EU NEĆE DA ZAVISI OD AZIJE Mikročipovi će imati centralnu ulogu u formiranju globalnog poretka

 

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je da će EU početkom februara predstaviti dugo najavljivani akt o evropskim čipovima. U obraćanju u okviru Svetskog ekonomskog foruma u Davosu ona je istakla da će potreba za čipovima biti udvostručena u narednoj deceniji, a Evropa mora da poboljša svoju poziciju na tržištu.

Kriza tokom pandemije pokazala je svu slabost oslanjanja na azijsko tržište, a EU sada ubrzava svoje planove kada je reč o podsticanju proizvodnje mikročipova na Starom kontinentu, kako bi postali konkurentniji proizvođačima van EU. Evropske države sada znatno zaostaju za Amerikom i Kinom u tehnologijama kao što su čipovi.

– Moramo radikalno da poboljšamo evropsku proizvodnju, razvoj i korišćenje ove ključne tehnologije – izjavila je Fon der Lajenova. Većina evropskog snabdevanja mikročipovima dolazi izvan EU i tu zavisnost i neizvesnost države unije više sebi ne mogu da priušte, javlja "Politika".

Evropski udeo na globalnom tržištu čipova trenutno iznosi svega 10 odsto, a većina proizvodnje dolazi od nekolicine proizvođača izvan EU. Predsednica EK iznela je procenu da bi do 20 odsto globalne proizvodnje do 2030. trebalo da bude u Evropi. Ako se očekuje da će se svetska proizvodnja udvostručiti, onda bi evropska morala da se učetvorostruči.

EPA/WOLFGANG THIEME

 

Globalna nestašica čipova zbog pandemije pogodila proizvođače potrošačke elektronike, pametnih telefona i fabrike automobila

Novi propisi o čipovima trebalo bi da donesu napredak u nekoliko oblasti. Potrebno je ojačati istraživačke i inovacijske kapacitete u Evropi, prilagoditi pravila o državnim podsticajima evropskim proizvodnim pogonima najvišeg kvaliteta, ali i poboljšati sposobnost predviđanja i odgovora na moguće nestašice i probleme sa snabdevanjem. Na taj način bi se smanjila zavisnost od drugih proizvođača, ali i ojačale lokalne ekonomije.

Već dugo se najavljuje da bi šansu u ovoj oblasti podjednako trebalo da dobiju i manje inovativne kompanije koje rade u tom sektoru. Globalna nestašica čipova uzrokovana krizom pogodila je brojne industrije – proizvođače potrošačke elektronike i pametnih telefona, mašina za pranje veša, televizora i drugih električnih uređaja. Verovatno da je najveću štetu pretrpela automobilska industrija. Veliki broj automobila poznatih svetskih proizvođača ostao je prošle godine zarobljen u procesu proizvodnje zbog nedostatka čipova koji se proizvode na Dalekom istoku.

EPA/YONHAP

 

Jasno je da se kriza u vezi s lancima snabdevanja neće tek tako stišati, a nju prate zastoji u snabdevanju i rast cena transporta zbog povećane tražnje za elektronikom. Još u julu prošle godine proizvođač čipova „Intel” upozorio je da bi nestašice mogle da potraju još jednu do dve godine.

Stručnjaci, međutim, napominju da je za podizanje jedne nove fabrike čipova potrebno najmanje dve godine i da su one postale mnogo sofisticiranije i skuplje. U budućnost se očekuje da će mikročipovi imati centralnu ulogu u formiranju globalnog poretka. Evroparlamentarci su, takođe, nedavno pozvali EK da jača partnerstvo s Tajvanom, najvećim proizvođačem  u ovoj oblasti.

Bonus video

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI