Saks je upozorio da se tim potezom ozbiljno narušava međunarodni poredak zasnovan na pravu i da se stvara opasan presedan sa dalekosežnim posledicama po globalnu bezbednost.

Sednica je održana nakon što je generalni sekretar UN Antonio Gutereš poručio ambasadorima da se moraju poštovati nacionalni suverenitet, politička nezavisnost i teritorijalni integritet država, ocenivši da je američka akcija „opasan presedan“ za svetski poredak.



Na samom početku obraćanja, Džefri Saks je jasno poručio da Savet bezbednosti ne treba da raspravlja o tome kakva je vlast u Venecueli, već o tome da li bilo koja država ima pravo da silom ili ekonomskim pritiskom odlučuje o političkoj sudbini druge države, što je zabranjeno Poveljom UN.

"Gospodine predsedniče, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, pitanje koje je danas pred Savetom nije karakter vlade Venecuele. Pitanje je da li bilo koja država članica ima pravo, silom, prinudom ili ekonomskim gušenjem, da određuje političku budućnost Venecuele ili da vrši kontrolu nad njenim unutrašnjim poslovima. Ovo pitanje direktno se odnosi na član 2, stav 4 Povelje Ujedinjenih nacija, koji zabranjuje pretnju ili upotrebu sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države. Savet mora da odluči da li će se ta zabrana poštovati ili napustiti. Njeno napuštanje nosilo bi posledice najteže moguće vrste."

Saks je potom podsetio da se, prema njegovim rečima, ne radi o izolovanom slučaju, već o dugogodišnjoj praksi američke spoljne politike koja podrazumeva promenu režima u drugim državama putem sile i prikrivenih operacija.

"Dozvolite mi da iznesem određeni kontekst. Od 1947. godine, spoljna politika Sjedinjenih Američkih Država više puta je koristila silu, tajne operacije i političku manipulaciju kako bi izazvala promenu režima u drugim državama. O tome postoji pažljivo dokumentovana istorijska evidencija. U svojoj knjizi Covert Regime Change, politikološkinja Lindzi O’Rurk dokumentuje 70 pokušaja promene režima koje su SAD sprovele između 1947. i 1989. godine. Te prakse nisu prestale sa krajem Hladnog rata. Od 1989. godine, među najznačajnijim operacijama promene režima koje su Sjedinjene Države sprovele bez odobrenja Saveta bezbednosti nalaze se Irak 2003, Libija 2011, Sirija od 2011, Honduras 2009, Ukrajina 2014. i Venecuela od 2002. godine nadalje."

"Metode koje se pri tome koriste dobro su poznate i dokumentovane. One uključuju otvoreni rat, tajne obaveštajne operacije, podsticanje nemira, podršku naoružanim grupama, manipulaciju masovnim i društvenim medijima, podmićivanje vojnih i civilnih zvaničnika, ciljana ubistva, operacije pod lažnom zastavom i ekonomski rat. Ove mere su nezakonite prema Povelji UN i po pravilu dovode do trajnog nasilja, smrtonosnih sukoba, političke nezabilnosti i dubokog stradanja civilnog stanovništva."

Govoreći konkretno o Venecueli, Džefri Saks je naveo niz događaja za koje tvrdi da pokazuju kontinuirani američki pokušaj promene vlasti, uz teške ekonomske i društvene posledice po stanovništvo.

"Nedavna politika SAD prema Venecueli takođe je jasna. U aprilu 2002. godine SAD su znale za pokušaj državnog udara protiv vlade i odobrile ga. Tokom 2010-ih, Sjedinjene Države su finansirale organizacije civilnog društva koje su aktivno učestvovale u antivladinim protestima. Kada je vlada reagovala represijom, SAD su odgovorile nizom sankcija. Godine 2015, predsednik Barak Obama proglasio je Venecuelu, citiram, „neobičnom i vanrednom pretnjom po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Američkih Država“."

"Godine 2017, na večeri sa latinoameričkim liderima na marginama Generalne skupštine UN, predsednik Tramp je otvoreno govorio o mogućnosti američke invazije na Venecuelu radi svrgavanja vlasti. U periodu od 2017. do 2020. godine, SAD su uvele sveobuhvatne sankcije državnoj naftnoj kompaniji PDVSA. Proizvodnja nafte pala je za 75 procenata između 2016. i 2020, dok je realni BDP po glavi stanovnika opao za 62 procenta."

"Generalna skupština UN je više puta, ogromnom većinom glasova, osuđivala takve jednostrane prinudne mere. Prema međunarodnom pravu, samo Savet bezbednosti ima ovlašćenje da ih uvodi. Dana 23. januara 2019. godine, Sjedinjene Države su jednostrano priznale gospodina Huana Gvaida za privremenog predsednika, a nekoliko dana kasnije zamrzle oko sedam milijardi dolara venecuelanske državne imovine u inostranstvu i preneli upravljanje nad delom te imovine na imenovane organe. Ovi postupci predstavljaju deo kontinuiranog američkog napora da se izvrši promena režima, koji traje više od dve decenije."

U završnom delu obraćanja, Saks je upozorio da se kršenjem Povelje UN potkopava sam temelj međunarodnog poretka i da u nuklearnom dobu takva praksa može imati katastrofalne posledice po čovečanstvo.

"U proteklih godinu dana, Sjedinjene Države su sprovele bombardovanja u sedam zemalja, od kojih nijedno nije bilo odobreno od strane Saveta bezbednosti UN, niti je sprovedeno u zakonitoj samoodbrani u skladu sa Poveljom. Među ciljanim državama nalaze se Iran, Irak, Nigerija, Somalija, Sirija, Jemen i sada Venecuela. U proteklih mesec dana, predsednik Tramp je uputio direktne pretnje ka šest država članica UN, uključujući Kolumbiju, Dansku, Iran, Meksiko, Nigeriju i, naravno, Venecuelu."

"Članovi Saveta nisu pozvani da sude Nikolasu Maduru. Nisu pozvani da procenjuju da li nedavni američki napad i tekuća pomorska blokada donose slobodu ili potčinjavanje. Članovi Saveta su pozvani da brane međunarodno pravo, a naročito Povelju Ujedinjenih nacija."

"Realistička škola međunarodnih odnosa, koju je najsjajnije artikulisao Džon Mirsajmer, tačno opisuje stanje međunarodne anarhije kao tragediju politike velikih sila. Realizam je, stoga, opis stanja, a ne rešenje za mir. Njegov sopstveni zaključak jeste da anarhija vodi ka tragediji. Nakon Prvog svetskog rata, Liga naroda je stvorena kako bi se ta tragedija okončala primenom međunarodnog prava. Međutim, vodeće svetske sile nisu odbranile međunarodno pravo tokom tridesetih godina, što je dovelo do novog globalnog rata."

"Ujedinjene nacije su nastale iz te katastrofe kao drugi veliki pokušaj čovečanstva da se međunarodno pravo postavi iznad međunarodne anarhije. Kako stoji u Povelji, UN su stvorene, citiram, „da se buduće generacije spasu pošasti rata, koji je dva puta u našem životu naneo neizrecivu patnju čovečanstvu“. S obzirom na to da živimo u nuklearnom dobu, neuspeh se ne sme ponoviti. Čovečanstvo bi nestalo. Treće prilike ne bi bilo."

Da bi ispunio svoje obaveze prema Povelji, Savet bezbednosti bi odmah trebalo da potvrdi sledeće mere.

- Sjedinjene Američke Države treba odmah da prekinu sa svim eksplicitnim i implicitnim pretnjama ili upotrebom sile protiv Venecuele. 
- Sjedinjene Američke Države treba da okončaju pomorsku blokadu i sve povezane prinudne vojne mere sprovedene bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. 
- Sjedinjene Američke Države treba odmah da povuku svoje vojne snage iz Venecuele i njenog okruženja, uključujući obaveštajne, pomorske, vazdušne i druge unapred raspoređene kapacitete namenjene prinudi.

"Venecuela treba da se pridržava Povelje UN i ljudskih prava zaštićenih Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Predlažem da generalni sekretar odmah imenuje specijalnog izaslanika sa mandatom da stupi u kontakt sa relevantnim venecuelanskim i međunarodnim akterima i da u roku od 14 dana podnese izveštaj Savetu bezbednosti sa preporukama u skladu sa Poveljom, a Savet treba da ostane hitno posvećen ovom pitanju. Sve države članice treba da se uzdrže od jednostranih pretnji, prinudnih mera ili oružanih akcija koje se sprovode izvan ovlašćenja Saveta bezbednosti UN."

"Na kraju, gospodine predsedniče i uvaženi članovi Saveta, mir i opstanak čovečanstva zavise od toga da li će Povelja Ujedinjenih nacija ostati živi instrument međunarodnog prava ili će biti dopušteno da uvene u beznačajnost. To je izbor koji je danas pred ovim Savetom.", zaključio je Saks.