Godina 2025. ući će u istoriju kao trenutak kada je svet definitivno zakoračio u novu fazu globalne nestabilnosti. Poredak koji je nastajao posle Hladnog rata, a zatim krpljen posle finansijske krize, pandemije i regionalnih ratova, sada se praktično raspao. Umesto sistema zasnovanog na pravilima, međunarodnu scenu sve otvorenije oblikuju pojedinci – politički lideri čije odluke imaju direktan, često trenutan uticaj na sudbinu čitavih regiona, pa i same planete.

U 2025. godini više nego ikada postalo je jasno da svet ne vode institucije, već ljudi. Njihove lične procene, politički instinkti, ambicije i strahovi oblikuju tok istorije u realnom vremenu.

Vladimir Putin – arhitekta dugog sukoba

Ruski predsednik Vladimir Putin ostao je jedna od centralnih figura globalne politike. U 2025. godini rat u Ukrajini više se ne posmatra kao regionalni sukob, već kao dugoročna konfrontacija koja je trajno promenila bezbednosnu arhitekturu Evrope. Putinova strategija iscrpljivanja, kombinacija vojne sile, energetske politike i geopolitičkog pritiska, pokazala je da Rusija ne igra na kratke rokove.

Njegov uticaj se nije zadržao samo na istočnoevropskom prostoru. Moskva je ojačala veze sa Azijom, Afrikom i Bliskim istokom, gradeći paralelne političke i ekonomske tokove koji zaobilaze Zapad. U 2025. godini Putin se potvrdio kao lider koji ne traži kompromis sa starim poretkom, već radi na njegovoj zameni.

Si Đinping – tiha sila koja menja svet

Ako je Putin simbol otvorenog sukoba, kineski predsednik Si Đinping predstavlja dugoročnu, sistemsku transformaciju globalne moći. Kina u 2025. godini nije započela veliki rat, ali je ušla u gotovo sve ključne tačke svetske politike – od trgovine i tehnologije, do bezbednosti i infrastrukture.

Si Đinping je nastavio politiku strateškog strpljenja. Dok se Zapad bavio krizama, Kina je širila svoj uticaj kroz investicije, digitalne platforme i kontrolu kritičnih lanaca snabdevanja. Njegova vizija multipolarnog sveta postala je opipljiva realnost, a kineski model vlasti i razvoja sve češće se nudi kao alternativa zapadnom.

Donald Tramp – povratak koji je uzdrmao sistem

Povratak Donald Tramp u centar američke i svetske politike bio je jedan od najpotresnijih događaja godine. Trampova politika „Amerika na prvom mestu“ ponovo je redefinisala odnose Vašingtona sa saveznicima i protivnicima.

U 2025. godini SAD su pod Trampovim uticajem postale nepredvidljiv akter – manje zainteresovane za multilateralne mehanizme, a više za direktne dogovore, pritiske i brze poteze. Njegov stil vladanja pojačao je globalnu nesigurnost, ali je istovremeno ogolio slabosti zapadnih saveza i iluziju o automatskoj američkoj zaštiti.

Redžep Tajip Erdogan – gospodar raskrsnice

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i u 2025. godini ostao je majstor balansiranja između Istoka i Zapada. Ankara je istovremeno članica NATO-a, regionalna vojna sila i ključni posrednik u brojnim krizama.

Erdoganova politika pokazala je kako srednje sile mogu igrati iznad svoje težine. Turska je u 2025. godini koristila svaku krizu kao priliku da ojača sopstveni uticaj – od Crnog mora i Bliskog istoka, do Balkana i Kavkaza.

Narendra Modi – Indija kao budući centar sveta

Indijski premijer Narendra Modi postao je simbol uspona Globalnog juga. Indija u 2025. godini više nije samo demografski gigant, već politički i ekonomski faktor koji sve češće odlučuje tok globalnih procesa.

Modi je vešto koristio rivalstvo velikih sila, zadržavajući stratešku autonomiju i izbegavajući otvoreno svrstavanje. Indija se nametnula kao neizostavan sagovornik u svim velikim globalnim temama – od energetike i tehnologije, do bezbednosti i klimatskih promena.

Godina u kojoj su pojedinci nadjačali sistem

Zajednička karakteristika svih ovih lidera jeste činjenica da su delovali u svetu oslabljenih institucija. U 2025. godini Ujedinjene nacije, međunarodni sporazumi i globalni forumi često su bili samo pozornica, dok su se stvarne odluke donosile iza zatvorenih vrata ili direktnim potezima moćnika.

Ova godina pokazala je da planetom sve više upravljaju ljudi, a sve manje pravila. Njihove ambicije, strahovi i politički instinkti postali su ključni faktor svetske bezbednosti.