Sprema se "poništavajući događaj": Da li čovečanstvo treba da stavi prst na čelo

Ipak, to ne treba da zabrine čovečanstvo. U pitanju je sasvim normalna pojava koja nema posledice po Zemlju i čoveka, a čije istraživanje naučnici posmatraju kao — „sportsku disciplinu“.

„Poništavajući događaj“ je zapravo period kada se suprotno namagnetisana polja, koja lutaju po površini Sunca, sudare na ekvatoru i ponište, čime označe kraj jednog, odnosno početak drugog solarnog ciklusa.

EPA/FREDRIK VON ERICHSEN

Američki naučnici Skot Mekintoš, fizičar specijalizovan za istraživanje Sunca iz Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja i Bob Limon sa Univerziteta Merilend tvrde da će sledeći, 25. ciklus uskoro početi, da će biti mnogo jači od prethodnog i da bi po rangu mogao da bude jedan od najjačih otkako se vodi evidencija. Ipak, većina naučnika se ne slaže s teorijom američkih kolega i smatra da će nova faza aktivnosti Sunca biti manje aktivna.

„Poništavajući događaj“ na Suncu

Astrofizičar dr Ivan Milić za Sputnjik pojašnjava da je smenjivanje jačih i slabijih solarnih ciklusa sasvim normalna pojava i da su najozbiljnija posledica jačeg ciklusa relativno mala infrastrukturna oštećenja na satelitima, koja se pritom retko dešavaju.

„Nema nikakvih katastrofalnih posledica, ne može to da uništi ljudsku civilizaciju niti išta blisko tome. Meni i vama je potpuno svejedno da li će se sunčev ciklus završiti. Kraj ciklusa je kao dan i noć. Znamo kad je noć, a kada dan. Ne postoji tačan trenutak u kom prestaje dan, a počinje noć. Tako je i sa ciklusom. To je vest za ljude koji se usko, specifično bave time. Nije vest za prosečnog čoveka koji sedi i čita novine kod kuće“, objašnjava Milić.

On predočava da se naučnici interesuju za solarne cikluse i njihovo smenjivanje prevashodno zbog toga što im je zanimljivo da razumeju šta se sa Suncem događa, te da je predviđanje momenta smenjivanja i jačine narednog ciklusa zapravo „sportska disciplina“ u naučnim krugovima.

„Postoje različite naučne metode zato što ljudi imaju različite fizičke modele i uzimaju u obzir različite efekte kada to pokušavaju da predvide. Skot Mekintoš, koji inače radi u istom gradu gde i ja i kog poznajem, prosto koristi drugačiji pristup i gleda neke druge naučne metode. To je kao kada u medicini neko hoće da vas operiše, a neko drugi vam kaže da radite vežbe i tako pokušate da rešite zdravstveni problem. To su drugi pristupi istom problemu. Ako ja kažem da će sutra padati kiša, a vi tvrdite suprotno, to samo po sebi nije šokantno, ali ako ja svaki put pogodim da će sutra padati kiša, a vi svaki put pogrešite, to znači da metod koji ja koristim da predvidim da li će pasti kiša ima neke veze s prirodom i na neki način objašnjava kako priroda funkcioniše“, ističe Milić.

Novi solarni ciklus — na svakih 11 godina

Naš sagovornik takođe smatra da će se smenjivanje ciklusa dogoditi uskoro i da bi naredni mogao da bude jači od prethodnog, ali napominje da pogađanje jačine ciklusa nikome neće doneti Nobelovu nagradu:

„Ne možemo da izdvojimo jedan ’poništavajući događaj‘ kao posebno specifičan. To samo po sebi može da dovede do manjih i slabijih fenomena sunčeve aktivnosti, ali nije ništa neuobičajeno. To se konstantno dešava na kraju ciklusa. Mesecima se maltene dešavaju te stvari.“

Solarni ciklusi se, inače, smenjuju na oko 11 godina, a američki naučnici su uočili da jačina ciklusa zavisi od dužine perioda između „poništavanja“ — što je period duži, to je ciklus slabiji, a što je interval kraći, ciklus je jači.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI