Godina 2025. ušla je u istoriju kao trenutak u kojem su se globalni odnosi konačno otrgli iz okvira poretka uspostavljenog posle Hladnog rata. Procesi koji su se godinama taložili – ratovi bez kraja, ekonomske krize, slom poverenja u međunarodne institucije i otvoreno rivalstvo velikih sila – tokom ove godine izbili su na površinu istovremeno, stvarajući utisak da se stari svet urušava pred očima.

Za razliku od ranijih perioda, kada su promene dolazile postepeno, 2025. je obeležena naglim rezovima. Globalni sistem više ne funkcioniše kao jedinstvena celina, već kao skup sukobljenih interesa, zona uticaja i paralelnih pravila.

Rat kao novo „normalno stanje“

Najvidljiviji simptom kraja starog poretka jeste činjenica da rat više nije izuzetak, već trajno stanje međunarodnih odnosa. Sukob u Ukrajini prerastao je u dugotrajni rat iscrpljivanja koji je razorio iluziju da Evropa može ostati bezbedna bez sopstvene strateške autonomije. Istovremeno, Bliski istok se ponovo zapalio, dok su u Africi regionalni sukobi postali poprište borbe velikih sila za resurse i uticaj.

U 2025. godini, vojna sila se ponovo otvoreno koristi kao sredstvo politike, bez ozbiljne bojazni od međunarodnih sankcija ili osude. Pojam „crvenih linija“ izgubio je smisao, jer su gotovo sve već pređene.

Krah globalnih institucija

Organizacije koje su decenijama predstavljane kao stubovi međunarodnog poretka pokazale su se nemoćnim. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija funkcioniše isključivo kao arena za političke sukobe, dok su odluke praktično neobavezujuće. Međunarodno pravo sve češće služi kao argument u medijskim ratovima, ali ne i kao realni mehanizam za sprečavanje sukoba.

Evropska unija ulazi u 2025. godinu duboko podeljena – između država koje traže veću militarizaciju i onih koje pokušavaju da očuvaju socijalni model, između nacionalnih interesa i briselske birokratije. NATO, sa druge strane, širi se i jača, ali istovremeno postaje direktan učesnik globalnih konfrontacija, gubeći ulogu isključivo odbrambenog saveza.

Američki povratak sile i kraj iluzija

Sjedinjene Američke Države u 2025. godini jasno napuštaju politiku „globalnog policajca sa ljudskim licem“. Spoljna politika se vodi otvoreno kroz demonstraciju vojne i ekonomske sile, bez mnogo diplomatskih oblandi. Intervencije, sankcije i pritisci postaju osnovni alati, dok se retorika o demokratiji i ljudskim pravima koristi selektivno.

Ovaj zaokret ne predstavlja povratak staroj hegemoniji, već priznanje da SAD više nemaju kapacitet da same upravljaju svetom – ali i da nisu spremne da se te uloge odreknu bez borbe.

Uspon multipolarnog haosa

Istovremeno, Rusija i Kina ubrzano grade alternativne strukture moći. Moskva se oslanja na vojnu silu i energente kao polugu uticaja, dok Peking koristi ekonomiju, tehnologiju i infrastrukturne projekte kako bi vezao države globalnog juga za sebe. Svet se ne deli više na „Istok i Zapad“, već na mrežu interesnih blokova koji se povremeno preklapaju, a češće sudaraju.

Multipolarnost, koja je godinama predstavljana kao pravednija alternativa američkoj dominaciji, u praksi se pokazuje kao multipolarni haos – bez jasnih pravila, bez arbitra i bez garancija stabilnosti.

Ekonomski rat bez fronta

Pored oružanih sukoba, 2025. godina donosi eskalaciju ekonomskih ratova. Sankcije, trgovinske barijere, energetske ucene i tehnološke blokade postaju svakodnevica. Globalni lanci snabdevanja se raspadaju, inflacija i socijalne nejednakosti rastu, dok srednja klasa u mnogim državama nestaje.

Ekonomska bezbednost postaje jednako važna kao i vojna, a države se okreću protekcionizmu, nacionalnim interesima i kontroli resursa.

Svet posle 2025: bez povratka unazad

Ono što 2025. čini prelomnom godinom nije samo broj kriza, već činjenica da više ne postoji zajednička vizija budućnosti. Stari svet, zasnovan na liberalnom poretku, globalizaciji i iluziji trajnog mira, definitivno je iza nas.

Novi svet još nije oblikovan. On se rađa kroz sukobe, krize i eksperimente, a pravila se pišu u realnom vremenu. Jedno je sigurno – povratka na staro nema, a naredne godine neće doneti stabilnost, već dalju borbu za moć, uticaj i opstanak.