali i u Gazi Naime, pomenuta Hamasova povelja definiše istorijsku Palestinu - uključujući današnji Izrael - kao islamsku zemlju i isključuje mogućnost bilo kakvog trajnog mira sa jevrejskom državom. Pored toga, povelja takođe više puta napada Jevreje kao narod, potkrepljujući optužbe Hamasa kao antisemitskog pokreta. Međutim, Hamas je 2017. godine izdao novu povelju u kojoj je ublažio neke od svojih ekstremnih stavova, koristeći odmereniju retoriku. Opet nije eksplicitno priznala Izrael, ali je formalno prihvatila stvaranje privremene palestinske države u Gazi, na Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu - poznatu kao linija razgraničenja pre šestodnevnog rata 1967. godine, nakon čega je Izrael okupirao palestinske teritorije koje su prethodno bile pod kontrolom Jordanom i Egiptom. U dokumentu se takođe naglašava da Hamasova borba nije borba protiv Jevreja, već protiv „okupacije cionističkih agresora“. Izrael je odbacio novu povelju, tvrdeći da grupa „pokušava da zavara svet“. Samoubilačkim napadima počeli su da terorišu Izrael raketama „Hamas se zalaže za oslobađanje čitave Palestine, ali je spreman da podrži (uspostavljanje) države duž granica iz 1967. bez priznavanja Izraela ili odricanja od bilo kakvih prava“, objasnio je tada šef političkog biroa Hamasa Haled Mešal. Kao rezultat ekstremizma Hamasa i netrpeljivosti prema Izraelu, nova vlada pod njegovim vođstvom uspostavljena 2006. godine podvrgnuta je ozbiljnim ekonomskim i diplomatskim sankcijama Izraela i njegovih saveznika na Zapadu. Nakon što je Hamas u žestokom međupalestinskom sukobu 2007. godine iz Gaze proterao snage lojalne Fatahu, Izrael je pooštrio blokadu na toj teritoriji. Hamas je, s druge strane, nastavio raketne napade, što je vremenom postalo njegov primarni metod oružane borbe, na šta su Izraelci redovno odgovarali nasilnim vazdušnim udarima na Gazu. Taj začarani krug traje do danas.

Tri rata sa Izraelom - 2008, 2012 i 2014 U decembru 2008. izraelska vojska pokrenula je operaciju „Cast Lead“ kako bi zaustavila raketne napade. Tokom 22-dnevnog sukoba ubijeno je više od 1.300 Palestinaca i 13 Izraelaca. Iz istog razloga, Izrael je pokrenuo operaciju Stup odbrane u novembru 2012. godine, koja je započela vazdušnim udarom u kojem je ubijen Ahmed Jabari, komandant brigade Kasam. Oko 170 Palestinaca - uglavnom civila - i šest Izraelaca ubijeno je u osam dana borbi.

EPA/REMKO DE WAAL

Hamas je pretrpeo velike gubitke u naoružanju i ljudstvu, uključujući komandante, u oba rata, ali je obnovio podršku Palestinaca kada se suočio sa Izraelom i preživeo. Izrael jednostavno nije uspeo da u potpunosti slomi Hamas, sa podzemnim tunelima i promenom vojnih položaja rasutih po gusto naseljenom pojasu Gaze. Budući da redovno skladište i ispaljuju rakete u naseljenom mestu, Izrael ih optužuje da cinično koriste palestinske civile kao živi štit. Još jedan talas raketnih napada iz Gaze pokrenuo je Hamas 2014. godine, nakon što je Izrael uhapsio brojne svoje članove širom Zapadne obale dok je tragao za trojicom ubijenih izraelskih tinejdžera. Početkom jula Hamas je prvi put posle dve godine otvoreno preuzeo odgovornost za ispaljivanje raketa na Izrael. Sledećeg dana izraelska vojska pokrenula je veliku ofanzivu pod nazivom Operacija Zaštitni rub da uništi rakete i prekogranične podzemne tunele koje su militanti koristili za napade na Izrael. Tokom 50-dnevnog rata ubijeno je najmanje 2.251 Palestinaca, uključujući 1.462 civila. Na izraelskoj strani ubijeno je 67 vojnika i šest civila. Sankcije i blokada nisu ugrozili njihovu vladavinu u Gazi Posle ovog poslednjeg rata, napeti mir se redovno smenjivao sa novim eskalacijama nasilnih nereda na granici i oružanih sukoba, koji su ipak završili prekidom vatre uz posredovanje Egipta, Katara i UN-a, a da nisu prerasli u pravi rat. Izraelska politika strogog blokiranja pojasa Gaze nije gvozdenom pesnicom uspela da slomi moć koju Hamas drži na toj teritoriji ili da onemogući svoje kapacitete za proizvodnju i šverc raketa i drugog oružja. Pokušaji pomirenja sa Fatahom takođe nisu uspeli. Najveći danak blokadi, nažalost, snosi dva miliona Palestinaca koji žive u izuzetno teškim humanitarnim uslovima. Ekonomija u Gazi je praktično propala, a nestašica vode za piće, struje i lekova redovna je pojava. A da se i ne govori o masovnom uništavanju civilnih predmeta i gubitku života, koji se sada ponavljaju.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI