BAJDENOVA OSVETA ORBANU Amerikanci će se umešati u izbore u Mađarskoj?

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izrazio je zabrinutost da će Sjedinjene Države pokušati da se mešaju u opšte izbore sledeće godine. Svrha tog prikrivenog mešanja je, smatra Sijarto, da sadašnjeg mađarskog premijera Viktora Orbana zameni kandidat Ujedinjene opozicije Peter Marki-Zaj, koji je ideološki više povezan sa Bajdenovom administracijom.

U intervjuu za Fajnenšel Tajms, Sijarto je rekao: „Mi ne živimo na Mesecu. Živimo u centralnoj Evropi. Naravno, biće pokušaja... već smo uočili pripreme. Takođe je rekao: „Želim da uverim Mađare da sve relevantne institucije rade svoj posao da odbiju pokušaje spoljnog mešanja u izbore.

Ovo nije prvi put da mađarska vlada sugeriše da će Amerika intervenisati na izborima sledeće godine. Još u avgustu, Orban je rekao voditelju Foks njuza Takeru Karlsonu da će se mešanje SAD „dogoditi“, ali „mi nismo zabrinuti zbog toga, mi smo spremni za to“.

Nepoželjni na samitu

U jednom smislu, nenaklonost Bajdenove administracije prema Mađarskoj izgleda čudno. Na kraju krajeva, Mađarska je partner NATO-a, a Orban je glasno podržavao Izrael. Ipak, Mađarska je jedina zemlja EU koja nije pozvana na Bajdenov samit za demokratiju, koji se održava od 9. do 10. decembra.

Virtuelni samit, na kojem će učestvovati 110 zemalja, je za „lidere iz vlade, civilnog društva i privatnog sektora da postave afirmativnu agendu za demokratsku obnovu i da se kolektivnim delovanjem izbore sa najvećim pretnjama sa kojima se demokratije danas suočavaju“.

Međutim, mora se nasmejati kada se na listi pozvanih vide bastioni demokratije kao što su Pakistan, Irak, Demokratska Republika Kongo i Angola, koji se nalaze daleko ispod Mađarske na tabeli Democraci Matrik lige.

Jedini zaključak koji se može izvući iz onemogućavanja Mađarske je da je, što se Bajdenove administracije tiče, demokratija samo demokratija ako ste ideološki povezani sa demokratama.

Međutim, sama činjenica da Orbanova vlada nije Bajdenov ideološki drug ne čini je manje demokratskom. Štaviše, da Mađarska nije demokratska država, ne bi joj bilo dozvoljeno da bude članica Evropske unije, jer, prema odredbama Kopenhagenskih kriterijuma iz 1993. godine, sve države članice moraju biti funkcionalne demokratije.

Uzroci sukoba

Šta leži u središtu odnosa Bajdenove administracije sa Mađarskom?

Prvo, ideološko je. Mađarska vlada je bez stida antiglobalistička i veruje u svetost suverene nacije. Takođe je veoma pro-porodičan i zagovornik hrišćanskih vrednosti. Ovo je anatema za Bajdena, Brisel i liberalnu štampu, koja redovno, i lenjo, označava Orbana „krajnje desnice“.

Drugo, za razliku od Bajdena, Orban veruje u čvrste granice i, u tom cilju, izgradio je zid da zaštiti svoju zemlju od još jedne migrantske krize. Nasuprot tome, jedno od prvih Bajdenovih radnji kao predsednika bilo je zaustavljanje izgradnje zida Donalda Trampa na južnoj granici SAD. Rezultat je bila katastrofa. Orban je takođe trn u oku EU, i protivi se daljoj integraciji. Ovo je takođe u suprotnosti sa Bajdenovom administracijom, koja generalno podržava sve stvari u Briselu, uključujući i vojsku EU.

Treće, tu je činjenica da je Orban bio blizak Trampu i da je jasno stavio do znanja da navija za svog saveznika da osvoji još jedan mandat prošle godine. Orban je rekao: „Ono što predsednik predstavlja dobro je za Centralnu Evropu, zbog čega se navijamo – barem ja, lično – da on pobedi na izborima.

Osećanja topline su obostrana, a Tramp je nedavno napisao pismo Orbanu u kome mu se zahvalio na „vašem stalnom prijateljstvu i trajnoj posvećenosti borbi za ideale koje vi i ja cenimo – slobodu, patriotski ponos i slobodu“.

Četvrto, prijateljski odnos mađarske vlade sa Rusijom i Kinom takođe iritira Bajdena. Orban je za Rusiju rekao: „Mađarska je članica NATO-a i EU i ostaće, ali to ne isključuje da u određenim pitanjima sarađujemo sa Rusijom.

Nasuprot tome, opozicioni lider Marki-Zaj rekao je da će preokrenuti srdačne odnose svoje zemlje sa Rusijom i umesto toga okrenuti se prema zapadu. U tom cilju, on je optužio Orbana da je „izdao Evropu … izdao NATO … i izdao Sjedinjene Države”.

Opšti izbori u Mađarskoj sledeće godine, koji će se održati u aprilu ili maju, odrediće pravac u kome će nacija krenuti u narednoj deceniji. U ovom trenutku, izgleda da će to biti afera izbliza, a ankete sugerišu da je Orszaghaz veoma spreman za hvatanje. Štaviše, mnogo zavisi od ishoda u Moskvi, Briselu, Pekingu i Vašingtonu, tako da je Orban u pravu što je zabrinut zbog podlog spoljnog mešanja. 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI