KRČKANJE Novo zakuvavanje bosanskog lonca
Ostavka Austrijanca Valentina Incka na funkciju Visokog predstavnika u BiH i najava da će na njegovo mesto doći Nemac Kristijan Šmit izazvali su veliku buru u toj bivšoj jugoslovenskoj republici. I dok, s jedne strane, SAD i EU podržavaju dolazak Šmita, Ambasada Rusije u toj zemlji saopštila je da samo Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija može da donese tu odluku. A tamo Rusija ima pravo veta...
Ideju o postavljenju Šmita oštro je prokomentarisao Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH, koji je izjavio da Republika Srpska neće priznati Šmita i da će on biti „samo Visoki predstavnik za Federaciju BiH“.
- Ja sam to Šmitu rekao telefonom: „Šta ti to treba na kraju političke karijere da se blamiraš“ - kazao je Dodik i dodao da je jedino pravo rešenje za status Srba u BiH u budućnosti proglašenje nezavisnosti Republike Srpske i njeno spajanje sa Srbijom.
S druge strane, sasvim očekivano, Bakir Izetbegović, lider najuticajnije bošnjačke partije SDA, izjavio je da će novi visoki predstavnik možda imati veću podršku od svog prethodnika i da će, kako je rekao, moći da „učini više za BiH“.
- Možda ćemo dobiti čoveka sa jačim leđima, sa većom podrškom, pa će neke stvari moći da se urade - rekao je on i dodao da se će u Šmitu BiH dobiti dobronamernijeg visokog predstavnika od Incka.
Ipak, problem je nastao zbog toga što je Šmit imenovan bez saglasnosti Rusije, koja je odmah odreagovala najavom veta. Ipak, čini se kao da članice Saveta za implementaciju mira u BiH pokušale da provuku Šmita na mala vrata, a na šta Rusija nije pristala.
Zbog toga je Ambasada Rusije u BiH saopštila da se ne slaže sa izborom Šmita i da odluku o tome mora i može da donese samo Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Kako za Alo! objašnjava politički analitičar Dragomir Anđelković, od postavljenja Šmita neće biti ništa ukoliko se ne ispoštuju i ruski interesi.
- Rusija, kao članica Saveta za implementaciju i Saveta bezbednosti, lako može da blokira njegovo postavljenje. Visoki predstavnik ne može da radi protiv njihove volje, a ni Dejtonski sporazum ne predviđa ovakva ovlašćenja. Dejton predviđa mnogo toga na entitetskom nivou, a Incko se u mnogo toga uplitao - objašnjava Anđelković i dodaje da je trenutna situacija u stvari neka vrsta konstruktivne paralize.
- Incko je odavno trebalo da ode, a sada je otišao zato što nisu mogli da se dogovore oko novog visokog predstavnika. Problem je u tome što je ostao duže nego što je trebalo, pošto nisu mogli da se dogovore oko novog - kaže Anđelković.
On smatra i da se u ovom trenutku ne može pretpostaviti koliko će trajati aktuelna situacija, ali da stvari neće ići brzo.
- Bićemo bez realnog dogovora za Bosnu u dužem periodu - zaključuje Anđelković.
Rusija protiv Šmita
„Ruska Federacija izražava svoje odlučno neslaganje s tim imenovanjem, a ignorisanje principa konsenzusa je flagrantno kršenje ustaljene prakse izbora visokog predstavnika u BiH“, navodi se u saopštenju objavljenom na zvaničnoj Fejsbuk stranici Ambasade Rusije u BiH, u kojem se međunarodni partneri pozivaju da još jednom procene posledice svojih nekonsenzusnih i nelegitimnih postupaka koji bi mogli imati destabilizirajući učinak na ionako tešku situaciju u BiH.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Vesti
Komentari (0)