EU HTELA DA "IZBRIŠE" BOŽIĆ Na zahtev Vatikana i konzervativaca ostao pravi naziv, umesto "praznika"

Evropska komesarka za jednakost Helena Dali rekla je da je namera tim nacrtom dokumenta bila da se istakne diverzitet Evrope i pokaže „inkluzivna priroda Evropske komisije“. Ali u saopštenju ona je rekla da dokument nije ispunio standarde Komisije i nije uspeo da postigne ono što je bilo nameravano.

- Očigledno je treba još da radimo na smernicama - rekla je ona i dodala da će revidirani dokument uzeti u obzir iznete zamerke.

Interne smernice koje su poslate osoblju o korišćenju raznih izraza u komunikaciji, a koje su procurile u javnosti, zaista su sugerisale da se ne koristi uobičajeni pojam "božićni praznici" već više "praznici".

Takođe se sugerisalo da se ne pretpostavi da su svi hrišćani, pa i izbegavanje korišćenja pojmova koje se jasno vežu uz određenu religiju, pol ili bračni status.

Postojanje takvog dokumenta odmah su iskoristili evroskeptici i političari iz krajnje desnice, najviše iz Italije, gde je i prvi put objavljena vest o postojanju takvih smernica Evropske komisije. Predstavljali su to kao da Evropska komisija "želi da zabrani spominjanje Božića". Na Malti, državi gde katolička vera ima značajnu ulogu u svakodnevnom životu građana, napali su upravo Helenu Dali, koja dolazi iz te države, ali iz Laburističke stranke.

I u nekim britanskim medijima su se pojavili naslovi kako EU "zabranjuje Božić i ime Marija".

Evropska komisija je priznala da su takve smernice poslate, ali da je to bio tek "interni dokument pripremljen na tehničkom nivou s ciljem povećanja spoznaje o inkluzivnosti u komunikaciji".

Kristijan Vigand, portparol Evropske komisije, rekao je kako Komisija ne zabranjuje ili obeshrabruje korišćenje izraza "Božić" već je cilj bio samo dizanje svesti da su svi ravnopravni.

Međutim, rekao je da je Komisija uvidela da je taj dokument bio "loše promišljen", da nije u skladu sa standardima za koje se zalaže Evropska unija, pa je zbog toga i povučen.

Iako su smernice poslate, u Komisiji tvrde da "politički vrh nije bio uključen u izradi takvih smernica".

Priznaju da se možda "otišlo predaleko" jer se u pokušaju da budu "uključivi" prema svima, bili "isključivi" prema većini jer se oko dve trećine građana Evropske unije izjašnjava kao hrišćani, najviše katolici, a potom i protestanti i pravoslavci. Oko 30 odsto ih se izjasnilo da ne pripadaju niti jednoj religiji, piše Jutarnji list.

Pitanje korišćenja izraza i verskih tradicija iz prošlosti sve češće izazivaju kontroverze. U Belgiji, državi koja ima snažnu katoličku tradiciju, ali prilično sekularno društvo, kićenje gradova za božićne praznike najčešće se naziva Zimske radosti ili, ređe, Božićni sajam.

O tome ne postoji nikakva politička odluka, a gradovi kažu da je reč o dvema različitim stvarima: na Božićnom sajmu prodaju se stvari, a Zimske radosti su zabavni parkovi za decu, poput klizališta. Svejedno, svake godine desni političari i ove primere spominju kao "ludilo političke korektnosti".

U Holandiji i Belgiji za decu je posebno važan praznik Sveti Nikola, ali je jedan od likova iz folklora i Crni Pit ili Crni Petar. Već godinama se vodi žestoka rasprava da li je predstavljanje Crnog Pita rasističko jer ga uglavnom glume beli glumci sa našminkanim licima, a i pre nekim interpretacijama on je bio rob iz Etiopije.

Reagovao i Vatikan

Italijanski konzervativci bili su ogorčeni zbog dokumenta, tvrdeći između ostalog da se njime „poništava Božić“.

Čak je i državni sekretar Vatikana kardinal Pjetro Parolin intervenisao sa neuobičajeno oštrom kritikom u videu objavljenom danas na portalu Vatican News.

Parolin je pohvalio napore da se iskoreni diskriminacija u EU ali rekao da takve inicijative ne mogu da uključe „poništenje naših korena, hrišćansku dimenziju naše Evrope, posebno kada je reč o hrišćanskim festivalima“.

Smernice

Institucije Evropske unije imaju razne smernice za korišćenje i drugih pojmova. Ponekad se radi i o spominjanju imena država. Velike su komplikacije bile oko Makedonije koja se sada zove Severna Makedonija, a pre se u EU nazivala Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.

Postoje i smernice kako poređati države članice, prema prvom slovu, ali u kojem jeziku? Ponekad se koristi engleski, ali kako su svi službeni jezici zemalja članica i službeni jezici EU, onda se koristi prvo slovo naziva države na maternjem jeziku. Zato je Hrvatska s "H" ispred Španije koja na tom jeziku počinje sa slovom "E".

Ipak, u Evropskoj komisiji priznaju da su ovim smernicama nespretno i nepotrebno sada dali materijal evroskepticima.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI