BERLIN KREĆE U POKORAVANJE EVROPE! Nemačka hoće apsolutnu vlast na kontinentu!

Na to ukazuje dopisnik RTS-a iz Nemačke, Nenad Radičević koji za Sputnjik napominje da nemačko nezadovoljstvo vetom u Evropskoj uniji, pre svega kada su u pitanju odluke koje se tiču spoljne politike, nije novost.

Na konferenciji šefova nemačkih diplomatskih misija Mas je rekao da EU više ne bi smela da dozvoli da bude talac onih koji žele da evropsku spoljnu politiku parališu svojim vetom. Zato se založio za napuštanje principa veta i donošenja odluka konsenzusom.

Radičević smatra da je najnovije nemačko nezadovoljstvo prouzrokovano vetom kojim je Mađarska sprečila zajedničku izjavu  EU po pitanju Kine, odnosno kršenja ljudskih prava u Hong Kongu.

Napuštanje veta teško izvodljivo

„Što se tiče mnogih politika u EU, mogućnost njihovog izglasavanja kvalifikovanom većinom postoji, ali po pitanju spoljne politike to nije moguće i to nije prvi put da se pominju promene i ukidanje prava veta. Međutim, za ukidanje veta neophodno je da se promene osnivački ugovori Evropske unije, a to je duga procedura sa neizvesnim krajem“, ističe Radičević.

On napominje da čak kada bi se oko toga svi u Briselu složili nije izvesno da bi sve države članice EU to i prihvatile, jer je u nekim potrebno da odluka bude doneta tek posle održanog referenduma.

I Merkel bi da menja

Naš sagovornik doduše napominje da je pre mesec, dva nemačka kancelarka Angela Merkel, koja se proteklih godina protivila bilo kakvim promenama osnivačkih ugovora baš zbog toga što je to komplikovan posao, prvi put jasno rekla da bi ipak trebalo pokrenuti te promene kako bi EU postala funkcionalnija.

To se, kako kaže, posebno odnosi na spoljnu politiku EU koja se često zasniva na retorici, a manje na akciji, baš zbog nesloge i različitih interesa država članica.

„Mislim da je to sve na dugom štapu, budući da će te promene morati da budu u nekom paketu. One se neće ticati samo spoljne politike, već uopšte funkcionisanja EU, i to će biti dug proces prilagođavanja stavova između 27 članica“, mišljenja je Radičević.

Izbori u Francuskoj nisu na strani Nemaca

Na pitanje kako Francuska koja zajedno sa Nemačkom predstavlja motor Evropske unije gleda na izjavu Masa, on prvo napominje da su obe države u lagodnoj situaciji, sve i da se prilikom odlučivanja uspostavi sistem kvalifikovane većine. U tom slučaju se ne računa samo broj država članica EU koje su za nešto glasale, već i njihova veličina, odnosno broj stanovnika, pa tako mogu vrlo lako da obore odluku koja im nije po volji, objašnjava dopisnik iz Nemačke.

On, ipak, smatra da svako pitanje treba sagledati i u kontekstu unutrašnje politike država članica.

„Nisam siguran da će francuski predsednik Emanuel Makron insistrirati na tome u narednom periodu budući da njemu sledeće godine dolaze predsednički izbori i da to neko veće prebacivanje ovlašćenja na EU sasvim sigurno neće biti previše popularno za Francuze koji će praktično birati između njega i Marin le Pen“, napominje Radičević.

On podseća da su na prethodnim parlamentarnim izborima u Francuskoj kandidati imali reklo bi se čak evroskeptični stav, naročito po pitanju proširenja EU. Uz to, predstoje i izbori i promene u Nemačkoj. To mogućnost odustajanja od konsenzusa i veta u spoljnoj politici EU dodatno čini sasvim neizvesnom.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI