KRAJ ŠENGENA Ukidaju ga ilegalni migranti, korona i teroristi

Nova pravila koja zagovara Brisel za upravljanje šengenskom zonom zapravo „na mala vrata” institucionalizuju unutrašnje nacionalne granične kontrole kao odgovor na vanredne situacije, poput nekontrolisanog priliva migranata i obuzdavanja pandemije.

Zbog najnovije migrantske krize na granicama Poljske i Litvanije s Belorusijom Evropska komisija predlaže da države članice mogu da uvedu kontrole na svojim nacionalnim granicama i da takav režim, shodno proceni, produžavaju na neodređeno vreme.

Ove promene će dovesti do bolje koordinacije i bolje će opremiti zemlje članice da se suoče s novim izazovima kada upravljaju zajedničkom spoljnom granicom unije, kao i granicama unutar šengen zone, navodi se u saopštenju EU. Evropska komisija, u okviru nacrta reforme šengenskog prostora predstavljenog u utorak, želi da omogući prebacivanje iz jedne države članice u drugu ilegalnih migranata privedenih blizu njihove zajedničke granice.

„Kao i sve uspešne stvari, šengen treba da bude ojačan da bi se suočio s brojnim izazovima. Izbeglička kriza iz 2015. godine, talas terorističkih napada na tlu Evrope i globalna pandemija kovida 19 doveli su do opterećenja šengenskog prostora”, rekao je potpredsednik Evropske komisije Margaritis Shinas predstavljajući predlog.

Predsednik Francuske Emanuel Makron, čija zemlja preuzima predsedavanje unijom u prvoj polovini 2022. godine, naveo je reformu šengena kao jedan od svojih prioriteta, tražeći veću efikasnost protiv neregularne migracije. U jednom delu predloga odgovara se na taj zahtev tako što EK otvara mogućnost zemlji članici da nelegalnog migranta prebaci, odnosno vrati u susednu članicu preko koje je došao, umesto da mora da ga pošalje u zemlju porekla, kao što je sada slučaj.

„Pazićemo da se kontrole na granicama uvode samo kao poslednja mera, na osnovu zajedničke procene i na potrebno vreme”, rekla je evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson.

Mada Johansonova smatra da unutrašnje granične kontrole ne treba da budu na snazi duže od dve godine, ostavlja diskrecionu mogućnost članicama da ih, ukoliko postoji opravdana pretnja, praktično produžavaju unedogled.

Zbog migrantskog talasa 2015, kad je u Evropu ušlo više od milion izbeglica, šest zemalja – Francuska, Nemačka, Danska, Austrija, Norveška i Švedska – svakih šest meseci produžavaju te granične kontrole, koje su dozvoljene prema aktuelnim šengen propisima za vanredne situacije, ali samo kao privremena mera.

Izmene koje predlaže Evropska komisija tek treba da odobre 22 članice EU, uključujući i Norvešku, Island, Švajcarsku i Lihtenštajn, koje su deo šengenskog prostora. Najveća bura se očekuje u Evropskom parlamentu, koji takođe treba da da „zeleno svetlo” za paket mera Evropske komisije.

Mnogi se slažu da je potrebno reformisati pravila u najvećoj svetskoj zoni bez pasoša. Ali kritičari tvrde da će Evropska unija ovakvim predlozima zapravo umanjiti jedno od svojih glavnih dostignuća – slobodu kretanja ljudi i robe, koja za mnoge zapravo predstavlja suštinu evropskog projekta. Promene koje zagovara „evropska vlada” takođe predstavljaju znatno smanjenje nivoa humanitarne zaštite.

U martu 2020, u vreme pandemije, članice EU su se zatvorile u svoje nacionalne granice i ponovo uspostavile granične kontrole, što je poremetilo unutrašnje tržište evrobloka i prekinulo lance snabdevanja i kretanje ljudi.

„Došlo je do momentalnog povratka u nacionalne granice i nacionalnog načina razmišljanja, za razliku od evropskog i jedinstvenog pristupa, što bi se očekivalo nakon decenija zajedničkog rada u ovoj oblasti”, kaže za „Njujork tajms” Mari de Somer, viši politički analitičar iz briselskog Centra za evropsku politiku.

Da je migrantska kriza na istočnim granicama dovela do promene stava o važećim pravilima šengena videlo se po tome što su gotovo sve članice EU podržale oštre mere Poljske, koja je i vodenim topovima i drugim nasilnim metodama vraćala migrante preko granice u Belorusiju. Očito da Viktor Orban više nije usamljen, jer sada sve veći broj evropskih lidera EU doživljava kao „tvrđavu” koju napadaju sa svih strana. Zato ovi predlozi Evropske komisije ne predstavljaju samo pobedu za Poljsku i Litvaniju, već i Grčku i Kipar koji stalno upozoravaju da Turska migrante koristi kao oružje. Od novih mera koristi će imati i Španija, koja optužuje Maroko za slično ponašanje.

Tanja Fajon, levičarska slovenačka poslanica u Evropskom parlamentu, upozorava da nova pravila rizikuju da naruše osnovna prava migranata, uključujući pravo na azil. „Napredujemo s restriktivnijim pravilima, što uopšte nije originalna ideja šengena”, ističe Fajon.

Predsednica slovenačkih Socijalnih demokrata podseća da 1,7 miliona ljudi živi u jednoj zemlji šengena, a radi u drugoj, dok se procenjuje da 3,5 miliona ljudi svakodnevno prelazi unutrašnje granice.

„Podrivanje zone bez pasoša ne bi bilo samo politički rizik, već bi moglo imati i ogromne ekonomske posledice po blok”, smatra ona.

A Tineke Strik, poslanica holandskih Zelenih u Evropskom parlamentu, upozorava da će predložene mere EK koje kontrolišu kretanje migranata bez dozvole samo povećati rizik od rasnog profilisanja.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI