Putin i Šojgu podižu grad blizu Vladivostoka! (VIDEO)

Prema zamisli ministra, ti gradovi trebalo bi da budu specijalizovani za konkretne delatnosti i da daju snažan podsticaj razvoju sibirskog regiona i, u krajnjoj liniji, održivom razvoju ruske ekonomije.

Šojgu, koji je i sam po struci građevinski inženjer i koji je dosta gradio po Sibiru, podsetio je da su ovakvi planovi postojali i u sovjetsko vreme, ali da je raspad SSSR-a omeo da se te ideje realizuju.

Putinova strategija razvoja

Ministar je podsetio da je ruski predsednik Vladimir Putin prošle godine odobrio Strategiju razvoja arktičke zone Rusije i osiguravanja nacionalne bezbednosti za period do 2035. godine i da se po nalogu šefa države Severni ledeni okean aktivno istražuje, radi se na razvoju Severnog morskog puta i infrastrukture na severnoj obali Rusije, uključujući moćan sistem bezbednosti.

Ministar smatra da ovaj pristup omogućava rešavanje jednog od ključnih strateških zadataka koje je postavio ruski predsednik — smanjenje dispariteta u razvoju zapadnog i istočnog dela zemlje.

Mesto za izgradnju novih gradova Šojgu nije izabrao slučajno. Sibir je geografski centar najvećeg kontinenta - Evroazije. Kroz ovaj region prolaze ključni transportni putevi Rusije, uključujući i Transibirsku železnicu. Sibir je ključna karika - regija između Arktika, Dalekog istoka, Centralne Azije i evropskog dela Rusije.

To je centar proizvodnje nafte i gasa. Ovde su glavna nalazišta prirodnih resursa, plemenitih i retkih zemnih metala, podsetio je Šojgu.

Pored toga, Sibir čini više od 40 odsto šumskih teritorija Rusije, ima jedinstvene planinske vence i basene velikih reka i jezera. Na teritoriji Sibira nalaze se baseni četiri od pet najvećih reka u Rusiji - Jenisej, Ob, Lena i Amur, kao i 35 velikih jezera, od kojih je sedam najvećih u Rusiji, među kojima je i Bajkal. Šojgu ističe da ekološki čiste prirodne teritorije pružaju mogućnost za razvoj najvažnijih sektora privrede budućnosti - poljoprivrede sa ekološki čistim proizvodima, turizma, uključujući sportski, ekološki i kulturno-obrazovni.

Sibir je glavna riznica ruskog bogatstva

Šojgu je naveo i da su regioni Sibira bogati ne samo rezervama strateški važnih minerala, već i sunčevom energijom. Na primer, Irkutsk, ostrvo Olhon na Bajkalskom jezeru i Republika Altaj su među najsunčanijim regionima Rusije, što stvara mogućnosti za razvoj obnovljivih izvora energije, ekološki prihvatljivih industrija koje ne emituju gasove staklene bašte.

Prema Šojguovim rečima, Sibir je do sada uglavnom obavljao funkciju istočnog skladišta zemlje: ovde su se proizvodili nafta i gas, topio se aluminijum, a nalazi se i veliki broj preduzeća namenske industrije.

- Centar globalne ekonomske aktivnosti pomerio se sa Zapada u Azijsko-pacifički region, sa centrom u Kini. I Sibir se graniči sa njim na jugu, na teritoriji Altaja.Već sama činjenica takve lokacije je važan faktor privrednog rasta regiona - istakao je Šojgu.

Ubrzo nakon ovog Šojguovog predloga, obelodanjeno je da u Sibiru niče novi grad - Sputnjik, nazvan po prvom zemljinom veštačkom satelitu koji je SSSR lansirao pedesetih godina prošlog veka. Putin je potpisao taj plan koji predviđa izgradnju industrijskog centra sa oko 300 hiljada stanovnika, na Dalekom istoku, oko 30 kilometara od Vladivostoka.

Površina grada biće 925 hektara, a u okviru projekta planirano je da se izgradi 2,8 miliona kvadratnih metara stambenog prostora. Ključna ideja projekta je da se spreči da stanovništvo napušta regione Dalekog istoka, a izgradnja novih gradova, udobnih za život, garantovaće i nova radna mesta.

Ruski eksperti ocenjuju da je za državu neophodno stvaranje novih gradova u Sibiru i na Dalekom istoku, jer će to omogućiti stvaranje centara za razvoj regionalnih resursa. Ti projekti su, kako ističu, važni ne sa stanovišta eksploatacije resursa, već sa stanovišta razvoja potrošnje i formiranja složenijeg modela ekonomske eksploatacije teritorije od strane ljudi - razvoja poljoprivrede i prerađivačke industrije u toj zoni.

Može li klima da zasmeta?

Međutim, Šojguov predlog je izazvao i diskusije u ruskoj javnosti, a jedno od glavnih pitanja koje se postavlja jeste i ko će naseliti te gradove i čime će ti centri privući stanovništvo?

Istraživanja pokazuju da je oko 48 odsto Rusa spremno da se pod određenim uslovima preseli u nove sibirske gradove. Čak dve trećine anketiranih navodi da bi pristali da se presele za 2-3 puta veću platu od one koje trenutno imaju, a deo njih kao razlog za preseljenje navodi bolje uslove za život i razvijenu infrastrukturu.

Međutim, 51 odsto ispitanika ne želi da živi u takvim gradovima zbog loše klime i geografskog položaja, odnosno udaljenosti. Generalno, 40 odsto Rusa podržava ideju, jer će pomoći zemlji da reši demografske probleme.

Rusija je najveća zemlja na svetu u kojoj živi preko 146 miliona ljudi. Na teritoriji Rusije ima više od 1.100 gradova, a 15 gradova ima više od milion stanovnika. Među milionskim gradovi su Moskva, Sankt Peterburg, Voronjež, Rostov na Donu, Kazanj, Omsk, Nižnji Novgorod, Jekaterinburg, Krasnojarsk i drugi.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI