POSLEDNJI KONZUL U BOSNI Zapad se još uvek batrga, ali reč sada imaju Kina i Rusija!

Sa ili bez usvajanja Rezolucije koja predviđa gašenje OHR iduće godine, ta institucija u Sarajevu, izvesno je, ne može imati staru snagu. Kojom polugom će onda Zapad „upravljati“ procesima u BiH?

Nema dileme da je Visoki predstavnik kao dugogodišnje „oružje Zapadne moći“ u Bosni koje jača Sarajevo, a slabi Republiku Srpsku - izgubio međunarodni kredibilitet.

A najavljenim ignorisanjem od strane Republike Srpske, koja je odavno otkazala poslušnost Valentinu Incku poredeći ga sa Andrićevim "konzulom" iz Travničke hronike, OHR gubi legitimitet i u samoj BiH.

Ključ za Zapadni protektorat u BiH u Ustavnom sudu

 

Iako se konačan kraj OHR-a još ne vidi jasno, uprkos tome što Kristijan Šmit, naslednik Valentina Incka nije dobio podršku UN (nije je imao ni njegov prethodnik) pitanje koje se otvara je da li bi sa oduzimanjem ovlašćenja Visokom predstavniku bila suštinski smanjena i prinuda kojom spoljni faktor vlada u BiH?

Nenad Kecmanović, doktor političkih nauka,kaže da će spoljni uticaj u slučaju gašenja OHR biti smanjen, bar i simbolički, podsećajući da je nekadašnji visoki predstavnik Volfgang Petrič već upozorio Šmita da pre odlaska u Sarajevo razmisli kako će izaći na kraj sa Dodikom i Rusima.

Međutim, svođenjem ovlašćenja novog Visokog predstavnika na one koje su precizno navedene u Dejtonu, navodi sagovornik, opet ne bi bio ukinut protektorat.

„Stranci i bez Visokog predstavnika imaju kontrolni paket u Ustavnom sudu. Postoje inostrani savetnici u obaveštajno-bezbednosnim agencijama koji praktično sve drže u svojim rukama. Slično je i sa Oružanim snagama BiH. Najzad, u zajedničkim strukturama vlasti svugde imate domaće kadrove koji rade za njih. Oni tu mrežu pletu već 30 godina“.

 

Nadležnosti Srpske već otete

 

Iako izvorni Dejton predviđa visoko decentralizovani sistem sa velikom autonomijom delova što su potpisale sve tri strane i garantovao međunarodni faktor, mehanizam po kojem je najdrastičnije promenjeno ustavno uređenje po Dejtonu, bilo je prenošenje entitetskih nadležnosti na zajedničke organe.

Drugim rečima, kaže Kecmanović, reč je o otimanju tih nadležnosti i njihovoj centralizaciji što predstavlja ključni problem.

„Amerikanci su skrojili dejtonsku Bosnu, pa su je onda godinama rušili da bi sad branili neku svoju verziju Dejtona koja sve manje ima veze sa izvornom.

Strategija zapadnih saveznika svodi se na to da ustavnim inženjeringom naprave centralizovanu unitarnu državu, koju oni zovu jedinstvena građanska Bosna, da bi je lakše, efikasnije i jeftinije kontrolisali“.

Na pitanje zašto bi uopšte Zapad trebalo da kontroliše BiH, Kecmanović kaže da je problem u tome što se to nekako podrazumeva.

„Možda deluje naivno, ali ne bi li bilo prirodno da BiH kontrolišu ljudi koji u njoj žive. A ako im treba zaštita neke velike sile onda bi valjda trebalo da imaju pravo da izaberu koja će to sila biti. Bošnjaci bi iskreno izabrali Tursku kada bi bila dovoljno jaka, pa su uprli oči u Ameriku, Hrvati bi verovatno - Nemačku, Srbi – Rusiju i Kinu. Federacija hoće u NATO, a Srpska, kao ni Srbija, neće. Jedino bi se svi rado priključili EU, ali ona ih neće i to ne samo sada nego nikada. Ni te divergentne spoljnopolitička orijentacije ne da im da budu jedinstvena država“.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI