LUZER KOJI JE NOKAUTIRAO MOĆNIKE Uspešno se suočio sa konkurencijom, a onda mu je na put stao Peking

Ipak, riskantna igra Didija za širenje i dominaciju, koja je kulminirala katastrofalnom inicijalnom ponudom deonica ovog leta, dovela je do sukoba s Pekingom, prenosi Index.hr.

Sada se izvršni direktor kompanije suočava sa teškom situacijom - smirivanjem regulatornih tela u zemlji i ulagača u inostranstvu, dok se istovremeno brani od žestoke konkurencije, piše CNN.

Čeng (38) je najmlađi preduzetnik na čelu jedne od najvećih kineskih tehnoloških kompanija.

Tokom devet godina od osnivanja Didija, Čeng je "nokautirao" gomilu moćnih protivnika i prikupio gotovo 160 miliona mesečno aktivnih korisnika samo u prvom tromesečju ove godine, samo u Kini, gotovo dvostruko više od broja korisnika Ubera širom sveta.

Kina zabranila Didi

Međutim, njegova kompanija je danas u nesigurnoj situaciji. Ona je jedna od najistaknutijih meta kineskog sveobuhvatnog suzbijanja tehnološkog i privatnog preduzetništva kojem se ne vidi kraj. Njene deonice pale su više od 40 odsto otkako su regulatori počeli da preispituju kompaniju, brišući tržišnu vrednost od 34 milijarde dolara.

Početkom leta, kineska regulatorna tela zabranila su Didi u prodavnicama aplikacija u okviru istrage o njenoj praksi prikupljanja podataka i privatnosti, preteći njenom budućem rastu. Pritisak bi mogao da uništi Didijevo uporište na kineskom tržištu ako kompanija ne bude mogla zadovoljiti vladajuću kinesku komunističku partiju.

Kako je nastao Didi?

Pre nego što je 2012. godine osnovao Didi, Čeng je bio prodajni menadžer u Alibabi. U početku je zarađivao oko 200 dolara mesečno, da bi se brzo uzdigao i za sedam godina postao najmlađi regionalni menadžer kompanije. Čeng je rekao da je Didi stvorio jer mu je dosadilo što nije mogao dobiti taksi za vreme službenog putovanja, prema profilu objavljenom u junu u Biznis tajmsu, kineskom finansijskom mediju. To nezadovoljstvo navelo ga je na razmišljanje o tome kako da reši problem.

- Razmišljao sam o stvaranju aplikacije za uslugu prevoza, tako da što manje luzera na kiši čeka prevoz, rekao je Čeng, prisećajući se depresivnog iskustva u Pekingu kada tokom oluje satima nije mogao da pozove taksi.

Čeng je osnovao Didi sa samo 15.000 dolara sopstvenog novca i još 110.000 dolara od Vang Ganga, investitora koji je nadzirao Čenga dok je radio u Alibabi. Vangova početna investicija bila je vredna milijardu dolara kada je Didi izašao na berzu. Kao i u slučaju njegovih tehnoloških prethodnika Baidua, Alibabe i Tencenta, Didijev uspon bio je brz.

Za razliku od tradicionalnih taksija, kompanije poput Didija ne zahtevaju skupe i teško dostupne dozvole za automobile ili vozače. Pre nego što je ova industrija regulisana pre pet godina, mnogi su gradovi optuživali aplikacije za usluge prevoza da vode ilegalne taksi-poslove. Didi je tvrdio da samo pruža platformu za povezivanje putnika s automobilima u vlasništvu agencija za iznajmljivanje ili trećih strana.

Didi je naučio da upravlja ovom sivom zonom. Čak je vozačima nadoknadio kazne koje su im vlasti izrekle zbog kršenja lokalnih zakona, kako bi ih zadržao na putevima i tako zadržao korisnike. Kineska centralna vlada u to je vreme podsticala brze inovacije, a usluga prevoza u Kini nikada nije bila izričito zabranjena. A 28. jula 2016. godine u Kini je konačno legalizovana usluga prevoza. Nekoliko dana kasnije, Didi je kupio Uber Čajnu.

Problemi s Pekingom

Nakon 2016. godine Didi je nastavio da učvršćuje svoju dominaciju nad kineskim prevozom, a do 2018. kontrolisao je 90 odsto kineskog tržišta. Iste godine kompanija se proširila na Australiju, Brazil i Meksiko te se usmerila na korisnike izvan svoje matične zemlje. Međutim, brzi uspon uključivao je kontroverze. Godine 2018. vozači Hiča (Hitch) usmrtili su dve putnice, što je nateralo Didi da obustavi operacije na ogranku zajedničkog prevoza. Ubistva su dovela do pritiska vlade koja je tražila da Didi s vlastima u stvarnom vremenu podeli podatke o svojim vozilima i vozačima. Kompanija se tome dugo opirala, da bi krajem 2018. ipak popustila.

Youtube/Printscreen

Taj je pritisak nagovestio Didijeve nevolje tokom ove godine. Peking se oštro okrenuo protiv internet kompanija za koje strahuje da su postale prevelike i moćne, što je rezultovalo masovnim akcijama protiv tehnologije, obrazovanja, zabave i drugih industrija. Pod predsjednikom Si Đinpingom Komunistička partija agresivno nastoji da obuzda privatna preduzeća i pošalje jasan signal da kineske organizacije moraju da sarađuju s kineskom vladom, prenosi Index. Kompanije koje su prebrzo narasle biće pod kontrolom kako bi se osiguralo da budu usklađene sa vladinim prioritetima.

Didi je naišao na probleme jer je krenuo sa početnom javnom ponudom deonica u vrednosti od 4,4 milijarde dolara u Njujorku, očigledno uprkos naznakama da je Peking time nezadovoljan. Regulatori su izrazili zabrinutost zbog sigurnosti podataka i predložili Didiju da odloži izlazak na berzu. Čeng je ipak nastavio, ali se kao i drugi direktori Didija držao dalje od javnosti tokom inicijalne ponude deonica koja se odvijala uoči 100. godišnjice kineske Komunističke partije. Nije zvonio na otvaranju niti je o tome pisao na kompanijskim nalozima na kineskim društvenim mrežama.

"Žele da ograniče rast Didija u Kini"

Samo nekoliko dana kasnije Kineska uprava za sajberspejs zabranila je Didi u prodavnicama aplikacija, sprečivši kompaniju da stiče nove korisnike. Internet nadzornik optužio je kompaniju za nezakonito prikupljanje i loše upravljanje korisničkim podacima zbog mnoštva lokacija i ruta koje sadrže osetljive podatke o kineskom saobraćaju, putevima i građanima.

- Iz vladine perspektive, Didi je postao prevelik za kontrolu. Očigledno se želi ograničiti Didijev rast u Kini. Vlada takođe želi da pokaže na primeru Didija da niko ne može da bude u raskoraku sa partijom, rekao je Tu Le, osnivač i izvršni direktor konsultantske kuće Sino auto insajts sa sedištem u Pekingu.

Didi se takođe suočava s besom i sumnjom investitora u inostranstvu. Američki zakonodavci i ulagači pozvali su američku Komisiju za hartije od vrednosti i berzu da istraže Didijev fijasko prilikom izlaska na berzu. Analitičari Jurejža grupe (Eurasia Group) rekli su da će takvi zahtevi u najmanju ruku pojačati politički pritisak na regulatorna tela da primene zakon koji sprečava kompanije koje odbijaju da otvore svoje poslovne knjige američkim računovodstvenim službenicima da trguju na američkim berzama. Mnogim analitičarima Ćengova odluka da nastavi sa izlaskom na berzu delovala je zbunjujuće ili neoprezno.

- Nijedna kineska kompanija ne može otvoreno izazvati Komunističku partiju Kine i očekivati popustljivost. Didi je postao prevelik i premoćan je prešao granicu s kineskim vođstvom, rekao je Aleks Kapri, istraživač u Fondaciji Hinrič (Hinrich).

Didi i dalje posluje u Kini, budući da korisnici koji su preuzeli aplikaciju pre zabrane u julu imaju pristup, a kompanija insistira na tome da održava normalno globalno poslovanje. Međutim, stotine aplikacija utrkuje se kako bi iskoristile Didijeve probleme i zgrabile vodeće mesto na tržištu agresivnim širenjem, oglašavanjem i pružanjem velikih popusta.

 

 

 

 

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI