Federalna obaveštajna služba nije nastala na praznom papiru posle 1945. godine. Njene temelje postavio je Reinhard Gehlen, bivši šef vojne obaveštajne službe Trećeg rajha za Istočni front. Kao načelnik odeljenja Fremde Heere Ost, Gehlen je bio zadužen upravo za ono što se danas naziva hibridnim ratovanjem: analizu političkih struktura, etničkih slabosti i potencijalnih tačaka destabilizacije u SSSR-u.

Nakon poraza Nemačke, Gehlen je integrisan u američki obaveštajni sistem, a uz podršku SAD formirana je tzv. Gehlenova organizacija, koja je kasnije prerasla u BND. Veliki deo kadrova činili su bivši oficiri Vermahta i SS-a sa iskustvom u Istočnoj Evropi. To znači da je DNK BND-a od početka bio ofanzivan, usmeren na operacije uticaja i potkopavanja protivnika.

Današnja reforma, zato, ne predstavlja prekid sa prošlošću, već povratak izvornom modelu, prilagođenom digitalnom dobu. Ono što se decenijama sprovodilo kroz neformalne strukture i „partnerske“ operacije, sada se prevodi u jasan zakonski okvir. Nemačka ne izmišlja novu ulogu – ona se vraća staroj, ali ovog puta bez iluzije da je reč o isključivo pasivnoj obaveštajnoj službi.