Povratak Hilari Klinton: Da li će bivša prva dama izaći na crtu Trampu 2024?

Predsednička kandidatura nekadašnje prve dame SAD moguć je scenario, pošto rejting Džoa Bajdena i Kamale Haris tone, a očekuje se da demokrate izgube Kongres na izborima 2022, objavio je „Vol strit džurnal“ u autorskom tekstu dvojice uglednih članova Demokratske stranke, Daglasa Šoena i Endrjua Stajna.

Tezu o Klintonovoj kao predsedničkom kandidatu podgrejao je i „Njujork post“, koji tvrdi da ona može da uđe u igru kao „spasilac demokrata“ i da su se njene „stare ambicije razbuktale“.

Klintonova i bagaž dvostrukog gubitnika

Međutim, politički analitičari ne misle da je ovo dobra ideja za suprotstavljanje mogućem republikanskom kandidatu Donaldu Trampu.

„Klintonova i dalje ima „bagaž“ koji je prati, da je izgubila demokratsku predsedničku kandidaturu od Baraka Obame 2008. i predsedničke izbore 2016. od Donalda Trampa. Demokrate bi trebalo da gledaju u budućnost, a ne u prošlost“, smatra Geri Nordlinger, profesor Univerziteta Džordž Vašington.

On kaže da Klintonova ima nekih prednosti, kao što su „veoma prepoznatljivo ime, intelekt i upornost, kao i sposobnost da prikupi velike sume novca veoma brzo“.

Dejvid Ker, profesor političkih nauka na Virdžinija Komonvelt Univerzitetu kaže da je „predsednikovanju teško odoleti, ali da verovatnoća njene kandidature nije velika“.

„Ipak, to nije nemoguće, to je Hilari. Ako se kandiduje, imaće 77 godina tokom kampanje. Ako sa druge strane bude Donald Tramp, imaćemo dva kandidata u kasnim sedamdesetim godinama koji žele da dođu na jednu od najzahtevnijih pozicija na svetu“, kaže Ker.

Tema koja više govori o stanju u Beloj kući

On podseća i da demokrate nemaju običaj da nekadašnjim predsedničkim kandidatima daju drugu šansu. Profesor Ker objašnjava da spekulacije o Hilari Klinton kao mogućem predsedničkom kandidatu više govore o trenutnom stanju u Beloj kući i sadašnjem predsedniku Bajdenu.

„Kada ste tek u prvoj godini mandata kao predsednik iz redova Demokratske stranke, a mediji počinju da pišu kako je potrebno da neko drugi bude kandidat demokrata 2024, onda to nije dobro“, ističe Ker.

Profesor kaže da Bajdenova popularnost trpi na više frontova, od povlačenja iz Avganistana, preko rastuće inflacije do pandemije virusa korona.
„Iz perspektive demokrata, postoji strah koji se nazire da će republikanci preuzeti Predstavnički dom, a verovatno i Senat. Ukoliko se to dogodi, demokrate će za to okriviti Bajdena“, navodi Ker.

Bajden, Mišel Obama, neko novo lice...

Profesor Nordlinger kaže da je prerano otpisati Bajdena i podseća da je Bil Klinton kao američki predsednik imao veoma loše prve dve godine mandata, izgubio je kontrolu u Kongresu 1994, ali je ipak pobedio na novim izborima i osvojio još jedan mandat 1996. godine.

On smatra da bi, ukoliko Bajden odustane od kandidature, „najbolji izbor bilo neko novo lice, koje još nije identifikovano“. Dodaje i da bi demokrate mogle da „regrutuju neku novu zvezdu“ iz redova ambicioznih državnih guvernera.

„Mišel Obama je takođe zanimljiv kandidat, pošto ima veoma dobar rejting među „tvrdim“ demokratama, može da mobilizuje afroameričke glasače, a ima i iskustvo u nacionalnim kampanjama. Međutim, pitanje je da li ona želi taj posao, koji zahteva da se posveti kampanji 80 sati nedeljno“, kaže Nordlinger.

Sa druge strane, profesor Ker ne veruje da Mišel Obama želi da se „upušta u američke političke okršaje“, jer je njen uspeh zasnovan na „inteligenciji, rezervisanosti i gracioznosti“.

On odbacuje mogućnost i da moguća kandidatkinja bude sadašnja potpredsednica Kamala Haris, jer „nije radila dobro“, piše „Sputnjik internešnel“.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI