AKO EU UVEDE SANKCIJE, OD REPUBLIKE SRPSKE PRAVI DRŽAVU U Briselu se za ponedeljak planira rasprava o situaciji u BiH

Banjaluka kroz parlamentarnu proceduru samo vraća nadležnosti koje su joj date Ustavom BiH, a otimane tokom godina. Nijedan potez Srpske nije udar na teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, kao što ni proces vraćanja nadležnosti nije korak ka otcepljenju.

Ovu jasnu poruku Banjaluka je uputila na adrese svih evropskih institucija, a uoči sastanka ministara spoljnih poslova Evropske unije u ponedeljak, 21. februara, u Briselu. To je i svojevrstan "kontraudar" na sve intenzivnija lobiranja Sarajeva kako bi se tema krize u BiH i sankcija protiv srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika uvrstila u agendu ovog sastanka.

Mere protiv Dodika zatražio je u četvrtak i Evropski parlament. Na inicijativu poslanika Tonina Picule, Pedra Markusa i Tijs Rojtena EP je usvojio amandman u kojem se od vrha Unije traži da nametnu ciljane sankcije Dodiku i njegovim saradnicima, pod optužbom za navodnu secesiju.

Tako Brisel nastavlja igru živaca, iako su u vrhu EU svesni da su sankcije Dodiku pretnja "praznom puškom", jer je za takvu odluku potreban konsenzus svih članica. A ruku za kaznene mere protiv srpskog člana Predsedništva BiH neće podići minimum predstavnik jedne države, jer se zvanična Budimpešta već jasno izjasnila da se žestoko protivi ovakvoj politici, a moguće je da će se Mađarskoj pridružiti još neka članica.

U svom odgovoru na poslednje pokušaje stezanja obruča oko Srpske, Banjaluka je Evropskoj uniji poručila da je Ustavom BiH predviđeno da sva ovlašćenja koja nisu izričito propisana institucijama BiH, pripadaju entitetima. Podsetili su briselsku administraciju i da SDA od 2011. godine odbacuje sve predložene obrasce EU za reformu pravosudnog sistema. U dokumentu poslatom u Brisel, naglašen je i stav Srpske da politička kriza u BiH treba da bude rešena unutrašnjim dijalogom.

Predsednica RS Željka Cvijanović nazvala je u petak besmislenim poziv EP da se Dodiku uvedu sankcije, ističući da je više brine njihovo nerazumevanje situacije u BiH, čije rešenje ona vidi isključivo u unutrašnjem dijalogu.

- Nisu se potrudili da saznaju koji su stvarni razlozi za neku krizu, a da su se potrudili, bavili bi se problemom koji je na odlasku nametnuo Valentin Incko - rekla je Cvijanovićeva, ukazujući na skandalozni zakon o zabrani negiranja genocida u Srebrenici.

Konstatujući da EP, u kojem sede izabrani predstavnici članica EU, ima pravo da veća o čemu želi i donosi zaključke kakve hoće, Cvijanovićeva je rekla da isto pravo imaju i predstavnici u Narodnoj skupštini Srpske, kojima su građani dali mandat da ih predstavljaju. Ona je rekla i da nema velika očekivanja od sastanka u ponedeljak na kojem bi, prema najavama, trebalo da se raspravlja o sankcijama Srpskoj i dodala da je iz RS na mnoge adrese u svetu otišlo pojašnjenje situacije u BiH. Podsetila je i da je Vlada RS uputila poziv Vladi Federacije BiH da se razgovara o velikom broju pitanja, ali da su oni to ignorisali.

Željko Budimir, profesor međunarodnih odnosa, kaže za "Novosti" da je BiH talac američke politike koja vrši pritisak i na svoje evropske partnere da se pridruže sankcijama:

- Već je jasno da se ne može očekivati da će ovo biti usvojeno zbog toga što određene zemlje Istočne Evrope definitivno neće podržati ovakvu politiku prema BiH. Eventualne sankcije samo jednom delu BiH, odnosno Srpskoj, de jure bi značile da je RS priznata kao suverena država. Sem produbljivanja krize i napada na Ustav BiH i demokratske principe, ovakve mere ne mogu dovesti do bilo kakvog rešenja u BiH, a kamoli pozitivnog - uveren je Budimir.

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže, za "Novosti", da je, kao neko ko dolazi iz zemlje koja je preživela sankcije, uvek protiv takve kaznene politike:

- Zaista ne vidim kako bi nametanje novih mera Srpskoj i Dodiku smirilo situaciju u BiH. Prednost uvek treba dati dijalogu, a ne sankcijama. Na sastanku u Briselu u ponedeljak glavna tema sigurno će biti situacija u Ukrajini, ali vrlo verovatno je da će se dotaći i pitanja krize u Bosni. Međutim, to je prilično klizav teren, jer je očigledno da u EU ne postoji jedinstven stav oko nametanja sankcija, i tu pre svega mislim na protivljenje Mađarske.

DODIK: DŽAFEROVIĆ ISKUSNO PRETI

Milorad Dodik oštro je u petak odgovorio bošnjačkom članu Predsedništva BiH Šefiku DŽaferoviću, koji je takođe pozvao Savet EU na uvođenje sankcija jer je "Dodik pretnja miru".

- Domaćin prvih mudžahedinskih jedinica na tlu Evrope, borac za islamsku državu na Balkanu, za razliku od mene ima iskustva u pretnjama miru i sigurno i svoje stavove koncipira na ratnoj prošlosti koju su obeležili i nekažnjeni ratni zločini nad srpskim stanovništvom. Nije jasno šta je njega kao člana Predsedništva sprečavalo da u ove protekle tri godine vodi dijalog u institucijama u okviru ustavnog poretka i Dejtonskog mirovnog sporazuma. Njegova reakcija potvrđuje naše ranije teze da muslimani u BiH nisu spremni na dijalog i da očekuju da će sve što treba završiti za njih završiti neko drugi sa strane.

BERLIN IMENOVAO EMISARA ZA BALKAN

U okviru EU, za situaciju na Zapadnom Balkanu, naročito u BiH, posebno je zainteresovana Nemačka, koja bi prema nekim informacijama mogla da pogura temu krize u BiH u vrh agende sastanka u Briselu u ponedeljak.

Berlin je rešio i da imenuje svog izaslanika za Zapadni Balkan, a na to mesto postavljen je bivši poslanik Zelenih u Bundestagu, Manuel Saracin. Ovaj četrdesetogodišnji političar važi za jednog od najupućenijih u dešavanja u regionu, a inače je predsednik nemačkog Društva za jugoistočnu Evropu. Očekuje se da u fokusu Saracina posebno budu dešavanja u BiH.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI