AL KAIDA NEUNIŠTIVA Kako im je uspelo da opstanu na svetskoj sceni 33 godine?

U leto 1988. godine, desetak muškaraca okupilo se u pakistanskom pograničnom gradu Pešavaru. Preko granice, krvavi rat u Avganistanu je bio na vrhuncu. Stotine hiljada mudžahedina borilo se protiv sojvetskih trupa i njihovih lokalnih saradnika.

Muškarci, koji su se najverovatnije sreli u jednoj od gostinjskih kuća koje su služile kao kancelarije i hosteli za strane posetioce u Pešavaru, su svi bili sa Bliskog istoka. Većina je već neko vreme živela u Pakistanu ali su igrali vrlo marginalnu ulogu u krvavom ratu koji je besneo na zapadu. Šačica njih je bila sa njihovim de fakto liderom, bogatim Saudijcem Osamom bin Ladenom koji je od Sovjeta odbranio jednu bazu unutar Avganistana godinu dana ranije.

Okupili su se da razmotre više pitanja: administrativne probleme, finansijsku i drugu pomoć koja im je stizala iz Zaliva, lične sukobe lidera takozvanih "avganistanskih Arapa" sa bazom u Pešavaru... Glavna tema je bio novi projekat: Stvarfanje jedinice posvećenih i iskusnih islamskih borava koji će reagovati kad god muslimanima zatreba zaštita. Grupa će takođe regrutovati i širiti svoje radikalne stavove. Zvaće se Al Kaida.

Trinaest godina kasnije, Al Kaida i Bin Laden će izvesti napade na Njujork i Vašington u kojima je stradalo 3000 ljudi. To je podstaklo tadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša da pokrene američki rat protiv terorizma, napadne Avganistan i Irak i krene u poteru koja se završila smrću Bin Ladena 2011. Američke akcije imale su globalne posledice.

Dvadeset godina posle tog napada, Al Kaida je i dalje tu. Istraživanja ukazuju da je prosečan životni vek terorističke grupe izmešu 5 i 10 godina, ponekat i manje. Ovolika dugovečnost Al Kaide i opstanak uprkos tome što su bili suočeni sa najskupljim, tehnološki najnaprednijim pokušajem da se iskorene je neverovatna. Sada, na tragičnu godišnjicu napada na SAD, niko više ne pominje kraj Al Kaide.

Kako im je to uspelo?

Prva očigledna prednost Al Kaide bile su slabosti i neuspesi njihovih protivnika. Grupa je lokalne vlade u islamskom svetu predstavljala kao korumpirane, nekompetentne, represivne i isključive. To, navodi Gardijan, nije bila potpuno nepravedna kritika, naročito jer je u islamskom svetu dobro prolazila kritika na račun odstupanja od učenja svetih tekstova i tradicija.

Greške onih koji su vodili svoje kampanje protiv Al Kaide, takođe su pomogle grupi. Al Kaida je 2002. izgubila svoje uporište u Avganistanu i ostala je bez brojnih članova koji su ili ubijeni ili su se rasuli po svetu. Dve godine posle napada 11. septembra, dok se Osama bin Laden selio od utočišta do utočišta u Pakistanu, Al Kaida je bila obezglavljena, a nije pomoglo ni što je CIA uspela da uhvati neke važnije figure grupe.

Međutim, invazija na Irak i nerazumevanje ideološke prirode pretnje koju je Al Kaida predstavljala, pomogli su grupi da se vrati na noge. Al Kaida je sada svoju pažnju usmerila na amerčke političare i finansiranje njihovih bezbednosnih agencija.

Rat da se zbaci Sadam Husein, koji je opravdan navodnom povezanošču Al Kaide i iračkog režima, potvrdio je mnoge tvrdnje Bin Ladena i izazvao bes u islamskom svetu. Takođe je otvorio novi front preko kog se Al Kaida vratila u igru.

Nije pobedila u njoj. Talas nasilja koje su ekstremisti pokrenuli sredinom 2000ih kako bi se uplašili neprijatelji, radikalizovali postojeći članovi i privukli novi postigao je dva od tri cilja.

Sa svakom novom kampanjom u Iraku, Jordanu, Pakistanu i Saudijskoj Arabiji, ekstremisti su gubili podršju javnosti. Do 2010. Bin Laden je bio toliko zabrinut propadanjem uglea Al Kaide zbog konstantnih masakara drugih muslimana, da je razmišljao da promeni ime grupi i poslao je oštre instrukcije potčinjenima da se obuzdaju. Ponovo se Al Kaida našla u buli, ali će se opet izvući iz nje.

Naredna, 2011. godina je bila naročito teška za Al Kaidu. Bin Laden je ubijen u napadu američkih specijalnih snaga na njegov dom u Pakistanu, a desetak drugih visokih zvaničnika grupe je ubijeno ili uhvaćeno.

U nedeljama pred smrt, Bin Laden je brinuo da će on, njegova organizacija i njihova ideologija bili marginalizovani sa Arapskim prolećm. Demonstranti u Kairu i drugim gradovima Bliskog istoka tražli su demokratiju a ne rigorozni islamski režim. Na kraju je Bin Ladenov naslednik, Ajman al Zavahiri, bivši egipatski pedijatar i ekstremista, našao način da iskoristi iznenadni haos koji je nastao i povrati bogatstvo Al Kaide.

Zavahiri nije bio preterano harizmatičan islamski lider i nisu ga mnogo voleli ni u Al Kaidi ni šire. Ali je on odmah pokazao neočekivani talenat za strategisanje i sposobnost da nauči lekcije iz prethodnih decenija. Bin Ladenova glavna inovacija krajem 1990ih bila je da sve svoje resurse usmeri protiv "dalekog neprijatelja" - SAD i Zapada, a ne "bliskog neprijatelja", lokalnih vlada na Bliskom istoku.

Prve akcije Bin Ladena u tom smeru bili su napadi na američke snage u Jemenu 1991. godine da bi sedam godina kasnije sazrele u smrtonosne napade na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji i napad na američki vojni brod u Adenskom zalivu. Ti napadi kulminirali su 11. septembrom.

Samoubilački napadi na SAD izazvali su kontroverze i u Al Kaidi i protivili su im se mnogi.

Zavahiri je odustao od te strategije, jasno stavivši svima do znanja da daleki neprijatelj nije prioritet, delom zbog toga što su takvi napadi postali sve teži za organizovanje, a delom iz iz straha od reakcije koju će izazvati. Pomerio je Al Kaidu od doktrine "samo džihad", insistirajući na izgradnju odnosa sa lokalnim zajednicama islamskog sveta koje su se osećale ugroženo.

Sa zaštitom, bebednošću pa čak i vođstvom koje je Al Kaida sada pružala, počeli su ponovo da dobijaju podršku javnosti, šire uticaj i regrutuju, ovoga puta u Sahelu, istočnoj Africi, Jemenu i Avganistanu gde su se povezali sa talibanima i ta veza će biti od ključnog značaja deceniju kasnije.

Onda se, 2014. godine, pojavila nova pretnja - otpadnička grupa koja je odbacila Zavahirijev autoritet. Prvo su se nazvali Islamska država u Iraku i Siriji, a onda, kada su zauzeli više terotirija i formirali kalifat, samo Islamska država (ID/ISIS).

To je moglo da ima katastrofalne posledice po Al Kaidu. Islamska država je brže od njih iskoristila priliku koju pružaju društvene mreže i pametni telefoni i već je postigla dugoročni cilj kome je Al Kaida stremila. Međutim, brutalnost novopridošlica u kombinaciji sa pragmatičnom strategijom Zavahirija dovela je do promene imidža Al Kaide o kakvom je pre smrti sanjao Bin Laden.

U poređenju sa spektakularnim sadizmom Islamske države, Al Kaida je izgledala kao "mala maca". Ključni tekst za obve grupe je vodič za džihad nazvan "Upravljanje divljaštvom". Dve grupe su na različite načine tumačile tekst. Islamska država i njeni saveznici verovali su da to znači upotrebu ekstremne sile, dok je Al Kaida smatrala da to znači kontrolu nasilja.

Kao i Bin Laden i Zavahiri je okrenuo organizaciju od sektaštva i apokaliptičnog milenijalizma svojih rivala. Kada je kalifat Islamske države pao 2019. godine, Al Kaida je bila dobro pozicionirana da ponovo preuzme vođstvo nad globalnim pokretom džihadista. To još uvek nije uradila, a Islamska država se još uvek tome protivi, često nasilno. Al Kaida je, međutim, uspela da se povrati na noge a pad Avganistana u ruke njihovih dugogodišnjih saveznika talibana im je dodatno pomogao u tome.

Deset dana nakon što su talibani zauzeli Kabul, Al Kaida je izdala saopštenje u kojem čestita talibanima na "velikoj pobedi protiv krstaške alijanse".

Saopštenje je bio eho prve Bin Ladenove objave rata Zapadu pre 25 godina. Ovo je u ime svih muslimana i "uvod u oslobođenje Palestine... Levanta, Somalije, Jemena, Kašmira", navela je grupa podjednako "pokrivši" i globalne ambicije i lokalni fokus. Za vođstvo Al Kaide,, "poraz SAD stavlja globlani džihad u novu fazu".

Prerano je da bi se znalo da li je ova poslednja izjava tačna ali, jedna stvar se zna, piše Gardijan.

Al Kaida je preživela 33 godine jer je evoluirala. Tokom svoje krvave isterije, menjala se sa vremenom. Uprkos velikim ambicijama osnivača, organizacija je bila parohijalna u svom fokusu a Saudijska Arabija, rodno mesto Bin Ladena, je bila među glavnim metama. Da bi propagirali svoju ideologiju izvodili su masovne napade koji su privlačili pažnju medija i na taj način stizali do ogromne publike.

Al Kaida se onda okrenula dalekim neprijateljima i narednih deceniju i po sprovodila globalnu kampanju koja bi se mogla nazvati "globalizacijom bez presedana".

Njihove komunikacione strategije su menjane i obnavljane kako bi bili u toku sa satelitskim mrežama i grupa je iskoristila prednost interneta kako bi proširila organizaciju i planirala napade.

Poslednjih 10 godina, suočena sa ekonomskom krizom i otporom eroziji kulturnog identiteta, Al Kaida je ponovo evoluirala. Razumeli su da novi mediji bolje prihvataju napade "bez vođe" inspirisane društvenim mrežama nego kompleksne vojne operacije.

Arapska reč koja je izabrana za ime grupe znači mnogo toga: organizovani princip ili čvrsta osnova, su najčešće interpretacije, ali iznad svega Al Kaida znači "vojna baza".

Tako su ljudi zvali utvrđeni kamp iz kog su proterali Sovjete u prvoj pravoj borbi svoje kampanje. Tako su borci zvali uporišta u Avganistanu i ostatku Islamskog sveta. Razlika je u tome što Al Kaida nije bila samo geografska lokacija već međunarodna ideološka aspiracija.

Šanse da ispuni svoju ambiciju i bude predvodnik islamskih boraca koji će se u celom muslimanskom svetu dići protiv lokalnih vladara i zapada, deluju relativno "mršavo". Zavahiri je star, možda i mrtav i niko ne zna ko će biti njegov naslednik i šta će on raditi. Ali, istorija je pokazala da otpisivanje Al Kaide, čak i posle 33 godine, zvuči veoma optimistično.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI