"PROVERA ČINJENICA" DEO SVETSKE AGENDE Ko konroliše slobodu govora na internetu?

A.Vulić

Vesti

01.01.2022

07:00

Perfidna agenda svetskih zapadnih moćnika u nameri da suzbiju slobodu govora i mišljenja na internetu javila se u novom ruhu takozvane "provere informacija".

"PROVERA ČINJENICA" DEO SVETSKE AGENDE Ko konroliše slobodu govora na internetu? — Foto: Shutterstock/Shutterstock

prethodna vest

ZASTRAŠUJUĆE MEĆAVE UDARILE NA BOSNU I HRVATSKU! Popaljeni alarmi u regionu - orkanska oluja na Jadranu!(VIDEO)

08:36

Vesti 0

sledeća vest

"OČEKUJEM POZIV PUTINA" Tramp se sprema za pregovore, Orban: Evropa će platiti visoku cenu, izgubila je

07:24

Vesti 0

Kompanije koje su vlasnici velikih internet platformi, godinama angažuju takozvane agencije za „proveru informacija“. Ove agencije se zvanično bave utvrđivanjem istinitosti informacija na internetu, naročito društvenim mrežama i po potrebi ih obeležavaju kao nepouzdane, odnosno lažne.

Nakon sve većih zabrana i sankcija korisnika društvenih mreža, stiče se utisak da fakt-čekeri vladaju internetom. Koja je njihova uloga u sve intenzivnijoj kontroli informacija?

Internet platforme kao što su Jutjub i Fejsbuk, koji takođe u vlasništvu ima i društvene mreže Instagram i Whatsup, nazivaju se modernim javnim trgom. Taj opis naglašava važnost tih platformi za mnoge ljude koji ih koriste umesto novina, TV stanica, pošte, pa čak i novca. Ljudi čije su objave uklonjene sa velikih društvenih mreža kažu da su isključeni iz najvažnijih kanala komunikacije našeg doba.

Međutim, privatne internet platforme zapravo nisu javni trg, a internet kompanije nisu vlade. Upravo zbog toga su slobodni da rade ono što mnogi ljudi ne žele: ostave po strani pravila govora Prvog amandmana u korist novih, restriktivnijih. Poruke koje smo možda nekada čuli sa susedne kuple u parku, uključujući one o opasnostima vakcina, teorijama zavere ili planovima krupnog kapitala – mogu biti proterane sa platformi društvenih mreža.

Udar na Trampa

Poslednji veliki udarac za slobodu govora na internetu bilo je suspendovanje naloga predsednika SAD, Donalda Trampa od strane Tvitera.

Ova kompanija je Trampov nalog označila kao "potencijalno obmanjujući" i trajno mu zabranila pristup ovoj društvenoj mreži. Postavlja se pitanje: Ako predsednik Amerike ne može slobodno da izražava svoje mišljenje na društvenim mrežama, ko može?

Ovakav skandalozan potez Tvitera došao je nakon što su Fejsbuk i Instagram zajedno sa drugim velikim internet platformama na neodređeno vreme suspendovali pristup predsedniku SAD, prekinuvši ključnu liniju komunikacije između predsednika i građana ove zemlje, međutim, to nije prošlo bez reakcije Donalda Trampa.

U saopštenju koje je izdala Bela kuća, Tramp je rekao da je „pregovarao sa raznim drugim sajtovima“, dok „takođe razmatramo mogućnosti izgradnje sopstvene platforme u bliskoj budućnosti“. Ali pomoćnici nisu otkrili o kakvim je planovima reč.

Tramp je prvi šef države kome je glavna platforma društvenih medija trajno zabranjena.

Fejsbuk kao udarna pesnica svetske agende

Provera činjenica je odavno prepoznata kao pokriće za nametanje mišljenja velikih internet kompanija.

Fejsbuk je to čak i priznao, kada je u sudskim dokumentima bio prinuđen da napomene da su njihove "provere činjenica" zapravo samo urednička mišljenja i da nisu uvek potkrepljene konkretnim dokazima.

Ovakva metoda cenzure, u više navrata izazvala je kontra efekat, npr. kada je Fejsbuk 2017. godine, otkrio da je njihovo obeležavanje vesti koje smatra lažnim zapravo privuklo više korisnika da je pročitaju.

Levičarska kompanija „Science Feedback“, angažovana od strane Fejsbuka poznata je po svojim kontroverznim „proverama činjenica“ vesti i tekstova koji osporavaju zvanično podatke i mišljenja. Krajem 2021. godine, iz ove kompanije priznali su da su napravili grešku u „proveri činjenica“ kada su cenzurisali članak portala „Reason“. U članku se navodi da je studija na koju se CDC oslanjao da promoviše mandat maske u školama lažna.

Fakt-čekeri koje Fejsbuk masno plaća imaju ovlašćenje da potisnu sadržaj na platformi. Postovi sa proverenim činjenicama dobijaju manju distribuciju i vidljivost na društvenoj mreži, dok oznake upozorenja upozoravaju korisnike da članak sadrži navodno nepouzdane informacije.

Curenja informacija o korisnicima, samo je jedan od skandala koji je zadesio Fejsbuk ove godine, koji se već našao "na tapetu" više antimonopolskih istraga. Tako je ova kompanija, koja je nedavno rebrendirana u "Meta" izabrana je za najgoru kompaniju na svetu u 2021. godini, pokazalo je istraživanje Jahu Fajnensa (Yahoo Finance).

Dvostruki aršini velikih medija

Neki mediji u Americi kao što je Vašington post u potpunosti su odustali od određenih operacija provere činjenica otkada Donald Tramp više ne obavlja funkciju predsednika SAD.

Aktuelni predsednik, Džo Bajden postao je poznat po tome što je pričao neistine u više navrata tokom cele svoje karijere, međutim, to nije naišlo na interesovanje medija za „proveru činjenica“ jer oni obično ciljaju republikance, a zanemaruju njihove demokratske rivale.

Fakt-čekeri sve više predstavljaju neko vrstu internet policije u rukama zapadnih centara moći, čiji je cilj da umanji ili potpuno spreči pristup informacijama široj populaciji, naročito ako su autori i inicijatori takvih informacija iz takozvanih "konzervativnih" krugova političke orijentacije, naročito iz Republikanske stranke SAD, ali i drugih uticajnih "desnih" stranaka u Evropi.