BAJDEN NASTAVLJA TRAMPOVIM KORACIMA? Da li je moguć značajan dogovor na video-samitu lidera supersila koji će se održati sutra uveče

Propagandna teška artiljerija i međusobna optuživanja nisu prestala ni uoči tog razgovora, a odnosi između dve velesile gori su nego u vreme Hladnog rata. Umesto pomirljivih tonova, uoči samita iz Vašngtona stižu pretnje i najave novih sankcija Rusiji.

Bajden je očigledno prisiljen da, zbog unutrašnjopolitičke situacije, vodi računa da se ne zameri svojim "jastrebovima", pa se slično ponaša kao njegov prethodnik Donald Tramp. Iako Bajden i njegov prvi diplomata Blinken govore da je Vašington zainteresovan da Rusija vodi stabilnu predvidljivu politiku, te su, zato, za normalizaciju odnosa, istovremeno, pokušavaju kao što je svojevremeno činio Tramp, da ubede svoju političku javnost da će "tvrdo i oštro" braniti političke pozicije i neće popuštati Putinu.

EPA/PETER KLAUNZER

Zna se da će glavna tema pregovora biti situacija u Ukrajini. Bajden je već najavio da će o tome sa Putinom imati dug razgovor. Amerikanci i njihovi saveznici optužuju Rusiju da gomila vojne snage u blizini granica sa Ukrajinom i da ima plan da napadne tu susednu zemlju. U Moskvi to negiraju i tvrde da je Ukrajina dovezla pola svoje armije na granicu sa Donbasom. Američke obaveštajne službe prognoziraju da bi, početkom januara, Rusija mogla da napadne Ukrajinu, a njene jedinice bi brojale oko 175.000 ljudi. Ukrajinska vojna obaveštajna služba tvrdi da Rusija na ukrajinskoj granici već ima 92.000 vojnika.

Rusija zaista ne namerava da napadne Ukrajinu, ali Putin je odavno objasnio da neće dozvoliti da ukrajinska vojska napravi blickrig i masakr u Donbasu. Iz Moskve su poručili Kijevu da im neće dozvoliti da, po scenariju kakav je Franjo Tuđman napravio u Krajini, pobiju ili proteraju stanovnike Donbasa. U pripremama tog blickriga učestvuje upravo Zapad, naoružavajući Ukrajinu.

Američki državni sekretar Antoni Blinken minulih dana ponavlja da se moraju realizovati dogovori iz Minska, ali on ne primećuje da upravo u Kijevu tvrde da su ti dogovori mrtvi. Kao posebno važno, Putin je poručio da za trajnu normalizaciju SAD i NATO treba dati pismene garancije da na teritoriji Ukrajine neće dovoziti rakete i hipersonično oružje. Moskva je protiv toga da Ukrajina postane član NATO. Putin je objasnio da su to "crvene linije" koje se ne smeju preći, na šta je Bajden odgovorio da ne priznaje bilo kakve crvene linije. U Vašingtonu su, takođe, rekli da članice NATO odlučuju koga će da prime u svoje redove, a ne Moskva.

EPA

Posle završetka Hladnog rata, Rusima su obećavali da se NATO neće približavati njenim granicama, ali je učinjeno sasvim suprotno. U Rumuniju i Poljsku su dovezene rakete-presretači, koje se mogu lako pretvoriti u lansirne rampe za "tomahavke". Zasada jedina optimistička informacija iz Vašingtona je da su američke i ruske diplomate na putu da reše problem diplomatskih viza. Ranije se govorilo da, do 30. januara, Ameriku mora da napusti 27 ruskih diplomata, a do 30. juna, još njih 27.

Glas razuma

Predsednik Finske Sauli Niniste pozvao je zapadne zemlje da uvažavaju ruske interese. U intervjuu "Fajenšel tajmsu" on je istakao da je najvažnije da se ne provocira i ne ignoriše Moskva. Mada predsednik Finske nije rekao ko su provokatori, nije teško pogoditi. Nova ministarka spoljnih poslova Velike Britanije Liz Tras se, u Estoniji, provozala na tenku. A u propagandi protiv Rusije, najagilniji su poljski političari.

Plaše Evropu

Novi ministar odbrane Ukrajine Aleksej Reznikov poručio je Evropi da će platiti veliku cenu ako Rusija napadne Ukrajinu. Tada bi iz Ukrajine ka Evropi krenulo između tri i pet miliona izbeglica.

NATO na kursu ruskog "Erbasa"

Ruska uprava civilnog vazduhoplovstva Rosavijacija potvrdila je u nedelju da je njeno osoblje za kontrolu letenja moralo da skrene kurs "erbasa" A330 da bi sprečilo sudar sa izviđačkim avionom NATO, "bombardijer CL-600 artemis", u regionu Crnog mora. Avion NATO leteo je blizu letelice avio-kompanije "Aeroflot" pod oznakom SU501, sa više od 140 putnika ka Moskvi i ignorisao pokušaje kontrole vazdušnog saobraćaja da stupi u kontakt sa njim. Putnički avion je bio primoran, zbog bezbednog mimoilaženja, da spusti visinu. Još jedan civilni avion tipa CL-650 sa Malte, koji je leteo iz ruskog letovališta Soči za Skoplje u Severnoj Makedoniji, morao je da promeni kurs.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI