PUTINOVI KANCELARI Zašto nemački lideri biraju ruski gas iako je omražen: Šrederu doneo bogatstvo, Merkelova nije imala drugog izbora

Ako ovo zvuči kao opis dešavanja iz jula 2021. godine, to je samo zato što se u svetu nemačke energetske politike istorija zaista ponavlja.

Ova scena zapravo se odigrala početkom septembra 2005. godine. Nemački kancelar Gerhard Šreder već je bio na ivici da izubi vlast i da ona pripadne Angeli Merkel, kada je u Berlinu bio domaćin ceremonije sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom radi sklapanja sporazuma o cevovodu koji će kasnije postati poznat kao Severni tok.

Putin nije bio nedavno u Berlinu kako bi proslavio sporazum između Merkelove i američkog predsednika Džoa Bajdena koji je konačno dao pristanak da druga faza gasovoda Severni tok 2 krene napred.

Merkelova nazvala Putina

 

- Ruski predsednik je pohvalio postojanu lojalnost nemačke strane u vezi sa završetkom ovog čisto komercijalnog projekta koji je osmišljen da ojača nemačku energetsku bezbednost - rekao je Кremlj u saopštenju.

Iako se gasovod, koji je gotovo završen, još suočava sa snažnim protivljenjem u američkom Кongresu i u većem delu EU, politički sporazum između Merkelove i Bajdena verovatno daje projektu dovoljan zamah da se on privede kraju.

Poput originalnog gasovoda Severni tok, završenog 2011. godine, Severni tok 2 isporučivaće gas dužinom od 1.200 kilometara ispod Baltika, počev od okoline Sankt Peterburga, pa sve do severne obale Nemačke.

Sa kombinovanim godišnjim kapacitetom od oko 110 milijardi kubnih metara gasa, dvostruki cevovodi će omogućiti Rusiji da zaobiđe kopnene rute kroz Ukrajinu, što snižava prag za dalje intervencije Moskve u regionu, kažu kritičari, poput aneksije Кrima i rata na istoku zemlje. Ono što nije sporno, bar izvan Nemačke, jeste da će projekat povećati oslanjanje Nemačke i Evrope na ruski gas.

EPA/ALEXEY NIKOLSKY

 

Berlin je to godinama negirao, tvrdeći da nije bitno da li ruski gas stiže u Nemačku preko Ukrajine ili ispod Baltika.

Razlika između cevovoda Severni tok i postojeće infrastrukture koja prolazi kroz Ukrajinu, pomalo je slična onoj između optičkog kabla i bakarne žice. Posle pet decenija upotrebe, stručnjaci kažu da bi za popravku ukrajinskog cevovoda bilo potrebno oko šest milijardi evra.

Cevovodi Severnog toka 2, koji zajedno koštaju oko 17,5 milijardi evra, novi su i savremeni. Kada budu pokrenuti, ruski državni Gasprom moći će da šalje gas u Nemačku po nižoj ceni i uz manje gnjavaže, jer se naftni gigant ranije složio da plaća ukrajinske tranzitne takse, koje su poslednjih godina iznosile oko dve milijarde dolara godišnje.

Nemačkoj industriji, kojoj su preko tpotrebni jeftini, pouzdani izvori energije, to se sviđa.

Sledeće godine Nemačka će isključiti svoj poslednji nuklearni reaktor i planira da zabrani proizvodnju električne energije na ugalj do 2038. godine. Iako udeo obnovljive energije u Nemačkoj raste, on je i dalje manji od 50 odsto od ukupne električne energije. To znači da zemlja ima veliku "rupu" koju treba da popuni i za to joj je potreban prirodni gas koji zagađuje manje od uglja.

Кritičari projekta ističu da postoji mnogo drugih načina da Nemačka dobije prirodni gas, bilo da je to postojeća istočna ruta preko Ukrajine ili kroz Belorusiju i Poljsku, sa juga, preko Turske ili sa zapada, u obliku tečnog prirodnog gasa, poslatog brodovima iz Amerike.

EPA/CLEMENS BILAN

 

Ali u očima Nemačke, nijedna od tih opcija nije ni izbliza jednostavna i pouzdana kao Sverni tok 2.

Dakle, da li je Nemačka spremna da pusti Ukrajinu niz vodu i zaoštri odnose sa ključnim saveznicima od Varšave do Vašingtona kako bi obezbedila pristup jeftinom gasu? Jednom rečju, da. Zanimljivije je pitanje zašto, smatra "Politiko".

Mnogo se pisalo o mističnoj moći koju Rusija ima nad mnogim nemačkim elitama. Ipak, kada su Šreder i Merkelova u pitanju, u igri su i prozaičniji faktori.

Nekoliko nedelja nakon što je napustio kancelariju 2005. godine, Šreder je imenovan za predsednika Severnog toka, što ga je učinilo veoma bogatim čovekom. U očima njegovih kritičara, Šreder je žrtvovao svoju reputaciju pristajući da uđe u Putinovu "službu". Ipak, taj angažman mu je, ako ništa drugo, omogućio vrlo ugodnu penziju.

Iako su Poljska i Ukrajina u to vreme protestovale zbog sporazuma, otpor prema njemu nije bio ni približno onakav kakav je danas. U 2005. godini mnogi na Zapadu su i dalje smatrali Putina potencijalnim partnerom. Tek godinama kasnije došlo je njegovo otvoreno neprijateljstvo sa Amerikom, rat protiv Gruzije i aneksija Кrima.

U samoj Nemačkoj Severni tok nije bio kontroverzan. Šrederov prelazak u Putinovu službu samo nekoliko nedelja nakon što je podneo ostavku na mesto kancelara nije dočekan sa oduševljenjem, ali Rusija nije smatrana pretnjom.

EPA/Adam Berry

 

Motivacija Merkelove za podršku Severnom toku je složenija i njeno razumevanje zahteva osvrt na 2011. Te godine, nakon japanske nuklearne katastrofe u Fukušimi, Merkelova je odlučila da poništi svoju prethodnu odluku o produženju života nemačkih nuklearnih reaktora. Zemlja je bila usred prelaska na obnovljivu energiju, a mnogi stručnjaci su tvrdili da joj je nužno potrebna nuklearna energija na duži period dok tranzicija ne bude gotova.

Međutim, Nemci su bili toliko šokirani Fukušimom, da se Merkel brzo složila da se vrati planu koji je prvobitno usvojen pod Šrederom i Zelenima 2000. godine - da se poslednji reaktor u zemlji isključi 2022. U to vreme nuklearna energija je činila oko jedne petine nemačke proizvodnje električne energije.

Otkazivanje produženja dovelo je do samog scenarija na koji su Merkelova i nemačka industrija upozoravali - nedostatak pristupačnih energetskih opcija za industriju. Sa gotovo potpunim ukidanjem nuklearne energije i ugljem koji postaje sve neprivlačniji zbog porasta cena, troškovi električne energije za industriju u Nemačkoj viši su nego što u bili u poslednjih deset godina.

Tu na scenu stupa Severni tok

Nema ljubavi između Merkelove i Putina, njih dvoje se godinama sukobljavaju oko niza pitanja. Ali kancelarka je uverena da je ruski gas ključan za opsluživanje energetskih potreba Nemačke. Zapravo, jedino verodostojno objašnjenje njene spremnosti da stavi odnos Berlina sa Vašingtonom na tanak led zbog projekta je to što ona smatra da je on od vitalnog strateškog značaja.

Nedavno je Merkelovu novinar pitao da li se kaje zbog svoje odluke da se povuče iz nuklearne energije. Ona je insistirala na tome da se ne kaje, ali je dodala da će zbog tog poteza Nemačka u doglednoj budućnosti morati da se osloni na gas.

- Ne možemo, kako su neki zahtevali, da odustanemo od nuklearne energije i uglja, a zatim i od prirodnog gasa u kratkom roku. To neće biti moguće - kazala je.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI