RAT NA BLISKOM ISTOKU? Izrael krenuo u munjevitu akciju: Čeka se odgovor Irana!

U tirkiznim vodama Crvenog mora, pomorske snage Izraela, Emirata i Bahreina pre nekoliko dana prvi put su organizovale zajedničke bezbednosne operacije sa američkim ratnim brodom.

Vežbe su organizovane posle "ratnih igara" u pustinjskoj vazdušnoj bazi severno od izraelskog lučkog grada Eilata prošlog meseca, kada su borbeni avioni Izraela i sedam drugih zemalja grmeli nebom. Takve vežbe imaju za cilj da pošalju snažno upozorenje Iranu, koji odnedavno održava svoje velike vojne vežbe, i naglasi strateške saveze, piše BBC.

Problem je što su vežbe organizovane u trenutku kada se mnogi u Izraelu brinu da li će njihova zemlja uskoro biti prinuđena da sama napadne iranski nuklearni program.

Vlada je izdvojila 1,5 milijardi dolara za pripremu izraelskih oružanih snaga za potencijalni napad na iranska nuklearna mesta, a politički i vojni lideri skoro svakodnevno šalju upozorenja.

"Izrael nema interesa da uđe u rat sa Iranom, ali nećemo dozvoliti Iranu da nabavi nuklearno oružje“, rekao je BBC-u jedan neimenovani izraelski bezbednosni zvaničnik. "U svetlu napretka iranskog nuklearnog programa, mi se pripremamo za sve opcije i scenarije, uključujući vojne", dodao je zvaničnik.

Zveckanje oružjem dolazi u trenutku kada pregovori između Irana i pet svetskih sila (plus indirektno SAD) o oživljavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. – poznatog kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA) – treba da se nastave u glavnom gradu Austrije, Beču 29. novembra.

JCPOA je ograničio nuklearne aktivnosti Irana i predviđa pojačane inspekcije njihovih objekata u zamenu za delimično ukidanje međunarodnih sankcija. Međutim, tadašnji američki predsednik Donald Tramp je napustio sporazum 2018. godine, uz odobrenje Izraela.

Baš kada je određen datum za novu rundu pregovora, Iran je objavio da je proizveo 25 kilograma uranijuma obogaćenog do 60% čistoće - malo ispod nivoa koji je potreban za nuklearnu bombu - i više od 210 kilograma obogaćenog na 20%.

Dok Teheran i dalje insistira da su njegove namere miroljubive, čak su i iranski stručnjaci istakli da su takve količine visoko obogaćenog uranijuma ranije postojale samo u zemljama sa nuklearnim naoružanjem.

"Iran je danas bliži stvaranju materijala za nuklearno oružje nego ikad pre",rekao je neimenovani izraelski bezbednosni zvaničnik. "Ova činjenica ima značajne bezbednosne implikacije za državu Izrael", upozorio je zvaničnik.

Izraelski odbrambeni establišment procenjuje da bi Iran, ako se odluči na to, sada mogao da akumulira dovoljno obogaćenog uranijuma za jedno nuklearno oružje u roku od mesec dana.

Iranska nuklearna kriza

Svetske sile ne veruju Iranu: Neke zemlje veruju da Iran želi nuklearnu energiju zato što želi da napravi nuklearnu bombu. Teheran to poriče.

Tako je postignut dogovor: 2015. Iran i šest drugih zemalja postigli su veliki sporazum. Iran bi zaustavio neke nuklearne radove u zamenu za ukidanje oštrih kazni ili sankcija koje bi štetile njegovoj ekonomiji.

Šta je sada problem? Iran je ponovo pokrenuo zabranjeni nuklearni program nakon što se bivši američki predsednik Donald Tramp povukao iz sporazuma i ponovo uveo sankcije Iranu. Iako novi lider Džo Bajden želi da se pridruž sporazumui, obe strane kažu da druga mora da napravi prvi korak.

Proizvodnja takvog oružja bi takođe zahtevala izradu bojeve glave koja mogla da se montira na balističku raketu. Vremenski okvir za to je teže izračunati, ali neki stručnjaci kažu da bi to moglo da potraje od 18 do 24 meseca.

Izrael, za koji se pretpostavlja da ima svoje nuklearno oružje ali održava zvaničnu politiku namerne dvosmislenosti, vidi "nuklearni" Iran kao egzistencijalnu pretnju. Iran ne priznaje izraelsku državu i njeni zvaničnici navode da će ona na kraju prestati da postoji.

Dok su SAD i arapske zemlje Zaliva, sa kojima Izrael ima sve čvršće veze, takođe duboko protiv toga da Iran ima nuklearno oružje, nije jasno u kojoj meri bi ih njihovi sopstveni interesi sprečili da pomognu u bilo kakvoj vojnoj konfrontaciji.

Sat otkucava

Bivši izraelski savetnik za nacionalnu bezbednost Jakov Amidror, koji je sada viši saradnik na Jerusalimskom institutu za strategiju i bezbednost, prvi je upozorio na opasnosti iranskih nuklearnih ambicija početkom 1990ih, kada je radio u vojnoj obaveštajnoj službi.

On ima sumornu procenu najnovijih dešavanja.

"Izrael ne može da živi sa situacijom u kojoj su Iranci sve bliže i bliže bombi i uskoro će morati da donese odluku kako da je zaustavi“, kaže on."Ne vidim drugi način osim da ga bombardujemo, jer ne vidim da će Iranci odustati od svog sna o nuklearnom kišobranu pod kojim mogu da budu još agresivniji nego što su danas".

Izrael je dva puta sam delovao da uništi nuklearne reaktore svojih neprijatelja – u Iraku 1981. i 2007. u Siriji – uz malu odmazdu.

Ali mnogi analitičari postavljaju pitanje da li je zemlja sposobna da efikasno izvede složenu operaciju i zaustavi iranski, mnogo napredniji, nuklearni program, koji uključuje više lokacija sa nekim podzemnim objektima, i koju cenu bi morao da plati.

"Svi u Izraelu razumeju da [napad] može da dovede do veoma komplikovanog rata“, priznaje Amidror.

Iran je obećao "šokantan odgovor" na svaki takav napad. Pretpostavlja se da će koristiti svoje snage ali i dobro nauržane saveznike u regionu: Hezbolah u Libanu, koji ima desetine hiljada raketa, šiitske pobunjenike Siriji i Iraku, jemenski pobunjenički pokret Huti i islamske džihadiste u Pojasu Gaze.

Uprkos ozbiljnim rizicima, neki "jastrebovi" u Izraelu računaju da bi udar mogao biti vredan truda, čak i ako bi samo za nekoliko godina unazadio iranske nuklearne planove. Ali zvaničan stav je i dalje promovisanje mirnih rešenja.

"Nadam se da će diplomatski kanal uspeti“, kaže Sima Šajn, bivši šef istraživanja obaveštajne agencije Mosad, "ali mu trenutno ne dajem velike šanse“.

Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena predložila je Iranu direktan povratak na "uzajamno poštovanje“ JCPOA, ali se izraelska vlada tome protivi.

Sporazum ukida mnoga ograničenja za iranski nuklearni program već 2025. godine i ne ograničava razvoj iranskih balističkih projektila niti ograničava njegovu podršku militantnim grupama širom regiona.

"Moja procena stava Irana je da on zapravo ne želi da se vrati nazad“, kaže Šajn, koja sada vodi iranski program na izraelskom Institutu za nacionalne bezbednosne studije. "Ono što bi oni hteli da vide, naravno, jeste ublažavanje sankcija i razumeju da moraju nešto da plate da bi to dobili. Pitanje je kakva je računica Irana – koliko duboko je njenoj ekonomiji potrebno olakšanje?“

Njen strah je da bi nuklearni pregovori mogli biti samo način da se kupi vreme, jer se sve naprednije centrifuge Irana bez prekida vrte i stvaraju zalihe obogaćenog uranijuma.

Tajne akcije

Drugi strulnjak za Iran, Aleks Vatanka sa Bliskoistočnog instituta u Vašingtonu, naglašava duboku ideološku posvećenost Teherana svom nuklearnom programu.

Međutim, uprkos nepoverenju Teherana prema Evropljanima i SAD, Vatanka veruje da Iran želi da se vrati JCPOA kako bi ublažio domaće ekonomske pritiske a njihove nedavne postupke i zahteve vidi kao "pokazivanje mišića".

Vatanka ima i teoriju da Iran zapravo ne želi nužno nuklearno oružje.

"To je opcija koju bi želeli da imaju, jasno, ali ne radi se o naoružavanju“, kaže on, sugerišući da bi Iran mogao da ostane na nuklearnom pragu. "Radi se o tome da Iran bude ključna nuklearna država i da Amerikancima stavi do znanja da se promena režima neće dogoditi".

Izraelske pretnje napadom mu ne deluju kredibilno i veruje da bi tajne operacije bile efikasnije u zaustavljanju nuklearnog programa Irana. "Dokazali su da to mogu“, rekao je on. "Iran je očigledno potpuno infiltriran na visokom nivou. Definitivno postoji protok informacija".

Pre deceniju, postojali su izveštaji o koordinisanom američko-izraelskom napadu koji je uključivao korišćenje računarskog virusa Stuksnet za remećenje iranskog nuklearnog programa.

Nedavno je Iran okrivio Izrael za dramatično ubistvo svog vrhunskog nuklearnog naučnika Mohsena Fakhrizadeha, koji je ubijen u blizini Teherana daljinskim mitraljezom uz pomoć veštačke inteligencije, kao i za eksplozijae koje su nanele veliku štetu njihovim nuklearnim postrojenjima.

Kao deo onoga što naziva svojim "ratom između ratova“, Izrael je takođe izveo stotine vojnih udara kako bi smanjio iransko "ukopavanje" u susednoj Siriji i prebacivanje precizne vođene municije Hezbolahu.

Strah od trke u naoružanju

Iako se procene stručnjaka o tome šta će se dalje dogoditi uglavnom razlikuju, postoji konsenzus da predstojeći razgovori o iranskim nuklearnim planovima dolaze u kritičnom trenutku i da ulozi za ovaj nestabilni region ne mogu biti veći.

Ako Iran razvije sopstveni nuklearni arsenal, druge sile – Saudijska Arabija, Turska i Egipat – verovatno će slediti taj primer.

Vašington je rekao da želi da okonča "beskonačne ratove" na Bliskom istoku. Ali takođe je upozorio da će razmotriti "druge opcije" kada je u pitanju Iran.

U simboličnom potezu, na kraju nedavne izraelske vazdušne vežbe, američki ratni avion sposoban da nosi bombu za razbijanje bunkera koja bi mogla da se koristi za gađanje podzemnih nuklearnih lokacija, propraćen je kroz izraelski vazdušni prostor u društvu dva izraelska borbena aviona.

Paradoks je da ozbiljne pripreme za vojnu akciju protiv Irana mogu biti najbolji način da se to spreči.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI