OD "KOMISIJE SMRTI" DO PREDSEDNIKA Da li je Ebrahim Raisi na putu koji vodi ka Vrhovnom vođi?!

Pobeda Ebrahima Raisija bila je tako ubedljiva da nema potrebe za drugim krugom izbora. A opet, ostaće upamćeno da je izlaznost bila možda i najniža u istoriji. Posmatrači tvrde da su predsednički izbori od početka bili manipulisani – izglednim protivkandidatima nije bilo dopušteno da se kandiduju, a oni bliski režimu su povlačili kandidature.

Na prošlim izborima 2017. je Raisi izgubio od Hasana Rohanija, umerenog predsednika koji, posle dva mandata, više nije imao pravo da se kandiduje. Smena u predsedničkom uredu odigraće se u avgustu.

No za Ebrahima Raisija, tvrdog konzervativca koji ima odlične veze među verskim vođama, predsednička funkcija možda još nije vrhunac političke karijere.

Hiljade pobijenih protivnika režima

Rođen je pre 60 godina u strogoj muslimanskoj porodici u iranskoj metropoli Mašadu, gde je grobnica Imama Reze – važno mesto za šiitske hodočasnike. Raisi je prošao teološko obrazovanje i ima rang hodžatoleslama (autoritet islama) – iznad toga je samo ajatolah.

Karijeru je započeto odmah posle Islamske revolucije 1979. kada je sa samo dvadeset godina postao državni tužilac u Karadžu. Kasnije je bio i sudija, a od 2019. je bio prvi čovek pravosuđa u zemlji.

Jedna epizoda duboko se ucrtala u biografiju novog predsednika. Amnesti internešnal ga optužuje da je 1988, kada je zvanično bio zamenik tužioca na Revolucionarnom sudu u Teheranu, bio deo „komisije smrti“ koja je sprovodila egzekucije bez sudske odluke. Tako je pobijeno najmanje pet hiljada protivnika klerikalnog režima, procenjuje Amnesti.

Nakon objavljivanja tog izveštaja, administracija Donalda Trampa i Evropska unija su 2019. godine stavila Raisija na listu sankcija.

To što je čovek postao predsednik umesto da odgovara za zločine protiv čovečnosti jeste „gorko podsećanje da u Iranu vlada nekažnjivost“, rekla je Anješ Kalamar, generalna sekretarka Amnestija.

Najveći problemi: Sankcije i ekonomija

Ima nada da će Raisi nastaviti pregovore kako bi se Iran vratio u Atomski sporazum koji je zaključen 2015. godine, ali koji je svojevremeno jednostrano napustio Vašington pod palicom Donalda Trampa. Sporazum predviđa da Iran dozvoljava kontrole nuklearnih postrojenja i da ne obogaćuje uranijum u meri potrebnoj za nuklearnu bombu, dok, zauzvrat, zapadne zemlje ukidaju sankcije.

U kampanji je Raisi kritikovao sporazum, no ipak nagovestio da se na njemu radi: „Poštovaćemo sporazum, ali uslove postavljamo mi, a ne SAD.“ Postoji i mogućnost da se pregovori o vraćanju sporazuma zaključe pre avgusta kada Raisi ulazi u novu kancelariju.

Uostalom, ekonomske nedaće Irana su se znatno pogoršale povratkom oštrijih sankcija. Novi predsednik zatiče zemlju koju izjeda inflacija od 40 odsto godišnje. „Patnje našeg naroda zbog nestašica su realne“, rekao je on nakon glasanja. Nema sumnje da će ekonomski izazovi, tesno povezani sa sankcijama, biti najveći problem za Raisija.

Sa druge strane, posmatrači očekuju još tvrđu retoriku prema večnom neprijatelju Izraelu i, možda, dodatno suzbijanje slobode mišljenja u zemlji. Kao šef pravosuđa je Raisi kumovao zabrani upotrebe aplikacije Signal koja služi sigurnoj razmeni poruka. U januaru je Signal saopštio da su iranski cenzori uspeli da prekinu veze te da ova aplikacija više nema prolaza u Iranu.

Jedno je izvesno: Raisi kreće u mandat sa podrškom najvažnijeg čoveka Irana, ajatolaha Alija Hameneija. Tokom kampanje je on nazvao Raisija „iskusnim čovekom vrednim poverenja“. Dok u Teheranu predsednik vodi dnevne političke poslove, Vrhovni vođa Hamenei diktira suštinski pravac razvoja zemlje.

Ali Hamenei takođe potiče iz Mašada, drugog najvećeg grada zemlje. Na čelu države je od 1989, i smrti ajatolaha Homeinija. Hamenei je prethodno bio predsednik i hodžatoleslam. Uskoro puni 82 godine. Mnogi kažu da je Raisi na najboljem putu da ga jednog dana nasledi kao Vrhovni vođa.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI