Otkriven Putinov naslednik?

 

Ruski predsednik odvaže ideju o još jednom mandatu, ali kako se približava sedamdesetoj godini, "opklade" su počele da padaju na drugo ime.

Iako je Vladimir Putin prvi put izabran za predsednika Rusije 2000, on trenutno služi svoj "nulti" mandat, prema zakonu koji je "poništio" njegova prethodna tri predsedništva i ovaj sadašnji.

Zakon, koji mu omogućava da se kandiduje za još dva šestogodišnja mandata 2024. i 2030. predložila je poslanica Valentina Terješkova, poznatija kao prva žena koja je odletela u svemir davne 1963.

"Obični ljudi su me naprosto pitali da podnesem predlog tog zakona", rekla je ona.

Državna duma, donji dom ruskog parlamenta u kojem su dominantni Putinovi lojalisti, usvojila je zakon u martu 2020.

"Naše jedine reči o poništenju moraju biti samo: Ne prihvatamo", upozorio je tada Ruse opozicioni lider i aktivista Aleksej Navaljni.

Sedam meseci kasnije jedva je preživeo napad nervnim agensom za koji veruje da ga je orkestrirao Putin.

 

 

U februaru ove godine osuđen je na dve i po godine zatvora, dok Putin razmatra ideju o svom "prvom" a tehnički petom mandatu.

"Još nisam odlučio da li ću ući u trku 2024", rekao je u decembru 2020.

Od početka svog mandata kao predsednik Putin je projektovao sliku trezvenog sportiste koji vežba džudo, pliva, jaše i to povremeno bez majice.

Ali 7. oktobra Putin će napuniti 69 godina, a mnogi se već pitaju ko će ga i kada naslediti.

Posmatrači naklonjeni Kremlju odbijaju da čak i imenuju potencijalnog naslednika među trenutnim ministrima u kabinetu.

"Naravno, pišem o njima u poverljivim dokumentima, mnogi to rade, ali da ih javno imenujem značilo bi davati lažna obećanja", rekao je analitičar Aleksej Muhin, šef Centra za političke informacije u Moskvi.

On je rekao da će lista potencijalnih naslednika Kremlja biti objavljena tek kad se Putin penzioniše iil umre.

"Ne radi se o Putinu, već o ljudima koji su zainteresovani da ne otkrivaju listu tih imena do poslednjeg trenutka", objasnio je Muhin.

Sergej Bizjukin, opozicioni aktivista koji je isteran iz zemlje 2019. nakon što je pokušao da se kandiduje za predsednika, ukazuje da je Putin “sumnjičav i tajnovit”.

"Čak i ako on izabere nekog za naslednika, neće ga otkriti unapred. Iako lično sumnjam da on razmatra da napusti vlast dok je živ. A diktatori ne mare mnogo za to šta će se dalje dešavati", istakao je.

"Al Džazira" ukazuje da Kremlj pod Putinom pažljivo uklanja sve harizmatične kritičare, podsećajući da su pritisci i pretnje naterali i čuvenog šahistu Garija Kasparova, bivšeg šampiona koji je postao lider protesta, da napusti Rusiju 2013.

Pisac Eduard Limonov, koji je osnovao zabranjenu Nacionalnu boljševičku partiju, postao je lojalan Kremlju nakon aneksije Krima 2014. koju je zagovarao od devedesetih godina. Putinov prvi premijer Mihail Kasjanov, koji je udružio snage sa liberalnim demokratom Borisom Nemcovom, povukao se iz politike nakon što je Nemcov ubijen 2015. Irina Hakamada, poslanica koja se kandidovala protiv Putina 2004. sada je voditeljka i "životni trener" (life coach).

U međuvremenu, potencijalni naslednici iz "dvorana moći" degradirani su na nebitne funkcije.

Kad se Putinu okončao drugi mandat 2008, sam je izabrao svog dugogodišnjeg podređenog Dmitrija Medvedeva za privremenog naslednika. Medvedev je pokrenuo oprezne reforme, dok je Putin vladao iz senke pre nego što je treći put izabran 2012. Svoju fotelju je ostavio Medvedevu – sve do prošle godine kad je raspustio njegov kabinet i postavio ga za zamenika šefa Bezbednosnog saveta.

A lideri onog što kritičari zovu "sistemske opozicije", trija partija čije manjinske frakcije u Dumi treba da, kako kažu, stvore iluziju političkog pluralizma, ostarili su i politički onemoćali.

Komunista Genadij Zjuganov, koji je učestvovao u svakoj predsedničkoj kampanji od 1996, čuven je po neharizmatičnosti i ima 77 godina.

Vladimir Žirinovski (75) je ultranacionalista čiji su populizam i ekscentričnost decenijama podsećali na one Donalda Trampa, bivšeg američkog predsednika. Žirinovski je naširoko viđen kao politički klovn koji mami nezadovoljne desničare i preti Zapadu.

Najmanju partiju "sistemske opozicije" Pravednu Rusiju vodi Sergej Mironov (69), bivši geolog koji se dvaput kandidovao za predsednika obećavajući da će nacionalizovati naftnu industriju i korupciju izjednačiti sa izdajom. Bio je poslednji u obe trke.

Neki posmatrači stavljaju svoje opklade na ministra odbrane Sergeja Šojgua, najduže služećeg člana ruskog kabineta i drugog najpopularnije političara u zemlji – nakon Putina.

Šojgu je, kako pišu mediji, čovek pun zapanjujućih paradoksa.

Njegovo ime je rusko, ali on dolazi iz Tuve, osiromašene provincije budista koji govore turski jezik na granici sa severozapadnom Kinom, koji ima jednu od najviših stopa ubistava i samoubistava u Rusiji.

Neki tuvanski intelektualci smatraju ga čak reinkarnacijom Subedeja, mongolskog generala čija je armija pre osam vekova opustošila prostor današnje Rusije i Ukrajine.

Šojgu je svoju karijeru započeo početkom devedesetih kao šef Ministarstva za vanredne situacije, od kojeg je napravio visoko efikasnu, militarizovanu strukturu. On je bio najpopularniji političar godinama pre nego što je Putin postao predsednik.

Kad je Šojgu postao ministar odbrane 2012, engleski novinar Danijel Senford je napisao na "Tviteru" da on "govori devet jezika, uključujući engleski, i jedini je budista u ruskom kabinetu".

Nije potvrđeno, ali se naširoko veruje da je Šojgu budista.

Smatran liberalnim demokratom sve dok nije preuzeo Ministarstvo odbrane, Šojgu je predvodio sve najveće poteze Kremlja – aneksiju Krima i spasavanje vlade sirijskog predsednika Bašara el Asada.

Uoči parlamentarnih izbora 19. septembra, Putin je u junu rekao da će njegovi ministri odbrane i spoljnih poslova, Šojgu i Sergej Lavrov, predvoditi listu kandidata Jedinstvene Rusije. Šojgu se čak našao i na plakatu Ujedinjene Rusije.

AP ukazuje da Putin postavljanjem Šojgua i Lavrova na vrh liste želi da poveća entuzijazam birača za stranku čija podrška opada. Septembarski izbori za svih 450 mesta u Dumi naširoko se vide kao važan deo Putinovih napora da zacementira svoju vlast uoči predsedničkih izbora 2024.

"Al Džazira" ukazuje da se 66-godišnji Šojgu često vidi na televiziji kako peca i lovi sa Putinom, što simbolično govori da je on najverovatniji naslednik.

"On ima ozbiljne šanse, mnogo veće od bilo kog drugog", ističe Nikolaj Mitrohin, istraživač nemačkog Univerziteta Bremen.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI