Ulice Sarajeva su očišćeni uglavnom zahvaljujući samoinicijativnom angažmanu građana, kako bi se uopšte omogućilo kretanje.

Međutim, glavne saobraćajnice čišćene su na način da je sav višak snega gurnut na trotoare, upravo na prostor namenjen pešacima.

Onog trenutka kada zakorače na cestu, pešaci su izloženi su višestrukim rizicima od ledenica i snega koji prete s krovova, preko klizavih i neprohodnih površina, do realne opasnosti da budu udareni vozilom ili da zadobiju ozbiljne povrede pri padu.

Odlazak na posao u takvim okolnostima postaje ravan igri bez granica, s nepredvidivim i potencijalno kobnim ishodima.

Železnička stanica, međutim, idalje funkcioniše. Na relaciji Sarajevo -Pazarić (Hadžići), voz je bio redak, gotovo šokantan primer reda u gradu koji je izgubio kontrolu. Polazak tačan. Bez izgovora, bez odlaganja, bez haosa. Sneg nije bio prepreka.

Unutrašnjost voza bila je topla, uređena i sigurna. Dok su se građani na cestama borili s ledom, gužvama i nervozom, putnici u vozu bili su pošteđeni klizavih ulica i saobraćajnog kolapsa. Bez sirena, bez nervoze, bez čekanja u mestu.

BONUS VIDEO