ERDOGANOV PEČAT Mega projekat turskog predsednika promeniće dva kontinenta, ali postoji mnogo pitanja

Da li je izgradnja velelepnog Kanala Istanbul trijumf Redžepa Tajipa Erdogana i potvrda ekonomske i političke moći Turske ili je reč o preskupom i nepotrebnom megalomanskom populističkom spomeniku koji bi mogao da najavi poletak pada turskog lidera?

Erdogan je ovim projektom želeo da potvrdi svoju moć i značaj "njegove" Turske ali je projekat izazvao brojne dileme i rasprave ne samo u Turskoj već i šire i analitičari sada smatraju da bi kanal mogao da bude ekološka, ekonomska i politička tempirana bomba za predsednika i njegov režim, piše Jutarnji list.

Naime, radi se o izgradnji kanala koji bi trebao biti novi, paralelni ili zamjenski Bosfor. "Sultanov" san da se zapečati u turskom panteonu kao jedan od najvećih tamošnjih vizionara i neimara. Ali, takvi grandomanski velikodržavni projekti mogu se obiti o glavu.

EPA

Kanal Istanbul spojiće Crno i Mramorno more u dužini od 45 kilometara (Bosfor je dug oko 30 km), dubina bi bila oko 25 metara i širina oko 150 metara. Propusna moć kanala bila bi veća od 86 hiljada brodova godišnje.

Jedan od razloga izgradnje kanala je taj što je Bosfor sve nezgodniji za prolazak brodova dugih 150-200 metara, čiji broj stalno raste, i koji sada čak 10 puta moraju da menjaju krus dok prolaze kroz moreuz.

Istanbulski kanal bi tako trebalo da rastereti Bosfor kroz koji godišnje prođe oko 60.000 brodova, među kojima ima i mnogo ratnih brodova raznih mornarica, a procene su da bi narednih godina taj saobraćaj mogao da poraste na 80.000.

S obzirom na to da je među njima već sada oko 10.000 tankera koji prevoze više od 150.000 tona nafte (uglavnom se radi o ruskoj nafti za Indiju), a podstaknute nedavnim haosom i nasukavanjem broda u Sueckom kanalu, turske vlasti sada tvrde da im je "Kanal Istanbul nasušna potreba jer je pitanje dana kada se to može dogoditi Bosforu, a što ako se izlije nafta?!".

Sa druge strane, gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, Erdoganov protivnik koji pretenduje da bude lider opozicije, tvrdi da je projekat smrt za grad.

Pod parolom "ili kanal ili Istanbul", Imamoglu je upozorio da će izgradnja kanala izazvati ekološku katastrofu ali i dovesti u pitanje snabdevanje dobrog dela Istanbula pijačom vodom. Uz to je pomenuo i korupcionaške afere i malverzacije.

Govori se da je domaći građevinski lobi, kao i onaj s Bliskog istoka, u ekstazi premda će se sve finansirati turskim sredstvima.

Nezavisni turski izvori i portal The Reference tvrde da je jedan deo zemljišta kojim prolazi kanal pre objave projekta kupio Erdoganov zet Berat Albajrak i majka katarskog emira Moza bint Naser.

Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je svega osam posto stanovnika Istanbula za izgradnju kanala, dok je čak 80 posto protiv, što međutim nije sprečilo Erdogana da nastavi sa projektom koji zvanično vredi oko 15 milijardi dolara, a nezvanično se procenjuje da će cena biti četiri a možda i pet puta veća.

Turski stručnjaci upozoravaju, bez mnogo uspeha, da će ekološka šteta biti nemerljiva jer će kanal izazvati odumiranje Mramornog mora, uništenje njegove flore i faune, ali bi mogao da izazove i opadanje nivoa Crnog mora.

Naime, u Mramorno more dospela bi slanija voda iz Crnog mora koja sadrži i manje kiseonika i to bi opustošilo ekosistem zatvorenog, malog Mramornog mora.

Na trasi kanala je i jezero Terkos ili Durusu), na evropskoj strani grada, kojim se pitkom vodom opskrbljuje više od 20 posto Istanbula. Na to iz Ankare benevolentno odgovaraju da bi se istanbulski vodovod spojio na 200 km udaljeno akumulaciono jezero i da je problem rešen, ali je i na to stigla replika, navodi Jutarnji.

Za to je potrebna izgradnja preskupe gigantske brane, što bi dovelo i do drastičnog poskupljenja vode u najvećem turskom gradu. Osim toga, biće potrebno poseći oko 200.000 stabala, a gradnja će obuhvatiti i 136 kvadratnih kilometara plodne obradive zemlje te oko 13 kvadratnih kilometara pašnjaka, a uništila bi se i staništa mnogobrojnih životinja, u prvom redu ptica selica koje na tom području prezimljuju i razmnožavaju se.

Odmah se postavilo i pitanje opstanka Sporazuma iz Montreja iz 1936. godine na osnovu kog Turska mora da dopusti prolaz svim ratnim brodovima kroz Bosfor i Dardanele, a izgradnjom kanala Turska bi mogla da određuje čiji i koji vojni brodovi mogu, a koji ne, da prolaze njime.

Turska na to odgovara da nikome neće nametati korišćenje kanala, jer ne namerava da zatvori Bosfor već samo da ga rastereti, iako se nekom od zvaničnika s vremena na vreme omakne priča o postepenom zatvaranju Bosfora.

Erdogan je planirao da kanal otvori 2023. godine na stotu godišnjicu Republike i tako se svrsta na isti nivo sa Mustafom Kemal-pašom Ataturkom, ali teško da će taj cilj biti postignut pa se već sada pominje 2026. godina, jer ozbiljni radovi još nisu ni počeli.

Erdoganovi mediji navode da se Zapad i opozicija protive tom megaprojektu jer ne žele da Turska uđe u ligu najmoćnijih država sveta.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI