NEMAČKI ZAOKRET KA RUSIJI Ključni saveznik SAD odlučan u svom stavu pred talasom antiruske histerije (VIDEO)

Nemačka je sve svoje nade položila u to da će koalicija Olafa Šolca, koalicija Zelenih koji su od starta kritični prema Rusiji, odustati od popustljive politike prema Moskvi, ali su poslednja dešavanja dokazala da je presudni stav Nemačke ostao isti kao kada se Angela Merkel zalagala. U poslednje vreme smo mogli videti više primera u kojim Vašington pokušava da predstavi ujedinjeni zapadni front protiv ruskog zastrašivanja, a Nemačka stoji otuđena.

Pod uticajem snažnog koktela energetskih i komercijalnih interesa i političke kulture prošarane starim dobrim antiamerikanizmom, Nemačka je skrenula sa kursa, piše Politiko.

Izjave zvaničnika naizgled stavljaju do znanja da se Nemačka slaže sa Amerikom i drugim zapadnim saveznicima po pitanju opasnosti koju Rusija predstavlja prema Ukrajini.

- Posle godina rastućih tenzija, ćutanje nije razumna opcija - rekao je kancelar Šolc u sredu, govoreći o ruskom gomilanju trupa na ukrajinskoj granici, naglašavajući da je Nemačka posvećena teritorijalnom integritetu Ukrajine.

- Teško je ne videti ovo kao pretnju - rekla je ministarka spoljnih poslova Analena Berbok tokom ove nedelje tokom posete Moskvi.

Ipak, iza tih reči, stvari izgledaju daleko drugačije. Dok je Velika Britanija požurila da isporuči tenkove, raketnu artiljeriju i drugo oružje Ukrajincima, Nemačka je odbila da pošalje čak i puške.

U svom koalicionom sporazumu, SPD levog centra, Zeleni i neoliberalne Slobodne demokrate (FDP) dogovorili su se o restriktivnoj politici izvoza oružja koja ne dozvoljava isporuku oružja regionima u krizi, i umesto da se udruži sa SAD i drugim transatlantskim saveznicima kako bi pomogla Ukrajini da se pripremi za napad, Nemačka je pokušala da smiri Rusiju tako što je sklonila sa stola neke od najmoćnijih sredstava odvraćanja Zapada.

"Atomska bomba"

Nemački zvaničnici oštro su se protivili korišćenju pretnje suspendovanjem Rusije iz SWIFT-a, što je korak koji bi izuzetno otežao ruskim subjektima da se bave međunarodnom trgovinom. Čak se i nemačka konzervativna opozicija umešala kako bi upozorila da se SWIFT ne koristi kao moneta za pregovaranje. Fridrih Merc, lider Hrišćanskih demokrata desnog centra, rekao je da bi obustavljanje ruskog pristupa mreži na finansijskom tržištu bilo ekvivalentno bacanju „atomske bombe“.

Dok je sam Olaf Šolc signalizirao da će o zaustavljanju "Severnog toka 2" morati da se dogovori ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, on je odustao od obećanja da će to učiniti, a Berlin je ostao pod pritiskom da pronađe način i reši problem energetske krize.

„Saveznici NATO-a su spremni da razgovaraju o konkretnim predlozima o tome kako smanjiti rizike i poboljšati transparentnost u vezi sa vojnim aktivnostima i kako smanjiti svemirske i sajber pretnje“, rekao je Šolc zajednički udružen sa svojim kolegom Jensom Stoltenbergom.

Dakle, pitanje je koji je plan Nemačke? Velika ideja Nemačke za rešavanje ukrajinske krize je oživljavanje uspavanog diplomatskog procesa poznatog kao Minski sporazum koji uključuje Nemačku, Francusku, Rusiju i Ukrajinu, ali, ne i SAD.

Politika u vezi sa gasovodom i naklonost Nemačke prema Rusiji često se navode kao objašnjenje upornog odbijanja Berlina da zauzme tvrđi stav prema Rusiji, ali takvi stavovi su nedovoljni da posluže kao objašnjenje zašto Nemačka smatra da njeni interesi nisu usklađeni sa interesima SAD i šireg transatlantskog saveza. Štaviše, zahlađenje odnosa između Nemačke i SAD odražava dublji pomak koji je započeo ratom u Iraku i nastavio se kasnijih godina, a najviše tokom one Amerike pod Donaldom Trampom. Trampa pamtimo po optužama da Nemačka ne čini dovoljno u NATO-u i pokušava da iskoristi prednosti SAD, što Nemačka nije zaboravila!

Transatlantsko razdvajanje

Istina je da NATO ne funkcioniše tako dobro bez aktivnog učešća Nemačke. Sam geografski položaj Nemačke čini je ključnom u alijansi.

Dolaskom Bajdena, započet je trend "umiljavanja" Nemačkoj, gde je najpre otkazan Trampov plan da povuče gotovo sve američke trupe iz Nemačke, zatim je Merkelova dobila poziv od Bajdena da dođe u Belu kuću, a onda se i odrekao sankcija Severnom toku 2, za koji se SAD i drugi saveznici u NATO-u plaše da bi Moskvi dali moćno oruđe za zastrašivanje Evrope.

- Anksioznost, skepticizam i loša atmosfera oko zaokreta ka Aziji preovlađuju svuda u Evropi. Strah je da će to dovesti do transatlantskog razdvajanja - izjava je iz Berlina.

Džo Bajden je tom prilikom čak otišao toliko daleko da je postavio pojedine Nemačke predstavnike na pozicije u svojoj administraciji, među kojima je najistaknutija pomoćnica državnog sekretara za Evropu Karen Donfrid, bivša predsednica Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država. Kombinacija Trampovog odlaska i Bajdenovih izmena imala je skoro trenutni efekat na nemačko javno mnjenje gde se veliki broj Nemaca istakao mišljenje da je njihova zemlja u sjajnim odnosima sa SAD.

Nova nemačka koalicija bila je nejasna u vezi sa tim da li će se pridržavati ciljeva NATO-a o potrošnji na odbranu svojih članica, a to su ciljevi koje Nemačka godinama ne ispunjava, pa je nova vlada učinila Vašingtonu tako što je obećala da će zameniti zastarelu flotu nuklearnih bombardera, potez koji je verovatno više u interesu Nemačke nego SAD.

Nekada, SAD su uvek imale jake branioce, kako u političkom domenu Nemačke, tako i u javnosti u celini. Danas su ti glasovi sve ređi. To bi trebalo da brine Vašington. Uprkos svim pričama o potrebi da se SAD koncentrišu na Kinu, Nemačka kao oslonac ostaje od suštinskog značaja za dalji prosperitet Amerike.

Da podsetimo na sastanak u okviru "Normadijskog formata", koji uključuje Nemačku, Francusku, Rusiju i Ukrajinu bez SAD, a koji je došao do Minskog sporazuma, neuspelog pokušaja da se zaustave borbe u istočnoj Ukrajini:

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI