Prvo pitanje doslednosti odnosi se na to da li se Rezolucija 1244 priznaje kao obavezujući pravni okvir za Kosovo i Metohiju. Švedska i Danska, zajedno sa institucijama EU, bile su među prvima koje su 2008. priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, iako rezolucija eksplicitno potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije (danas Srbije). U preambuli jasno stoji: „Potvrđujući ponovo… suverenitet i teritorijalni integritet…“ Danas, kada govore o Venecueli, osuđujući intervencije bez mandata UN ili o Grenlandu, gde Danska brani svoj suverenitet, insistiraju na univerzalnosti pravila. Ostaje pitanje – da li su spremni da priznaju da je Rezolucija 1244 i dalje na snazi, ili će nastaviti sa selektivnim tumačenjem?

Drugo pitanje ide korak dalje, ako Švedska, Danska i EU tvrde da Rezolucija 1244 više nije relevantna, koji je tačno akt Saveta bezbednosti UN zamenio?  Rezolucija je usvojena 1999. i ostaje važeća uz mandat međunarodnog prisustva „dok Savet bezbednosti ne odluči drugačije“ (stav 19). Nijedna kasnija rezolucija nije je ukinula. U kontekstu Venecuele, gde se insistira na poštovanju UN pravila protiv vojne intervencije, ova razlika u pristupu posebno upada u oči. Dodatnu ironiju predstavlja to što se iz Prištine povremeno javno podržavaju američke vojne akcije u Venecueli, dok se u evropskim prestonicama istovremeno govori o Poveljii UN. Bez akta Saveta Bezbednosti UN, priča o „završenom procesu“ na Kosovu ostaje politički narativ, a ne pravna činjenica.

Treće pitanje traži razdvajanje politike od obavezujućih normi – da li su evropske vlade spremne da primenjuju iste standarde bez izuzetaka? Rezolucija 1244 u operativnom stavu 10 predviđa „suštinsku autonomiju unutar Savezne Republike Jugoslavije“, a stav 9(b) zahteva razoružanje OVK (Kosovske oslobodilačke armije). Aneks 2 ponavlja principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta. U poređenju sa Grenlandom, gde Danska odbija bilo kakvu raspravu o otcepljenju bez sopstvenog pristanka, ili sa Venecuelom, gde se osuđuje svaka spoljna intervencija – Kosovo ostaje primer duplih aršina. Pravila se naglašavaju kada odgovaraju, a zaobilaze kada se sudare sa geopolitičkim interesima NATO-a i SAD.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

U svetu u kome se međunarodno pravo tumači „po potrebi“, Kosovo i Metohija ostaju test kredibiliteta Zapada. Doslednost je osnova mira i ako se Venecuela i Grenland brane Poveljom UN, ista pravila moraju važiti i za Srbiju. Srpski Ugao poziva na dijalog zasnovan na činjenicama i važećim dokumentima, a ne na selektivnim narativima, jer samo tako može da se gradi pravedniji poredak.