KAO DOMINE Bajden u nezavidnoj poziciji, okreću mu leđa

Prema rečima Milana Krstića sa Fakulteta političkih nauka, brojne relevantne agencije beleže izjednačavanje broja onih koji podržavaju i onih koji ne podržavaju rad američkog predsednika.

Kako će pad Bajdenove popularnosti uticati na političke procese

„Prema nekim anketama, za procenat ili dva ima čak i više onih koji ga ne podržavaju, što je velika promena u odnosu na period od pre, recimo, dva meseca, kada je u proseku oko 55 posto ljudi podržavalo rad predsednika Bajdena. Sada se ta cifra, prema različitim anektama, smanjila za sedam, osam i deset procenata, a naročiti pad se desio u poslednje dve nedelje, odnosno od eskalacije situacije u Avganistanu. Međutim, iako dešavanja u Avganistanu jesu najveći uzrok ovog pada podrške, ona nisu i jedini razlog. Naime, Bajden je oko 4. jula najavio pobedu nad kovidom, potpuno otvaranje ekonomije i normalizaciju ekonomskih i društvenih odnosa u državi, a onda je došlo do velikog skoka broja obolelih od kovida, pa je zato njegova popularnost počela nešto osetnije da pada već u julu“, objašnjava Krstić.

 

EPA/YURI GRIPAS

Kako dodaje, ni konstantni skok inflacije u Americi Bajdenu nije išao na ruku pa je jul mesec za njega generalno bio turbulentan, a onda se u avgustu desilo sve ovo sa Avganistanom što je dodatno zacementiralo pad podrške unutar javnog mnjenja.

„Ovo svakako može da bude korisno i za republikance i za one koji unutar Demokratske partije žele da oponiraju Bajdenu i koji bi preferirali da on za tri godine ne bude kandidat na predsedničkim izborima. Imajući u vidu da je ta partija vrlo heterogena i da u njoj ima raznih skupina, jasno je da će ovo nastojati da iskoriste oni koji nisu naročito naklonjeni Bajdenu. Međutim, ima još mnogo vremena do novih predsedničkih izbora i to je ono što je olakšavajuća okolnost za aktuelnog predsednika, jer on ima više nego dovoljno vremena da pokuša da nadomesti ove padove u podršci kroz neke poene koje bi mogao da skupi na unutarpolitičkom i spoljnopolitičkom planu“, ukazuje Krstić.

Bajden ranjiv, Kamala Haris još nepopularnija

EPA

Slično razmišlja i spoljnopolitički urednik američkog časopisa „Hronikls“, Srđa Trifković, koji kaže da što se tiče percepcije Bajdenove nemoći da izađe na kraj sa avganistanskom situacijom, problem je prvenstveno u tome da je sam taj proces povlačenja pretvoren u katastrofalni poraz.

„Ali, to ne znači da je sama odluka o povlačenju bila nepopularna. Naime, Avganistan je od samog početka u najvećem delu američke javnosti bio tretiran kao svojevrsni opcionalni rat koji je imao smisla u prvi mah, posle napada 11. septembra 2001. godine, kako bi se Al Kaidi uskratila baza za buduće napade. Međutim, krivica za sveopšti loš menadžment povlačenja se sada pripisuje direktno Bajdenu i sve je očiglednije da on nije sposoban sam da donosi odluke koje se očekuju od prvog nosioca izvršne vlasti. Problem koji demokrate takođe imaju je da je potpredsednica Kamala Haris još nepopularnija, jer je napravila čitav niz gafova, pogotovo u vezi sa imigracionim pitanjima, gde je pokušala da na američko-meksičkoj granici interveniše u prilog nedokumentovanih migranata, što nije imalo dobrog odjeka“, ocenjuje Trifković.

Iako je, kako dodaje, nesumnjivo da je Bajden ranjiv, teško je videti kako će iz svega ovoga republikanci izvući neki dugoročniji politički kapital, imajući u vidu da se izbori za Kongres održavaju tek u novembru iduće godine, kada se takođe bira i jedna trećina senatora.
„Za sada ne vidim način da se poremeti sadašnji poredak stvari, bilo od strane republikanca ili iznutra, iz redova demokrata. Ova podela karata koju smo videli na novembarskim izborima, kada je Bajdenova pobeda bila krajnje upitna i nad kojom i danas lebde mnoga pitanja u vezi sa regularnošću izbora, ipak čini američku političku scenu manje-više predvidivom, ali ne i stabilnom“, smatra Trifković.

Trampova šansa

EPA/JIM LO SCALZO

 

Dok aktuelnom lideru SAD popularnost pada, bivši predsednik Tramp, napominje Trifković, nesumnjivo i dalje uživa veliku popularnost među republikancima.
„Sudeći prema skupovima koje organizuje, Tramp i dalje može da privuče veliku masu ljudi. Ali, postavlja se pitanje da li bi on pre sledećih predsedničkih izbora, koji su tek 2024. godine, mogao sebi da obezbedi poziciju unutar republikanske partije koja bi mu dala pogodniju platformu za lansiranje nove predsedničke kampanje. Smatram da bi optimalna formula za tako nešto bila da se kandiduje za kongresmena na izborima iduće godine, jer bi onda bez ikakvih problema bio izabran i za predvodnika republikanskog kokusa u Predstavničkom domu. To znači da bi imao nacionalnu poziciju visokog profila u kojoj više ne bi bilo moguće Tviteru ili Fejsbuku da ga ućutkuje“, ocenjuje Trifković.
Milan Krstić kaže da iako je pad Bajdenove popularnosti veliki u odnosu na ono što je bilo pre samo nekoliko meseci, aktuelni predsednik i dalje uživa onaj nivo podrške koji je Tramp imao u periodima kada je imao rekordno visoku popularnost.
„Prema podacima sajta „Rial klir politiks“ gde se generišu sva istraživanja javnog mnjenja pa se izvlače proseci, Bajden trenutno ima rekordno nisku podršku, računajući od trenutka kada je stupio na dužnost, ali je ona na nivou one koju je Tramp imao kada je bio najpopularniji. Tako da iako je ovo za njega definitivno veliki udarac, situacija je, gledano iz njegovog ugla, ipak manje pesimistična nego što deluje na prvi pogled“, zaključuje Krstić za Sputnjik.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI