NOVI TALAS MIGRANATA NEMINOVAN Evo kako su zemlje EU pojedinačno odgovorile na ovu KRIZU

 

Hiljade Avganistanaca, među njima i predsednik Ašraf Gani, pojurili su na aerodrom u Кabulu u pokušaju da pobegnu iz zemlje nakon što su talibani preuzeli kontrolu nad prestonicom. Кako se navodi, više osoba je poginulo u nastalom haosu.

Oko 30.000 avganistanskih građana svakodnevno je napuštalo zemlju u poslednjih 10 dana, većina kopnenim putem ka Iranu ili Pakistanu.

Zemlje EU strahuju od reprize 2015. godine, kada je više od milion migranata, uglavnom iz Sirije, ali i Avganistana i Iraka, stiglo u Evropu, što je izazvalo političke turbulencije unutar Evropske unije, kao i van bloka. Brisel je tada problem rešio tako što je sklopio dogovore sa Turskom i Libijom kako bi se zaustavio tok.

Foto: Printscreen

Avganistancu su već bili druga najveća grupa tražilaca azila u Evropi, sa 570.000 osoba koje su zatražile izbeglički status u EU od 2015. godine. Taj broj se povećavao poslednjih meseci, pošto je postalo jasno da će Amerika povući svoje trupe iz zemlje.

Stari kontinent sada situaciju u Avganistanu vidi kao novu krizu u nastajanju, a države su duboko podeljene oko toga kako se prema njoj treba ophoditi.

Manje gostoljubiva Evropa

Mnoge evropske zemlje postale su poslednjih godina manje gostoljubive prema migrantima i tražiocima azila

Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Takođe, lideri koji su tada dočekali migrante raširenih ruku, poput nemačke kancelarke Angele Merkel, suočili su se nakon toga sa padom popularnosti. Najveće EU ekonomije, Nemačku i Francusku, ove godine čekaju važni izbori.

Prošle nedelje - pre nego što su talibani preuzeli potpunu kontrolu nad Avganistanom - Austrija, Danska, Belgija, Holandija, Grčka i Nemačka pozvale su rukovodstvo EU da nastavi da deportuje avganistanske tražioce azila čiji su zahtevi odbijeni.

- Zaustavljanjem deportacija šalje se pogrešan signal i verovatno će se još više avganistanskih građana motivisati da napuste svoj dom i krenu u EU - navodi se u zajedničkom pismu zemalja.

Međutim, kako su talibani brzo napredovali, Nemačka je promenila mišljenje i ipak obustavila deportacije. Merkelova je rekla ove nedelje da je otvorena za "kontrolisan" pristup "posebno ugroženih" avganistanskih izbeglica koji beže od talibanskog režima, ali je priznala da postoje teškoće da evropski partneri postignu sporazum o tom pitanju.

EPA/POLAND OUT

Novi lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i jedan od potencijalnih naslednika Merkelove, Armin Lašet, rekao je da "Nemačka ne sme da šalje signal da može da primi sve kojima je pomoć potrebna".

- Za razliku od 2015. godine, fokus sada mora biti na pomoći na terenu - kazao je.

I Danska i Holandija su u međuvremenu promenile odluku o deportacijama, a Francuska je još ranije obustavila vraćanje odbijenih tražioca azila. Međutim, predsednik Emanuel Makron, koga na predstojećim izborima ozbiljno ugrožava liderka krajnje desnice Marin Le Pen, nije poslao tako obećavajuću poruku.

- Moramo da očekujemo i zaštitimo se od velikih neregularnih migracijskih tokova - rekao je Makron u ponedeljak, dodajući da će se Evropa koordinirati sa tranzitnim zemljama poput Turske.

EPA/IAN LANGSDON

Vlada sada pokušava da ublaži Makronovu izjavu koja je naišla na velike kritike, pa je portparol Gabrijel Atal u sredu je izjavio da Francuska svake godine prihvata na hiljade Avganistanaca koji beže od progona i rata, i da će se to nastaviti.

Austrija, u međuvremenu, ostaje pri oštrom stavu i poziva na uspostavljanje centara za deportaciju u zemljama u blizini Avganistana, umesto da se odbijenim tražiocima azila dozvoli da ostaju u Evropi.

Grčki ministar spoljnih poslova jasno je rekao da se spoljne granice EU moraju "zaštititi". Ministar za migracije Notis Mitaraki rekao je da Grčka neće ponovo da bude „kapija nekontrolisanih talasa izbeglica koje dolaze u Evropu“. U toj zemlji već je smešteno 40.000 Avganistanaca, od kojih je polovini priznat izbeglički status, a ostali su potražioci azila.

EPA

Italijanski premijer Mario Dragi izjavio je u ponedeljak da se "Italija zalaže za zaštitu avganistanskih građana koji su sarađivali sa njenom misijom", a da zemlja "radi sa evropskim partnerima na rešavanju krize i zaštiti ljudskih prava, posebno žena“. Luiđi Di Majo, italijanski ministar spoljnih poslova, rekao je da je prioritet evakuacija italijanskih državljana, ali da "ne možemo da pomislimo da napustimo avganistanski narod nakon 20 godina".

Ipak, s obzirom na to da je krajnje desničarska Liga ključni partner u Dragijevoj širokoj koalicionoj vladi, ostaje da se vidi da li će Italija uspeti da primi avganistanske građane. Vođa stranke Mateo Salvini, koji je surovo blokirao brodove za spašavanje migranata tokom svog 14-mesečnog boravka na mestu ministra unutrašnjih poslova, tvitnuo je: "U Кabulu, nakon kukavičkog bega zapadnih zemalja, vraća se zastava islamskih žrtava i talibanskih ubica. Na pomolu su terorizam, nasilje, strah i ilegalna imigracija".

Velika Britanija je jedina evropska zemlja koja se do sada obavezala da će primiti značajan broj dodatnih avganistanskih izbeglica, ali vlada kaže da će to učiniti tokom petogodišnjeg perioda. Plan je da se odmah primi 5.000 Avganistanaca, a vremenom ukupno 20.000. Кritičari kažu da to nije dovoljno, pa su neki poslanici pozvali vladu da udvostruči brojke.

Albanci i Makedonci udovoljavaju Americi

Albanija i Severna Makedonija prve su, ne samo zapadnobalkanske, već i evropske zemlje koje su rekle da će pružiti privremeno utočište Avganistancima koji su krenuli prema Americi. Obe zemlje su potpisale zajedničko saopštenje Stejt departmenta o Avganistanu, koje je u četvrtak potpisala i Srbija, u kojem stoji da se sve strane u toj zemlji pozivaju da poštuju i omoguće bezbedan i organizovan odlazak stranih državljana i Avganistanaca koji žele da napuste zemlju.

 

Printscreen

Crna Gora je, iako je potpisnica, jedina otvoreno rekla da neće primati avganistanske migrante.

- Posljednjih dana američka vlada zatražila je od Albanije da proceni može li da posluži kao tranzitna zemlja za određeni broj avganistanskih političkih imigranata koji imaju krajnje odredište u Americi. I nesporno je da nećemo reći ne, ne samo zašto nas naši veliki saveznici pitaju, već zato što smo Albanija! - napisao je na Fejsbuku premijer Edi Rama.

Napušteni studentski domovi su spremni da prime Avganistance koji dolaze u Albaniju, dok je Severna Makedonija najavila da će odmarališta i hoteli biti dostupni za prijem.

Kako ukazuje "Politiko", obe zemlje su među najsiromašnijima u Evropi i obe se nadaju da će se uprkos brojnim preprekama na putu na kraju pridružiti Evropskoj uniji. To je jedan od razloga zašto se u velikoj meri oslanjaju na svoj odnos sa Amerikom i zašto su tako spremno odgovorile na njen apel.

EPA/WAEL HAMZEH

Iako ni Tirana ni Skoplje nisu spomenuli svoje probleme oko pridruživanja EU, jasno je da su oni u pozadini, ocenjuje briselski list. Prihvatanje migranata se dešava u trenutku kada je proces pristupanja EU zaglavljen, pa rukovodstvo ovih zemalja želi da ide direktno do izvora zapadne moći - a to je Amerika. Amerika je bila blisko uključena u demokratizaciju obe zemlje i bila je ključ za njihov prijem u NATO.

Susedstvo

U EU se konstantno ukazuje na komšijske zemlje Avganistana kao one koje bi trebalo da prihvate najveći broj izbeglica. Prema podacima Agencije UN za izbeglice, poslednjih godina u tim zemljama smešteno je 90 odsto izbeglica iz Avganistana. Oko dva miliona njih živi u Pakistanu, gde je tamošnja vlada u međuvremenu izgradila ogradu na granici prema Avganistanu i ne želi više da prima izbeglice.

Slično važi i za Iran. U toj zemlji, prema nezvaničnim podacima, već decenijama živi skoro tri miliona Avganistanaca. Vlada sada želi da na iransko-avganistanskoj granici uspostavi tampon-zone, gde bi izbeglice mogle da borave samo privremeno. Etnička grupa Hazara, koju talibani posebno progone, već godinama traži utočište u Iranu. Ali, teška ekonomska situacija u zemlji isključuje dalje prihvatanje Avganistanaca, kažu u Teheranu.

EPA/STRINGER

Turska vlada i stanovništvo su godinama tolerisali milione izbeglica i migranata, ali se raspoloženje poslednjih godina promenilo , pre svega zbog toga što je zemlja od 2018. u konstantnoj ekonomskoj krizi, pa su zbog loše situacije porasli i egzistencijalni strahovi.

Sada i Turska gradi zid na granici prema Iranu, kako bi blokirala prolaz Avganistancima. Oko milion i po ljudi iz te zemlje već se nalazi u Turskoj, a sve više njih nailazi na odbijanje. Čini se da će vlada u Ankari i avganistanske izbeglice da uključi u svoje pregovore sa Evropskom unijom.

Rusija nema zajedničku granicu sa Avganistanom, ali graniči se sa njegovim susedima - Turkmenistanom, Uzbekistanom i Tadžikistanom sa kojima ima jake veze, pa veliki broj migranata dolazi u Rusiju preko tih zemalja. Iako se zemlja nije izjašnjavala o prijemu novih migranata, Kremlj je saopštio da je spreman da pošalje avione u Avganistan radi evakuacije "bilo kog broja državljana, uključujući žene i decu, u sve strane zemlje koje pokažu interesovanje za njihov prijem i smeštaj".

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI