ZAVRŠENA PUTINOVA GODIŠNJA KONFERENCIJA Šta bi radili Amerikanci da mi razmestimo rakete u Kanadu i Meksiko? (FOTO/VIDEO)

 

14.20 - Velika konferencija za novinare predsednika Rusije Vladimira Putina ove godine je trajala tri sata i 56 minuta, a šef države je odgovorio na 55 pitanja. 

14.17 - Putinu su postavljena i neka lična pitanja:

"Da li se osećate izolovano od ljudi pošto ste uglavnom prešli na konferencije putem video linka?"

"Ne baš, moderna komunikaciona tehnologija je prilično dobra. Što se tiče ličnog kontakta, istina je da je bilo manjka."

 "Šta radite u slobodno vreme tokom pandemije? Da li pazite na kulturne trendove i popularne blogere?"

"Zaista nemam mnogo ličnog vremena, ali imam kondicionu obuku u svom puku. Verujem da je održavanje kondicije jedna od obaveza koje zahteva moj posao."

14.15 - Putin je na kraju konferencije čestitao svima predstojeću Novu godinu i napustio salu.

14.10 - Da li bi Rusija priznala talibansku vladu kao legitimnu?

"Dobri i stabilni odnosi sa Avganistanom su pitanje nacionalne bezbednosti za Rusiju, s obzirom na to da je ta zemlja glavni izvor trgovine drogom. Avganistanu je potrebna vlada koja predstavlja sav njen narod, pre nego što bude priznat. Ali sada je važnije da se ublaži trenutni kolaps tamo. Zemlje koje su okupirale Avganistan dve decenije trebalo bi da prve ponude pomoć." 

14.02 - Šta bi ljudima moglo da da optimizam u narednoj godini?

"Dobio sam emocionalnu energiju sprovođenjem planova za poboljšanje života ljudi. To je stav koji očekujem od svih zvaničnika i nadam se da će ljudi postati optimističniji kada vide pozitivne promene."

14.00 - Bivši američki predsednik, koji se žalio na bojkot Olimpijskih igara u vreme Hladnog rata, nije Donald Tramp, rekao je Putin na pitanje novinara.

13.50 - Ruski predsednik je upitan i da li u vladi ima favorite? 

„Ne mogu da imam favorite, nikada ih nisam ni imao. Ukoliko neko ne radi dovoljno u nekim oblastima ili pokušava da zaobiđe neke oštre uglove, bez obzira na lične odnose, uvek na to ukazujem i tražim korektan odnos prema pitanjima na kojima se radi."

Na potpitanje zašto nije vodio i premijera Mišustina na putovanja sa Šojguom u tajgu, Putin je u šali odgovorio: "Ako sa sobom povedemo i Mišustina... ko će raditi?"

13.45 - Sledeće pitanje odnosi se na predstojeće Zimske olimpijske igre u Pekingu, kao i o diplomatskom bojkotu događaja od strane SAD i njihovih saveznika.

Putin je i ovu odluku nazvao pogrešnom i rekao da mu je bivši predsednik SAD jednom rekao da su međusobni bojkoti Olimpijade u SSSR i SAD velika greška. "Pogodite koji", rekao je o identitetu predsednika.

"Novi bojkot očigledno ima za cilj podrivanje uspona Kine. To je taktički politički cilj koji treba isključiti iz sfere sporta. Pritisak Zapada na konkurente, uključujući Rusiju, je pogrešan, štetan i na kraju uzaludan. SAD ne mogu sprečiti Kinu da postane vodeća svetska ekonomija. SAD bi to trebalo da shvate"

13.40 - Novinar italijanske televizije RAI pitao je koliko su se promenili odnosi Rusije i Italije i da li Italija može da igra ulogu posrednika u odnosima Rusije i Evropske unije?

"Italija bi mogla da odigra takvu ulogu. Naši odnosi sa tom zemljom su dobri i stabilni, imaju nadstranački karakter i ne zavise od snaga koje u jednom ili drugom trenutku vode zemlju. Naravno, Italija je država-članica NATO, zemlja Evropske unije, ali to nas ne sprečava da radimo na način na koji sam malopre spomenuo. Nadam se da će i biti tako. U kontaktu sam sa italijanskim premijerom Mariom Dragijem, razgovarali smo nekoliko puta telefonom. Italija bi mogla da igra ulogu u normalizaciji odnosa Rusije i EU, čak i kroz pregovore koji se trenutno planiraju između Rusije i NATO.“

13.30 - Kako biste prokomentarisali "kulturu ukidanja" koja dolazi sa Zapada, a koja podrazumeva i ukidanje pojmova "mama", "pol" i druge?  

„To će neminovno proći. Baš kao i pandemija. I ne možemo da pobegnemo od ovoga, već samo da potražimo efikasan protivotrov. Ako neko misli da su žena i muškarac jedno te isto, zaboga, neka misli. Ali postoji zdrav razum. U Sjedinjenim Američkim Državama se jedan zatvorenik izjasnio kao žena i tražio da bude prebačen u ženski zatvor, a tamo je odmah silovao svoju cimerku. Mora da postoji zdrav razum." 

"Snaga je u tome što su u Rusiji ljudi naučili da poštuju jedni druge, duhovnu kulturu. Svi narodi Ruske Federacije imaju moralnu zaštitu od takvog mračnjaštva. Neka tamo rade šta hoće. Mi moramo uzeti sve najbolje, ići napred, biti lider u tehnologiji, u privredi. Ali nadam se da naši narodi imaju dovoljno duboke imunološke odbrambene sisteme. A protiv toga se treba boriti ne povicima i optužbama, već podrškom tradicionalnih vrednosti."

13.10 - Putin je okrivio opštinske vlasti da su prespore u reagovanju na situaciju na tržištu i da su predugo čekale pre nego što prijave svoje probleme u lancu komandovanja, a sada traže subvencije. On je zatražio detalje o tome koje opštine imaju takve probleme.

12.55 - Predsedniku je postavljeno pitanje iz istog regiona o nedavnom incidentu u elektrani i ideji da se Bajkalsko jezero učini posebnim regionom u Rusiji.

"Planirano je da saslušam izveštaje o incidentu odmah posle konferencije. Što se tiče federalizacije jezera, za to nisam čuo."

12.50 - Novinar jednog verskog medija sugerisao je da je demografska situacija u Rusiji, uključujući njen nizak natalitet, duhovno pitanje koliko i materijalno, i zapitao se da li politiku treba prilagoditi u skladu sa tim?

"Mnogi problemi su posledica Drugog svetskog rata i socijalne i ekonomske katastrofe koju je doneo raspad Sovjetskog Saveza. Više od svega, ljudima je potrebna stabilnost u njihovim životima pre nego što odluče da imaju decu, a to je ono što vlada želi da im pruži. Naravno, ima i "lepših stvari" u vezi sa porodicama. Sve razvijene zemlje vide pad nataliteta jer žene menjaju svoje prioritete i traže obrazovanje i karijeru pre nego što razmišljaju o bebi. Naravno, postoji duhovni aspekt. Verujem da će postepeno sve više ljudi shvatiti da radost roditeljstva na kraju pobeđuje materijalne obzire. Ali ovaj stav se ne može nametnuti."

12.40 - Predsednik Rusije je za dva sata konferencije za novinare odgovorio na 22 pitanja. 

12.38 - Usledilo je i jedno šaljivo pitanje o navodnoj tužbi koju je jedan dvadesetogodišnjak podneo protiv Deda Mraza jer nije isporučio poklone. 
"Kao pravnik po obrazovanju moram da istaknem da Deda Mraz daruje samo momke i devojke koji su dobri preko cele godine, pa tužilac (koji ima 20 godina) treba da razmisli o svom ponašanju."

12.25 - Ruskom predsedniku je ponovo postavljeno pitanje o trenutnom ponašanju Ukrajine i izuzetno napetom stanju u Donbasu. "Kako zamišljate rat sa Ukrajinom? Da li je on moguć? Kako se može dati naređenje ruskom vojniku da puca u Ukrajinca?"

"Što se tiče Donbasa, ljudi koji tamo žive će odlučiti o njihovoj budućnosti. Rusija nije strana koja učestvuje u sukobu, baš je suprotno. Ukrajinci koji krive Rusiju za svoje probleme trebalo bi da svoje izabrane zvaničnike pozovu na odgovornost. Ti iz Kijeva nisu oklevali da narede ukrajinskim trupama da pucaju na Ukrajince koji žive u Donbasu, iako su tvrdili da ih smatraju svojim narodom. Mapa puta za rešavanje sukoba u istočnoj Ukrajini je detaljno opisana u sporazumu iz Minska. To zahteva amnestiju, ustavnu reformu i druge mere, koje su zvaničnici u Kijevu odbili da sprovedu. Oni čak i ne razgovaraju sa liderima Donbasa, nazivajući ih teroristima. Zašto? Zato što je predsednik Zelenski okrenuo leđa obećanju da će tražiti mir i pao pod uticaj radikalnih elemenata u Ukrajini. Rusija želi mirne odnose sa Ukrajinom, ali ne vidi način da to učini, dok je sadašnje rukovodstvo na vlasti. Postoje snage, koje bi radile sa Rusijom, a ti ljudi se suočavaju sa političkim progonima, protivzakonitim sankcijama, pa čak i sa ubistvima u Ukrajini. A takvi zločini se ni ne istražuju. Američki predsednik Džo Bajden obratio se Rusiji i pitao nas za mišljenje o tome kako bi se tenzije između dve nacije mogle rešiti. Moskva je uradila ono što se od nje tražilo i nada se da će njeni predlozi biti ozbiljno razmotreni."

"Čini se da u Ukrajini spremaju za treću vojnu operaciju. Unapred nas upozoravaju da se ne mešamo, da ne štitimo naš narod. Zapad nam poručuje: "Ako se umešate, ako budete štitili - uslediće nove sankcije. Ali Rusija mora da reaguje. Druga opcija je stvaranje Antirusije u Ukrajini, uz dopremanje oružja i ispiranje mozgova stanovništvu."

12.05 - Ksenija Sobčak (nekadašnja kandidatkinja na izborima) pitala je Putina o nedavnim tvrdnjama u zapadnim medijima da zatvorenici u ruskim zatvorima preživljavaju neviđenu torturu.

"Zlostavljanje zatvorenika nije jedinstveno za Rusiju i predstavlja veoma ozbiljan problem. Neke nacije i institucije su možda bolje u tome, ali mnoge se bore da se nose sa tim. Putin je uveravao da ima više izvora informacija prilikom donošenja odluka, uključujući imenovanja visokih zvaničnika, komentarišući deo pitanja o određenom generalu za koga se sumnja da je zažmurio na zloupotrebe. Zloupotrebe otkrivene ove godine dovele su do istrage na desetine krivičnih predmetan. To su očigledni zločini i istražitelji moraju da ih razotkriju do kraja. Organizacije za zaštitu ljudska prava imaju važnu ulogu u guranju zatvorskih reformi, čineći ruski zatvorski sistem humanijim. Osumnjičeni i osuđenici su ljudi i zaslužuju poštovanje." 

12.02 - Putinu je postavljeno i pitanje o integraciji Rusije i Belorusije i kada će se osetiti njeni efekti.

"Mnogo je već urađeno u pogledu slobode kretanja, na primer. Sada je fokus na sinhronizaciji oporezivanja u dve zemlje i iskorenjivanju trgovinskih barijera. Rusija i Belorusija imaju zajedničko razumevanje o tempu procesa integracije, što bi koristilo obema stranama. Koristi od toga nisu neki Božji dar da ih obasipa, ali su opipljive. A situacija se popravlja."

11.55 - Kako komentarišete optužbe da Rusija manipuliše snabdevanjem gasom kako bi izvršila pritisak na Evropu?

"Optužbe su jednostavno netačne. Gasprom isporučuje sve što mora po trajnim ugovorima, a onda samo nešto. U međuvremenu, američki dobavljači LNG napustili su evropsko tržište da bi svoje proizvode isporučili na tržišta u Latinskoj Americi i Aziji, gde je cena bila viša. Ostali faktori uključuju hladnu zimu, nedostatak "zelene" energije, evropski napor da se ugase proizvođači energije zasnovani na ugljovodonicima itd. Evropljani su odbacili ruski poziv na dugoročne ugovore o snabdevanju i optuživali Rusiju da pokušava da preuzme tržište. Rekli su da su spot cene pravi način. Ono što danas imaju, rezultat je tih odluka. Najnovije optužbe na račun Gasproma za smanjenje snabdevanja gasovodom Jamal-Evropa su zato što ga kupci sa druge strane ne kupuju. Oni sada koriste isti cevovod za pumpanje gasa iz Nemačke u Poljsku. Zašto? Zato što smo gas u Nemačku isporučivali po ceni koja je i do šest puta manja nego na spot tržištu. Oni ga preprodaju. To je samo posao. I dok to rade, gasovod očigledno ne može da se koristi za pumpanje ruskog gasa. Moskva takođe sumnja da je krajnji potrošač tog gasa Ukrajina. Možda bi Evropljani to trebalo da istraže i stvore uslove da kupuju više gasa da bi ga isporučili na evropsko tržište. To će smanjiti cenu." 

11.50 - Pitanja se vraćaju na domaće zdravstvene probleme i moguće uvođenje lokdauna u borbi protiv KOVIDA-19 u različitim regionima Rusije.

"Zdravstveni sistem mora da se prilagodi kako bi odgovorio na KOVID-19, što je zahtevalo pomeranje mnogih pacijenata sa drugim zdravstvenim stanjima niže na listi. Takođe je bilo problema sa bolničkim krevetima, LZO i zalihama kiseonika. Ali Rusija je uspela da se izbori sa tim, zahvaljujući, između ostalog, i volonterima koji su se uključili da pomognu profesionalcima da odgovore na izazov. Zdravstveni sistem je morao da učini više da pomogne ljudima sa "dugim KOVIDOM" da se oporave jer bolest često ima dugotrajne posledice. Osnova za bavljenje tim je sada bila postavljena".

11.38 - Šta možete reći o vašim predlozima za bezbednosne garancije NATO? (pitanje je na engleskom postavila novinarka američkog Skaj njuza). Da li možete bezuslovno da garantujete nenapadanje u Ukrajini?

"Naša dejstva neće zavisiti od toka pregovora, već od bezuslovnog osiguravanja bezbednosti Rusije. Jasno smo stavili do znanja da je širenje NATO na istok neprihvatljivo. Sjedinjene Američke Države stoje sa raketama na pragu naše kuće. Zar je preterani zahtev da se pored nas ne postavljaju udarni sistemi? Kako bi reagovali Amerikanci da na granicu sa Kanadom ili Meksikom postavimo rakete. Naše pozicije su jasne kao dan, a Zapad se pravi kao da to ne primećuje“.

11.35 - Kako komentarišite destruktivne informacije koje se šire internetom i ciljaju na mlade, kao i o predlogu da se zahteva lična karta za prisustvo na društvenim medijima?

"Zaštita na društvenim medijima je ozbiljno pitanje za mnoge nacije. Privatne kompanije su najviše zainteresovane za profit i pokušavaju da izbegnu propise. Te platforme treba da budu podvrgnute nacionalnom zakonodavstvu u Rusiji. Ako se kompanije odupru, mogu biti podvrgnute merama poput ograničavanja saobraćaja. Što se tiče identifikacije korisnika, zdrav razum je da aktivnosti na mreži treba da budu podvrgnute istim pravilima kao i aktivnosti u stvarnom svetu. Ali ograničenja treba da budu proporcionalna, kako ne bi štetila slobodi izražavanja."

11.30 - Kineska agencija Sinhua postavila je pitanje o pregovorima sa kineskim predsednikom. Kako Putin ocenjuje trenutno stanje odnosa između dve sile?

"Predsednik Si i ja smo dobri prijatelji i to ne samo iz ljubaznosti. To nam je pomoglo u izgradnji boljih odnosa između Rusije i Kine. Kina i Rusija imaju bliske trgovinske odnose, tehnološku saradnju, humanitarne i kulturne veze i bezbednosnu i odbrambenu saradnju u aeronautici i svemiru. Postojala je i bliska vojna veza, što je bilo bez presedana za dve nacije, koje su, istorijski gledano, ponekad bile antagonističke jedna prema drugoj."

11.15 - Usledilo je pitanje o tvrdnjama zapadnih zemalja da Rusija želi da izvrši invaziju na Ukrajinu, kao i o bezbednosnim predlozima koje je Rusija poslala Vašingtonu i NATO: "Koji je sada realan scenario? Da li je rat na vidiku?"

"Trenutna napetost potiče od 2014. i državnog udara u Ukrajini. Pre toga, Rusija je bila spremna da sarađuje sa prozapadnim vladama u bivšim sovjetskim republikama. Do puča je došlo nakon što je sukob u Ukrajini bio prilično rešen, a tadašnji predsednik te zemlje Janukovič je pristao na ustupke i nameravao da izgubi vlast tokom sledećih izbora. Rusija je morala da deluje na Krimu i u istočnoj Ukrajini, koja je bila deo Rusije pre nego što su te zemlje boljševici dali Ukrajini. Kriza koja se tada desila i sada je na mestu. Kijev je dva puta upotrebio vojnu silu da uguši pobunu na istoku i odbio je da uradi svoj deo prema sporazumu iz Minska. Usvojio je politiku koja diskriminiše etničke manjine i koja je direktno protiv njihovih obaveza prema sporazumu iz Minska. Moskva smatra da trenutna eskalacija ukazuje na treću vojnu kampanju Kijeva i da pretnje sankcijama koje dolaze sa Zapada su zamišljene kao upozorenje da se ne interveniše. Takođe, postoji zabrinutost zbog Krima, koji Rusija smatra svojom teritorijom, i potencijalnih napada na njega. Rusija mora biti spremna za vojnu akciju Ukrajine. Isto tako, Moskva mora da zna stav Zapada po pitanju svoje nacionalne bezbednosti. Amerikanci kažu da žele da pregovaraju o situaciji. Nadam se da će se krenuti diplomatskim putem". 

11.10 - Novinar britanskog BBC je predsedniku postavio pitanje o istoriji i opoziciji, kao i o organizacijama Alekseja Navaljnog, koji se nalazi u zatvoru, i registru Ministarstva pravde o stranim agentima. "Šta se desilo u Rusiji da je toliko porastao broj onih koje vlasti smatraju nepoželjnim, ekstremistima i stranim agentima?"

"Želim da vas podsetim šta su naši protivnici vekovima govorili - Rusija se ne može pobediti, može se samo uništiti iznutra". To je uspešno urađeno nakon Prvog svetskog rata i 1990-ih godina, kada se Sovjetski Savez raspadao. A ko je to uradio? Oni koji su služili drugima, tuđim interesima koji nisu povezani sa interesima ruskog i drugih naroda Ruske imperije, Sovjetskog Saveza i Ruske Federacije danas"

"Nacije koje optužuju Rusiju za pokušaj ubistva opozicionara Navaljnog nisu ponudile dokaze za svoju tvrdnju. Što se tiče zakona o registraciji stranih agenata, ruska verzija je bila manje restriktivna od analognog zakonodavstva u drugim zemljama, posebno u SAD. Rusija je jednostavno želela da oni koji se bave unutrašnjom politikom koji uzimaju novac iz inostranih izvora budu otvoreni o tome. Broj identifikovanih stranih agenata u Rusiji bio je sličan onom u SAD. A ruske kazne za prekršioce bile su mnogo manje stroge"

10.55 - Sledeće pitanje je bilo o efikasnosti vakcina protiv KOVIDA-19 i zašto se činilo da su novi talasi bolesti postajali sve jači, uprkos dostupnosti vakcina. Novinar je sugerisao da bi Rusija trebalo oštro da se bavi antivakserima, u austrijskom stilu.

"Novi talasi se objašnjavaju prilično jednostavno: virus mutira. I nije iznenađujuće što se novi sojevi pojavljuju na mestima sa manje efikasnim zdravstvenim sistemima ili faktorima poput velikog broja ljudi sa kompromitovanim imunološkim sistemom, što je slučaj sa nekim afričkim nacijama. Mnogi ljudi u Rusiji ne prihvataju da je vakcinacija važna, ali nećemo vršiti pritisak na odbijače. Takav pritisak bi jednostavno učinio ljude kreativnijim u izbegavanju mera prinude. Vlada mora da poštuje ljude i da ih ubedi da prihvate udarac, a ne da se obračunaju sa njima. Prisilne vakcinacije su ono što je Sovjetski Savez radio. Ironično je da isti ljudi koji vole SSSR sada su skeptični u vezi sa vakcinama u Rusiji. Što se tiče novih slučajeva, šanse da se zaraze su znatno manje za vakcinisane nego za nevakcinisane, a kod ovih drugih je mnogo veća verovatnoća da će imati ozbiljne simptome. Jedna oblast u kojoj je suzbijanje prikladno jesu kriminalne radnje poput falsifikovanja potvrda o vakcinaciji".

"Sila akcije uvek je jednaka sili reakcije. Čim počnete da pritiskate, odmah će se pojaviti načini da se zaobiđe pritisak. Potrebno je krenuti drugim putem - da se prema ljudima odnosite sa poštovanjem, bez obzira na njihov položaj, i strpljivo objašnjavate potrebu za određenim merama". 

"Samo jedan odsto onih koji su preležali ponovo oboli. A od vakcinisanih - 3-4 odsto. U Nemačkoj je odgovornost sve veća, a stope vakcinacije su niske. Koja je svrha? Mora se boriti protiv kriminala, a ne protiv ljudi". 

10.50 - Usledilo je pitanje regionalnog izdanja iz Novgorodske oblasti. Koji grad bi Putin lično izabrao za život i kakav razvoj infrastrukture može da očekuje region?

Putin je rekao da voli svoj rodni grad Sankt Peterburg, ali je priznao da mu se pitanje nije dopalo jer je isključilo taj grad kao odgovor, kao i Moskvu. A zatim je ušao u detalje o razvoju infrastrukture u Rusiji i važnosti olakšavanja i pristupačnosti putovanja između različitih delova zemlje. Rusija bi mogla da uči od zemalja poput Kine o tome kako da podigne međupovezanost na efikasan i pristupačan način. 

10.45 - Inflacija mora da se vrati u okvire od četiri odsto. Ako Centralna banka ne pooštri monetarno-kreditnu politiku preti nam situacija kao u Turskoj, objasnio je Putin. 

10.40 - Ruski predsednik zatim je otvoreno govorio o problemu inflacije u zemlji. 

"Kontrola inflacije ostaje visoki prioritet za vladu. Druge nacije su ublažile svoju makroekonomsku politiku kako bi stimulisale ekonomiju. Posebno se SAD suočavaju sa ozbiljnom inflacijom na koju njeni građani i preduzeća nisu navikli. Postoji rizik da bi inflatorni pritisak potkopao ekonomski oporavak. I Rusija ima problema sa inflacijom, a Centralna banka joj se suprotstavlja, čak i ako su neki glavni igrači nezadovoljni zbog toga.". 

10.32 - "I druge zemlje imaju problema sa niskim nivoom vakcinacije, na primer Nemačka", napomenuo je ruski lider odgovarajući na pitanje novinara o procesu cepljenja u Ruskoj Federaciji. 

"Koliko znam, u Rusiji je vakcinisano ili preležalo kovid 59, 4 odsto građana. To nije dovoljno. Potreban nam je kolektivni imunitet od 80 odsto. Druge zemlje imaju mnogo ambgicioznije planove, da imaju 99 odsto vakcinisanih". 

10.26 - "Razrađujući tržište rada, nacija treba da poveća svoju radnu snagu kako bi osigurala ekonomski razvoj. Jaka radna snaga je ključni pokretač rasta. Drugi pokretači su infrastruktura i produktivnost. Rusija mnogo ulaže u obe te oblasti." 

10.21 - "Naša borba se nastavlja, znamo za opasnosti od širenja omikrona. Ruski naučnici zato nastavljaju da rade i u Južnoj Africi, gde se prvi put pojavio soj omikron". 

"Ruska privreda se pokazala kao pripremljenija od drugih za šokove i izazove koje je donela pandemija virusa korona, čak i ako uzmemo G20. Očekujemo da rast BDP bude 4,5 odsto, inflacija osam odsto, dok će rast investicija biti na nivou od 6 odsto“.

10.20 - Prvo pitanje postavio je novinar Interfaksa o globalnoj borbi protiv virusa korona. Kako je pandemija uticala na rusku ekonomiju? I kako Putin ocenjuje rad vlade i Centralne banke?
 

10.15 - Putin je izažao na pozorinicu i odmah se našalio komentarom:

"Toliko je pitanja od vas. Ako odgovorim na sva, možda i uspemo da završimo konferenciju.  

Inače, svih 507 novinara, koliko ih je dobilo pravo da učestvuje na konferenciji, predsedniku privlači pažnju na raznorazne načine kako bi dobili priliku da postave pitanje. Sa sobom su u te svrhe poneli najrazličitije transparente.     

 

 

Kako Sputnjik prenosi, za razliku od prethodne godine, konferencija neće biti održana u onlajn formatu, već su novinari dobili priliku direktno da postavljaju pitanja.

 

 

Pandemija virusa korona je, ipak, nametnula neka ograničenja, budući da je ranijih godina akreditacije dobijalo i više od hiljadu novinara. Takođe, obavezan je PCR test i distanca od metar i po između stolica.

Predsednik, podsetimo, ne ograničava novinare u izboru tema za pitanja. Ona se, po pravilu, tiču raznih oblasti unutrašnje i spoljne politike Rusije, ponekad i ličnog života šefa države.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI