RUSKA LEKCIJA KOJU NATO NE MOŽE DA IM OPROSTI! Bio je pijan i neozbiljan, i sve ih je prevario!

Džonson je pre ulaska u obaveštajni svet bio činovnik američke armije u Zapadnom Berlinu. Sa nastrpljenjem očekivao je unapređenje, ali ono je izostalo, što je u njemu pobudilo veliki revolt, pa je odlučio da je vreme da se osveti svojim nadređenim, koji nisu krili da ga ne podnose, posebno zbog sklonosti ka kocki, piću i ženama. Razmišljao je o ideji da prebegne u istočni deo Berlina i preda se Rusima i da mu za otkrivene informacije moguće da postane radio zvezda sovjetskog propagandnog programa koji bi se emitovao za Zapad. Uspelo mu je da stupi sa ruskim obaveštajcima u kontakt. Prvi sastanak je prošao u stilu ovaj čovek je neozbiljan i procenili su da je više negativnih osobina kod njega nego pozitivnih i da ni u ludilu im nije trebao na njihovoj teritoriji. Posle razmišljanja ponudli su mu drugu opciju da odaje tajne za pare, odnosno da postane špijun.

Džonson, koji je radio kao činovnik na arhiviranju poverljivih dokumenta sa zadovoljstvom je prihvatio ponudu i odmah se bacio na posao. Dobio je mini fotoaparat za slikanje i krenuo u akciju. Slikao je svaki papir koji je prošao kroz njegove ruke. KGB veza koja je dobijala informacije ostala je zatečena. Količina bitinih i nebitnih informacija bila je tolika da ih je bukvalno počeka glava da boli. Na jednom od sastanaka veza mu je prenela poruku šefova da prestane sa tom praksom i rečeno mu je šta KGB zanima odnosno kojim oblastima da se posveti najviše.

Da ironija bude veća američki obaveštajci koji su proveravali osoblje dali su mu ocenu "minimum poverenja" što je značilo da ne sme da radi sa tajnim dokumentima. Kako je i zbog čega Džonson ostao da radi nikome nije bilo jasno. Interesovanje za špijunažu naglo je opalo kada je iz Zapadnog Berilna dobio premeštaj u Francusku i to u bazu koja je bila trećerazredna. Rusisu ga zbog toga ostavili na cedilu. Besan i ostavljen od svih Džonson je npustio vojsku i sa parama seo u avion i vratio se u Sjedinjene Države. Sa sobom je poveo i jednu bečku prositutku koju je oženio i terao u SAD da se baviprostitucijom i od toga živeo. U januaru 1957 ruski agenti u SAD dobili su zadatak da ponovo aktiviraju Džonsona. Ponuđen mu je novi posao 100 dolara mesečno u zamenu za bilo kakve informacije  o američkim raketama. Naređeno mu je da pod hitno prestane sa burnim životom, upristoji se i ponovo konkuriše za prijem u vojsku. Čudom na konkurs je bio primljen i dobio je posao stražara u raketnoj bazi Palos Verdes u Saveznoj državi Kaliformija. KGB  veza u SAD blistala je od sreće kada je Džonson počeo da dostavlja fotografije skladišta, silosa i samih nuklearnih raketa, pa i crteže. Uz glavni materijal dostavljao je i informacije o podacima raketa, tipu,m dimenzijama i sve ono što je mogao da čuje ili su mu vojnici pričali. Zvuči neverovatno, da je čak i manju količinu raketnog goriva dostavio Sovjetima. Sa špijunažom je nastavio i kad je prebačen bio u El Paso u Teksasu, a odatle u Orlean u Francuskoj.

Printskrin

Na svim prekomandama Džonsona je pratila i njegova supruga koja je u Francuskoj izenada doživela nervni slom i prebačena u vojnu bolnidu u Parizu te 1960 godine. Veza za koju se saznalo da se zvala Vitalij Sergejevič Orzurmov koji je bio zadužen za Džonsona  predložio mu jeda zatraži premeštaj u Pariz zbog porodičnih problema- Predlog je usvojen i Džonson je dobio posoa čuvara na aerodromu Orli pri vojnom kurirskom centru. U okviru aerodroma bio je betonski bunker opasan bodljikavom žicom i pod stalnom stražom. Ispostaviće se kasnije glavni predmet interesovanja KGB-a. Ispostavilo se da je u bunker zapravo stizala strog poverljiva pošta kako vojna tako i diplomatska, od depeša, naredbi do analiza iz Vašingtona ka NATO-u i obratno. Predmet interesovanja KGB bile su šifre za američku Šestu flotu na Mediteranu, američke vojne baze u Evropi i sijasetdrugih poverljivih informacija koje su se čuvale u čeličnom bunkeru unutar betonske kape. Procena je bila da je Rusima glavna ulaznica u to carstvo informacija upravo bio Džonson. Procena je bila više nego ispravna, jer je džonson dobio taj posao.. Obaveštajci nisu znali ono što su znale komšije da ga je žena tokom jedne od svađa nazvala špijunom.

Ruski čovek ušao je u svet informacija. Prvi zadatak bio je da im obezbedi šifru. Uspeo je kada se prijavio zakrečenje unutar bunekara da namestu gde se čuvaju tajne informacije nema alarma. Mladi poručnik ostavio je Džonsona na trenutak unutar bunkera tokom razvrstavanja pošte kada je otišao do toaleta, pa je Džonson iskoristio priliku i na plastelinu koji je dobio od Rusa napravio otisak ključa za otvaranje sefa . Do kombinacije šifri jedne od brava došao je kada je novi oficir na papriću zapisao šifru da bi je lakše zapamtio, ali nije bacio ili uništio.

Sledeći zadatak bio je da se Džonson prijavi kao dobrovoljac u noćnoj smeni, pa čak i vikendom je doborovoljno dežurao. Objasnio je da su mu pootrebni slobodni dani tokom radne nedelje da bi posećivao bolesnu ženu u bolnici. Od ruske veze dobio je aparat da snimi bravu iz svih uglova. Uspeo je da razbije šifru za bravu koja je nedostajala. Operaciju je uspeo da završi tokom svoje redovne smene koja je trajala od subote u 18 časova do nedelje u šest sati ujutro. Tri nedelje kansije rusi su na noasnovu prikupljenih informacija došli do šifre za otvaranje vrata.

Za to vreme u Pariz dok Džonson radi punom parom stiže Feliks Aleksandrovič Ivanov označen kao sovjetski diplomata, a zapravo agent KGB. Saradnja sa Džonsonom dobila je u Lubjanki oznaku "prioritetna", pa je KGB porecenio da na terenu trebaju dvojica agenata jedan da preuzima tajne informacije, a drugi da spreči nepredvidljive okolnosti. Džonson je imao zadatak da kad uzme dokumenta preda jednom od kontrolora petnaest minuta iza ponoći u blizini baze i da se vrati po njih u tri sata i petnaest minuta i vrati ih u sef neopaženo.

Džonson je za ovu operaciju imao dve torbe u jednoj su bila dokumenta, a u drugoj flaša konjaka i tablete za spavanje u slučaju da u Centru bude neka osoba pre nego što on dođe i varti dokumenta da ga napije i uspava na nekoliko sati dok ne vrati dokumenta.. Na 16 kilometara od pariza u jednom šupljem drvetu čekao ga je kanasdski pasoš i pare da ode u Brisel.

Prva provala u sef dogodila se 16. decembra 1962. Džonsonu je trebalo dva minuta da otvori sef sve tri brave uzme dokument ili koverte sa pečatima koje je isporučivao vezi, a ona donsoila u sovjetsku ambasadu u Parizu gde su specijalni stručnjaci otvarali pažljivo pošti slikali dokumente, ponovo pečatili i vraćali vezi, a ona Džonsonu. Do Božića nallogodavci su bili toliko zadovoljni da su mu saopštili da mu je dodeljen čin majora Crvene Armije i bonus od 2.000 dolara. Polaskan unapređenjem osetio je ponos što se osvetio šefovima . Džonson je hteo da se provaljuje u sef svaki dan, ali Moskva je tražila da to bude u intervalima. Stvarisu krenule po zlu kada mu se pokvario autombil, pa je dobio novi, a onda se nešto dogodilo. Džonson je počeo zaboravio da ostavi znak da ima dokumente kod sebe , pa je zaspao i nije došao na jedan sastanak. Od vrhnskog špijuna postao je onaj stari nemarni Džonson. Međutim napravom poslu džonson je bio besprekoran i savestan pa je prekomandovan u Vašington.

Rusi su se nadali da će biti premešten u Pentagon, međutim prekorket je nastao 1964. kada je prilikom jedne od mnogobrojnih svađa sa ženom napustio kuću u Arlingtonu i otišao u Las Vegas na kockanje. S obzirom da je trebao da se javi nadužnost to nije uradio smatran je dezerterom i raspisana je potraga.Kada je otkriven saslušavao ga je FBI. Tom prilikom agenti su obišli njegovu ženu koja je ispričala sve da je on špijun da radi za Ruse. Pijani bez pare u džepu priznao je da radi za KGB i ponudio da bude dvostruki špijun. Istraga je pokrenuta ali razmere štete koja je učinjena od 16. decembra 1962 do 21. aprila 1963 niko nije mogao da utvrdi. Džonson je 30. jula 1965 osuđen je na 25 godina zatvora.. Dok je Džonson samovao iza rešetaka na listove redakcija u Nemačkoj i Italiji stigli su zanimljive koverte o planovima šta bi snašlo stanovištvo Zapadne Evrope u slučaju da NATO pokrene biološki ili nukelarni rat. 

Najmanje četvoro iz Džonsonovog sovjetskog  tima dobili su sovjetsko odlikovanje Orden Lenjina.

A šta je bilo sa Džonsonom. Njega je u zatvoru Luisburg u Pensilvaniji posetio sin veteran Vijetnamskog rata  i 18. 1972 nož mu zario u grudi. Džonsonje posle sat vremena umro i time se okončala karijera špijuna u koga niko nije verovao i od koga su oprali svi ruke.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI