ČLANICA EVROPSKE UNIJE Obnova ustaškog groblja na zagrebačkom Mirogoju

 

Pravo na dostojan ispraćaj i sahranu pokojnika, kao i na grob, u svim civilizovanim društvima oduvek je bilo osnovno ljudsko pravo. Sahraniti pokojnika, makar on bio dokazani zločinac, bez obzira na različita osećanja koje možda izaziva taj čin, ne bi smelo da se dovodi u pitanje. Šta, međutim, kad pojedinci ili udruženja, po sopstvenom tumačenju istorije, pomisle da pored natpisa s imenom i prezimenom, godinom rođenja i smrti, na nečijem počivalištu treba da stoji i „prigodna” reč hvale? I to reč koja ne samo da prevazilazi odmerenost devize „o pokojnicima sve najbolje”, već se kosi sa svim civilizacijskim principima. Šta kad neko poželi da obeleži i veliča ustašku vojsku? U Hrvatskoj se, recimo, njegov predlog onda nađe na dnevnom redu parlamenta, piše Politika.

Tako se na sednici Odbora za ratne veterane Hrvatskog sabora, održanoj pre dva dana, na dnevnom redu našao i Zaključak o uređenju „groblja hrvatskih vojnika 1941–1945.” na centralnom zagrebačkom groblju Mirogoj. Reč je o projektu kojim se omogućava obnova memorijalnog ustaškog groblja, vrednom nešto više od trista hiljada evra. Predlog su poslala udruženja „Hrvatsko žrtvoslovno društvo”, „Hrvatski domobran” i „Hrvatski obredni zdrug Jazovka”. Sva tri su otvoreno deklarisana kao ustaška udruženja i često ističu da je Franjo Tuđman imao stav da je NDH „bila i izraz težnji hrvatskog naroda za vlastitom državom”. U zaključku odbora navedeno je i da na bi prednjoj strani središnjeg spomenika stajao natpis „Večni spomen i slava poginulim i umrlim ovde sahranjenim pripadnicima hrvatske vojske 1941–1945. uz nezaboravno sećanje, jer s nama su!”.

Ustaše i domobrani nazvani su, dakle, „hrvatskom vojskom”, ali je uz to u obrazloženju Odbora za ratne veterane navedeno da je među pokojnima i „predsednik Hrvatskog državnog sabora u doba NDH, gospodin Marko Došen”. Na taj način se neskriveno ističe da bi grob dotičnog trebalo obeležiti zbog njegove funkcije, jer je bio predsednik zakonodavnog tela jedne fašističke kvislinške države.

Savez antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske oštro je osudio ovu inicijativu.

„Očigledno je da se želi sećanje na ustaše i domobrane povezano s njihovom funkcijom (’hrvatski vojnici’), a među njima se izdvajaju oni koji su zauzimali visoke pozicije, čime se i tim funkcijama i institucijama NDH daje dignitet. To je bio Sabor NDH u kojem zastupnici kliču Andriji Artukoviću kad izveštava da je ’rešeno židovsko pitanje’ i u kojem se donose odredbe koje omogućavaju ubistva desetine hiljada Jevreja, Srba, Roma i komunista”, istakao je na konferenciji za novinare predsednik SABA RH Franjo Habulin. On je podsetio da je u Ustavu Republike Hrvatske jasno utvrđeno da se hrvatska državnost gradila u Narodnooslobodilačkom pokretu, te da je Narodnooslobodilačka vojska – hrvatska vojska.

„Ustaše i domobrani nisu bili pripadnici hrvatske vojske, već pripadnici kvislinških vojski. Narodnooslobodilački antifašistički pokret Hrvatske, na osnovu Ustava RH, nosilac je državne suverenosti, što se ogleda u odlukama ZAVNOH-a, dok su ustavi NR i SR Hrvatske navedeni kao legitimna izvorišta uspostavljanja državne suverenosti savremene RH. Ustav RH se pritom ne poziva na fašističku kvislinšku marionetu ’NDH’, već jasno iznosi da je ona bila u suprotnosti s državnom suverenošću Hrvatske”, rekao je Habulin i naglasio da ovakve ploče ili obeležja ne smeju imati elemente slavljenja poginulih, još manje slavljenja ustaškog pokreta ili relativizovanja njegove istorijske uloge.

Podsetio je i na višegodišnje (neuspele) apele da se obnovi Partizansko groblje na Mirogoju i pozvao da se ovi oštećeni ili uništeni partizanski grobovi i spomenici što pre obnove.

„Jasno je koja je namera ovog obeležavanja. Tužno je da se HDZ bavi ovakvim predlozima u drugoj godini korone, najveće epidemije od Prvog svetskog rata, a ne libi se da ukida radnička i socijalna prava”, naglasila je za „Politiku” Katarina Peović, poslanica Radničkog fronta u Hrvatskom saboru, koja je prva i upozorila antifašistička udruženja i javnost na sporni predlog.

„Nema dileme da je reč o istorijskom revizionizmu. Pripadnici ’domovinske vojske’, u koje spadaju domobranstvo, ustaše, oružništvo NDH i slične formacije, bili su pripadnici kolaboracionističkih vojski na strani okupatora. U preambuli Ustava Hrvatske kao temelj hrvatske državnosti u razdoblju Drugog svetskog rata jasno se ističu odluke Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Hrvatske (1943). Dakle, u Ustavu je vrlo jasno izraženo da se Hrvatska državnost izražava u Narodnooslobodilačkom pokretu, te da je Narodnooslobodilačka vojska – hrvatska vojska”, podseća naša sagovornica.

U podršci Projektu memorijalnog groblja hrvatskih vojnika 1941–1945. i antifašisti, kao i poslanica Peović, vide samo još jedan pokušaj istorijskog revizionizma, na štetu Hrvatske i na štetu istorijske istine. Nesumnjivo je da je reč i o uvredi za sve žrtve istog ovog režima koji pokušava da se legitimizuje i slavi. To, međutim, nije sprečilo članove pomenutog odbora da usvoje predlog zaključka u kojem je naveden i sporni citat sa natpisa, ali i obrazloženje u kojem se ustaške formacije nazivaju hrvatskom vojskom. Rečeno je i da je dobijena potrebna saglasnost Ministarstva hrvatskih branitelja i bivšeg zagrebačkog gradonačelnika Milana Bandića. Uz jedan jedini glas protiv, onaj Katarine Peović, zaključak je usvojen i više puta je ponovljeno da „sve žrtve” zaslužuju poštovanje.

U isto vreme, na istom ovom zagrebačkom groblju, i danas stoji tabla s natpisom „Ovde je sahranjeno nekoliko stotina dece s Kozare”. Blizu hiljadu nedužnih mladih života, bez imena i bez mesta i godine rođenja. Bez mesta u kolektivnoj memoriji, a kamoli u komemorativnoj praksi.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI