Kineska banka obustavila sve poslove sa Rusijom i Belorusijom

Azijska banka za infrastrukturna ulaganja (AIIB) saopštila je da je obustavila sve aktivnosti sa Rusijom i Belorusijom u svetlu „evoluirajuće ekonomske i finansijske situacije“.

„U ovim okolnostima, iu najboljem interesu Banke, menadžment je odlučio da su sve aktivnosti koje se odnose na Rusiju i Belorusiju na čekanju i da se pregledaju“, navodi se u saopštenju ove institucije sa sedištem u Pekingu u četvrtak.

Multilateralna razvojna banka, koja ima 105 članica širom sveta, nije elaborirala razloge svoje odluke, ali je uputila „svoje misli i saučešće svima koji su pogođeni”.

„Naša srca su prema svima koji pate“, saopštila je banka.

Ovo saopštenje dolazi nakon što je nekoliko kineskih državnih finansijskih institucija, uključujući Banku Kine, prestalo da finansira poslove koji uključuju rusku robu.

Geri Ng, viši ekonomista u Natikisu u Hong Kongu, rekao je da je potez AIIB-a „simboličan“ jer je banka finansirala samo dva projekta u Rusiji u vrednosti od 800 miliona dolara i nijedan u Belorusiji.

„Iako se većina prekograničnih zajmova iz Kine Rusiji može odvijati sa političkim bankama, ovo je još jedan primer da Kina možda neće bezuslovno podržati Rusiju jer bi odmeravala sopstvene koristi i troškove bilo kakvog geopolitičkog poteza“, Ng rekao je za Al Džaziru.

„Povlačenje AIIB-a pokazuje da je pritisak globalnih finansijskih sankcija na Rusiju postao očigledniji u nadnacionalnim organizacijama“, dodao je Ng.

Rastuće kinesko-ruske veze

Kina i Rusija su postale sve bliskije poslednjih godina, često se slažući u suprotnosti sa percipiranim mešanjem Sjedinjenih Država i njihovih saveznika.

Prošlog meseca, kineski predsednik Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin izjavili su da prijateljstvo između njihovih zemalja „nema granica“ i nema „zabranjenih“ oblasti saradnje.

Peking je odbio da osudi invaziju Moskve na Ukrajinu, uzdržavajući se od rezolucije Ujedinjenih nacija koja poziva Putina da povuče svoje snage, i izrazio je protivljenje „svim nezakonitim jednostranim sankcijama“.

Kineske carinske vlasti su prošlog meseca ukinule ograničenja na uvoz ruske pšenice, industrije vredne oko 7,9 milijardi dolara godišnje, što je podstaklo spekulacije da bi kinesko tržište moglo da se pojavi kao ključni ekonomski spas za opsednutu rusku privredu, koja se suočava sa međunarodnom izolacijom bez presedana.

Dve strane su takođe pojačale saradnju u oblasti energetike, uključujući potpisivanje prošlog meseca 30-godišnjeg ugovora za Rusiju o snabdevanju Kini gasom putem novog gasovoda.

Uprkos produbljivanju veza, smatra se da Peking nerado otvoreno krši sankcije, što bi ga moglo izložiti riziku da bude odsečen od zapadnih izvoznih tržišta i međunarodnog finansijskog sistema usredsređenog na američki dolar.

Trgovina Kine sa Rusijom dostigla je 146,9 milijardi dolara 2021. godine, oko jedne desetine njene kombinovane trgovine sa SAD i Evropskom unijom.

Tim Harkort, glavni ekonomista Instituta za javnu politiku i upravljanje Tehnološkog univerziteta u Sidneju, opisao je odluku AIIB-a kao značajnu „čak i s obzirom na malo posla koji je razvojna banka uradila u Rusiji“.

„To pokazuje da Kina odustaje od Rusije i ’partnerstvo bez ograničenja’ između Sija i Putina“, rekao je Harkort za Al Džaziru.

Međutim, Piter Luis, bivši investicioni pekar koji vodi konsultantsku kuću u Hong Kongu, doveo je u pitanje da li odluka AIIB-a sugeriše bilo kakvo slabljenje podrške Pekinga Moskvi, rekavši da banka ima obavezu da donosi zdrave odluke o finansiranju koje su nezavisne od njenih akcionara.

„Peking će ovo uokviriti kao nezavisnu odluku koju je donela AIIB u svrhu finansijske stabilnosti i razboritosti“, rekao je Luis za Al Džaziru. „Međutim, siguran sam da je Peking sve više uznemiren onim što se dešava u Ukrajini i da se vode žestoki razgovori sa kineskim ministarstvom spoljnih poslova. Ali ova odluka AIIB-a zapravo ne odražava to.

Kinez Si je 2016. godine pokrenuo AIIB kao alternativu Svetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu, finansijskim institucijama za koje se smatra da dominiraju zapadnim interesima. Kina je najveći akcionar AIIB-a, sa 31 odsto uplaćenog kapitala banke od 20 milijardi dolara.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI